28. jul 2017.

Agencija za borbu protiv korupcije: Priča o Jupiteru i volovima

Brzometnim izborom kandidata vlasti i ignorisanjem svih ostalih predloga koji im nisu po volji, vladajuća većina preko skupštinskog Odbora za pravosuđe i Skupštine Srbije potpuno je obesmislila rad – po zakonu nezavisnog i samostalnog tela – Agencije za borbu protiv korupcije i njenog Odbora. Poruka je jednostavna: glasamo za one koji nam odgovaraju, a ignorisanjem drugih kandidata u ovom raznorodnom telu de facto poništavamo postojanje „nepoćudnih“ članova Odbora. Kao rezultat, telo koje treba da nadzire vlast, u potpunosti biva sastavljeno od ljudi koji su po volji te iste vlasti.

Ima ona latinska „što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“. Ponašanje skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Skupštine Srbije prema različitim kandidatima za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije (ABPK) daje nam za pravo da parafraziramo ovu poslovicu, pa da kažemo – što je dozvoljeno vlasti, nije dozvoljeno nikom drugom.

Primera je mnogo, ali poći ćemo od poslednjeg – 20. jula Skupština je glasala, između ostalog, i o pet kandidata za člana Odbora ABPK, sa čijim se izborom saglasio skupštinski Odbor za pravosuđe i prosledio ih dalje u parlament. Jedan od tih kandidata bio je i zajednički izbor UNS-a i NUNS-a, Živojin Rakočević – kojeg su ova dva novinarska udruženja, nakon više od dve godine neslaganja, konačno predložili Odboru za pravosuđe u avgustu 2015.

Maja Gojković je zvonila svojim zvoncem više puta tog dana, potičući skupštinsku većinu da glasa, pa su tako 20. jula izabrana četiri člana Odbora ABPK i sva tri člana Fiskalnog saveta, ali, kada je na red došao izbor Živojina Rakočevića, Maja Gojković nije pritisnula zvonce, skupštinska većina nije dobila komandu za glasanje pa stoga uopšte i nije glasala, pa je zajednički kandidat UNS-a i NUNS-a dobio svega 15 glasova „za“ – daleko od potrebnih 126.

Tako se, nakon skoro dvogodišnje epopeje, završila kandidatura Živojina Rakočevića. Nešto ranije, 6. jula, skupštinski Odbor za pravosuđe je na potpuno bizaran način završio dvoipogodišnju epopeju kandidature Vide Petrović Škero. Nju su, isto za mesto člana Odbora ABPK, predložili na proleće 2015. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i Zaštitnik građana Saša Janković.

U istom periodu dok je Odbor za pravosuđe ignorisao kandidature Rakočevića i Škero, pokazao je i zavidnu spremnost da „vlast okom, Odbor skokom“ reaguje na predloge vlasti.

Na proleće 2015, skupštinskom Odboru za pravosuđe i, potom, Skupštini Srbije, bilo je potrebno manje od mesec dana da usvoje kandidata Vlade za člana u Odbor ABPK.

U decembru 2016, dok kandidatura Rakočevića čeka da uđe u Parlament, a kandidatura Vide Petrović Škero još nije ni uzeta u razmatranje, u Odbor Agencije, nezavisnog i samostalnog tela, brzometno ulazi Danica Marinković.

„Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“, pa Marinković – inače svedok odbrane Slobodana Miloševića u Hagu i sudija u penziji – biva izabrana za člana Odbora ABPK u ciglo nedelju dana. Najpre je Odbor za pravosuđe 22. decembra 2016. poslao Skupštini „svoju“ listu sa dva imena (Danica Marinković, predlog SNS i Miodrag Skulić, predlog SRS), a Skupština je sa te liste 27. decembra izglasala Danicu Marinković, uprkos apelima nevladinih organizacija da to ne čine.

Napokon, 6. jula 2017, Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe odlučio je da vrati predsedniku Srbije, kao i Zaštitniku građana i Povereniku za informacije od javnog značaja predloge za kandidate za članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, „jer su ih podneli bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Saša Janković koji više ne obavlja funkciju zaštitnika građana“.

Uzalud su protiv odluke skupštinskog Odbora da „vrati“ kandidate Poverenika i Ombudsmana, odnosno predsednika Srbije protestovali i Rodoljub Šabić, i tadašnji vršilac dužnosti Zaštitnika građana Miloš Janković. Uzalud je Šabić pozivao skupštinski Odbor da postupa po zakonu – jer nema prava da povlači predloge, već samo da daje mišljenje o konkretnom kandidatu – uzalud je reagovala i „Transparentnost Srbija“ navodeći da predlozi za članove Odbora ABPK nisu bili lični predlozi Saše Jankovića i Tomislava Nikolića, već predlozi državnih institucija.

