CRTA: Privatne televizije nosioci su pristrasnog izveštavanja u korist vlasti

Ukoliko bi Mere za unapređenje sprovođenja izbora koje su predložili posrednici u celosti bile sprovedene, došlo bi do ograničenog poboljšanja, ali u nedovoljnoj meri da se omoguće uslovi za poštene i slobodne izbore po međunarodnim standardima, zaključila je organizacija Crta u analizi tog dokumenta.

Foto: NASA Goddard Photo and Video (cc)

Crta je analizirala mere predložene tokom procesa međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, objavljene 18. septembra 2021. godine.

„Uzimajući u obzir preduslove za poštene izbore – ravnopravnost učesnika u kampanji i ravnomernu medijsku zastupljenost – Crta je stanovišta da ove mere ne bi imale efekat na postizanje ravnopravnosti izbornih učesnika“, ističe se u analizi.

Upozoravaju da jedna od predloženih mera, koja se tiče ponašanja privatnih emitera tokom kampanje „unižava već postojeće standarde i u suprotnosti je sa Zakonom o elektronskim medijima“, i to zato što bi, umesto pravno obavezujućeg podzakonskog akta, ponašanje privatnih pružalaca medijskih usluga bilo predmet samo preporuka Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje nisu pravno obavezujuće.

„Duboko nas zabrinjava i to da je ovo drugi put da međupartijski dijalog relativizuje zakonske obaveze komercijalnih medija. Crtina analiza medija pokazuje da su privatne televizije s nacionalnom pokrivenošću najvećim delom nosioci pristrasnog izveštavanja u korist vlasti“, navela je ta organizacija.

Podsećaju i da je Ministarstvo kulture i informisanja u januaru 2020. objavilo mišljenje u kojem je ukazalo na to da je REM postupio suprotno zakonu usvojivši podzakonski akt samo za javne medijske servise, a neobavezujuću formu preporuke za privatne emitere.

Ukazuju i da efekte jednog broja mera, koje se odnose na zloupotrebu javnih resursa i javne funkcije, kao i na pritiske na birače, nije moguće oceniti, s obzirom na njihovu nedovoljno preciznu formulaciju.

Jedan od glavnih zaključaka analize je da mere, iz perspektive unapređenja kvaliteta uslova za slobodne i fer izbore, ograničeno odgovaraju na goruće probleme koje su zabeležili domaći i strani posmatrači – a pre svega u odnosu na medijsku neravnopravnost, zloupotrebu javnih resursa i javnih funkcija, pritiske na birače.

„U tom pogledu, Crta ih ocenjuje kao nedovoljne za poboljšanje izbornih uslova“, navodi se u analizi.

Upozoravaju i da se Sporazumom (o izbornim uslovima) predviđaju mere koje se mogu povezati sa samo osam od 29 preporuka posmatračke misije OEBS/ODIHR iz izveštaja sa parlamentarnih izbora 2020. godine, kao i da taj dokument ne daje dovoljno konkretne korake o tome kako će one biti ispunjavane.