Predsednik Aleksandar Vučić je spremno reagovao, i već sutradan, dan nakon što je Odbor za pravosuđe „vratio“ kandidata starog predsednika Srbije, novi predsednik Srbije je poslao novi predlog skupštinskom Odboru – kandidata Miloša Stankovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.

Taj 7. jul bio je petak. U ponedeljak, 10. jula, Odbor za pravosuđe je „okom, skokom“ prihvatio predlog Aleksandra Vučića, a Maja Gojković je 20. jula spremno zazvonila na pomen Miloša Stankovića, te je ovaj većinom glasova poslanika izabran za člana Odbora ABPK – sve za manje od dve nedelje.

Na ovaj način je skupštinski Odbor za pravosuđe – a šta tek reći o samoj Skupštini – jasno pokazao opredeljenost većine da spremno usvoji i uvaži sve što dolazi sa pozicija vlasti, i da isto tako spremno odbije, odugovlači, zavlači i razvlači sve što ne dolazi sa pozicija vlasti.

Odbor za pravosuđe je odgovoran i što je rad Agencije za borbu protiv korupcije maltene potpuno blokiran u poslednjih nekoliko meseci, s obzirom da je Odbor ABPK umesto zakonom predviđenih devet, od aprila do kraja jula 2017. imao svega dva člana, a ABPK nije imala svog direktora od decembra 2016. – i nema ga još uvek.

„A ŠTA STE VI RADILI CRNCIMA?“: „Poslanici stvarno imaju pravo da nekog izaberu ili ne izaberu. Međutim, to, pravno posmatrano, otkriva problem u sistemu“, kaže za „Istinomer“ Zlatko Minić iz organizacije „Transparentnost Srbija“. „Duh zakona o Agenciji je takav da Odbor Agencije treba da bude raznovrsnog sastava, različitih predlagača, da bi se na taj način obezbedila zastupljenost različitih društvenih grupa i omogućila njihova nezavisnost, odnosno, da niko nema mogućnost kontrole nad celim odborom, naročito politika i vlast. Međutim, na ovaj način se to obesmišljava, jer se omogućava da političke partije, ili vlada, ili vlast jednostavno izaberu svoje kandidate. Tu postoji kandidat predsednika, kandidat vlade, kandidat Administrativnog odbora Skupštine, i ukoliko su sigurni da će neko od drugih kandidata biti uslovno rečeno na njihovoj liniji, onda na taj način kontrolišu Odbor – izaberu direktora koji će im odgovarati, i tako se potpuno obesmišljava i ubija nezavsinost Agencije“, kaže Minić.

Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a kaže za „Istinomer“ da je demonstracija moći vladajuće stranke razlog zbog čega nije izabran kandidat novinarskih udruženja. „Na direktno pitanje kolega iz UNS Aleksandru Martinoviću – zašto vladajuća većina nije glasala za Rakočevića koji je deset meseci ranije imao podršku nadležnog skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, stigao je zanimljivo eksplicitan odgovor: ’A zašto vaše udruženje nije reagovalo na umrlicu za Predsednikom Republike, živim čovekom, i na naslovnu stranicu NIN u kojoj se Srbija poredi sa Aušvicom?’“, kaže Lekić.

„Znate šta, da je NUNS predložio Vladimira Đukanovića ili Dragana J. Vučićevića, ’naš’ kandidat ne bi prošao, takvo je raspoloženje vlasti prema NUNS-u!“, kaže Lekić. „Hoću da kažem: ovde nije sporan Živojin Rakočević, već oni koji su ga kandidovali. Siguran sam da mu podrška od strane NUNS-a nije mnogo pomogla, naprotiv, mada sam sve više uveren da ne bi prošao i da je bio samo kandidat UNS-a: ukoliko ne delite unisono mišljenje sa SNS-om, vaše se neistomišljeništvo tretira kao neprijateljstvo. Nema razloga da udruženja odustanu od svog kandidata: koga god da predlože, dok Vučićevim izvršiocima u Skupštini ne dojave drugačije, isto će proći“, kategoričan je predsednik NUNS-a.

 

Celu analizu pročitajte na sajtu Istinomera. 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend