29. mar 2024.

Ni tri meseca posle izbora REM nije kaznio nijednu televiziju zbog kršenja zakona tokom kampanje

REM ne samo da u vreme kampanje nije kažnjavao televizije zbog kršenja zakona, nego to nije ni do danas uradio i pored mnoštva dokaza za favorizovanje vladajuće liste i hajke na opoziciju. Još nije završen ni izveštaj o tome kako su Pink, B92, Prva i Hepi pratile izbore u decembru. Zašto bi onda televizije nešto menjale tokom kampanje za lokalne izbore?

Savet REM-a tokom dodele dozvola za nacionalno emitovanje (foto: Cenzolovka)

Zbog povreda zakona, pravilnika i drugih propisa tokom kampanje za izbore 17. decembra 2023. godine, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) podneo je Regulatornom telu za elektronske medije (REM) 29 prijava.

Do sada je o njima Savet REM-a dostavio Crti osam odluka da nema mesta pokretanju postupka. Bez obrazloženja. Ni u zapisnicima sa sednica Saveta se ne može videti ništa o tome zašto je doneta takva odluka.

Služba za nadzor i analizu REM-a je za sve prijave napravila izveštaj, ali oni nisu javno dostupni. Ni dva meseca kasnije Crta nije dobila te izveštaje, iako ih je tražila preko zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

REM ne samo da u vreme kampanje nije kažnjavao televizije zbog kršenja zakona, nego to nije ni do danas uradio i pored mnoštva dokaza za favorizovanje vladajuće liste i hajke na opoziciju

„Sve ovo ukazuje na to da se u komunikaciji sa ovom institucijom na svakom koraku nailazi na elementarno neprepoznavanje zaštite interesa javnosti kao cilja zbog koga REM uopšte postoji“, kaže Vladana Jaraković, pravna ekspertkinja u Crti.

Prema podacima iz zapisnika, trenutno je bar 16 prijava Crte u proceduri pred Savetom REM-a. Pokrenuti su postupci za izricanje mera televizijama, ali odluke nisu donete.

Savet je 22. decembra odlučivao o četiri prijave Crte. Zbog dve, koje su se odnosile na priloge iz Nacionalnog dnevnika TV Pink, s početka novembra, pokrenuti su postupci. Zbog političkog oglašavanja izborne liste „Ivica Dačić – premijer Srbije“, i priloga u Nacionalnom dnevniku 7, 8, 9. i 10. novembra – nisu.

REM je 28. decembra zbog prijave Crte ponovo pokrenuo sedam postupaka za izricanje mera Hepiju, Pinku, B92, Prvoj i RTV Pančevo. REM je i 8. februara pokrenuo postupke zbog još sedam prijava, dok su tri odbačene.

Crta je u prijavama ukazivala na to da je na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću vođena izrazito agresivna kampanja protiv opozicionih kandidata. Oni su izvrgavani intenzivnoj kritici, omalovažavanju, dehumanizaciji i govoru mržnje. Ni u jednom slučaju opoziciji nije omogućeno da se izjasni o onome što je o njima rečeno u prilozima, utvrdila je Crta.

„NAUČNI RAD“ O PONAŠANJU NACIONALNIH TV JOŠ NIJE GOTOV

Tokom predizborne kampanje REM je pratio izveštavanje svih televizija sa nacionalnom pokrivenošću i četiri kablovska kanala. Iako je imao obavezu objavljivanja periodičnih izveštaja, nije ih predstavio javnosti.

Krajem decembra objavljen je Izveštaj o nadzoru programa tokom izborne kampanje, od 1. novembra do 14. decembra, za RTS 1 i 2, RTV 1 i 2, N1, Novu S, Al Džaziru i K1, ali ne i za nacionalne komercijalne televizije – Pink, B92, Prva i Hepi.

Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je 20. januara da je monitoring odavno završen, ali nije usvojen i objavljen.

Olivera Zekić je u izjavi za Cenzolovku krajem januara rekla da će kompletan izveštaj o monitoringu biti gotov za najmanje tri meseca. To će biti naučni rad, rekla je, a ne „pamfleti raznih Birodija, Crta i inih”.

Više od tri meseca kasnije, izveštaj, kako nam je potvrdila Olivera Zekić, još nije završen.

Promocija jedne partije normalizovana

Emiteri su po zakonu dužni da tokom predizborne kampanje partijama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije u predizbornom programu. Sudeći po prijavama Crte, televizije su često kršile zakon.

Zakonom je zabranjeno i prikriveno emitovanje priloga o izbornoj kampanji kao deo informativnog programa, što su televizije često radile. „Preporukom komercijalnim pružaocima medijskih usluga o načinu ponašanja tokom izborne kampanje“ ove su televizije pozvane da ne objavljuju sadržaje koji se mogu podvesti pod tzv. negativnu kampanju, kao i da se uzdrže od toga da omoguće privilegovani položaj nosiocima javnih funkcija u odnosu na ostale učesnike u izbornom procesu.

Još nije završen ni izveštaj o tome kako su Pink, B92, Prva i Hepi pratile predizbornu kampanju u decembru. Zašto bi onda televizije nešto menjale tokom kampanje za lokalne izbore?

Zakonom je zabranjena i tzv. funkcionerska kampanja, odnosno da se 30 dana pre izbora prikazuju otvaranja infrastrukturnih objekata i slični događaji kojima prisustvuju javni funkcioneri koji su istovremeno i kandidati na izborima.

I to je, naravno, zloupotrebljavano tokom kampanje.

Crta je utvrdila da je predsednik Aleksandar Vučić na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću tokom kampanje dobio vremena koliko cela opozicija zajedno.

Vladana Jaraković podseća da je i posmatračka misija ODIHR-a  primetila da promena zakona nije bila dovoljna da efikasno reši značajnu i neopravdanu prednost koju pruža trenutna funkcija. I javni servisi i većina privatnih medija su u velikoj meri promovisali vladine infrastrukturne projekte tokom kampanje i izveštavali o funkcionerima koji nisu bili kandidati.

KRIMINALIZOVANJE OPOZICIJE BEZ POSLEDICA

Predizbornu kampanju pratila i je i izrazito negativna kampanja vlasti protiv opozicije.

Film „Tajkunske rukoveti“, u produkciji Informer TV, prikazan na Hepiju i Pinku, emitovan je u okviru informativne emisije Telemaster, a ne u predizbornom programu. REM-ova Služba za nadzor i analizu programa utvrdila je da su „dokumentarni isečci često predstavljeni bez datog konteksta uz diskreditujuće komentare naratora, a prisutne su i maliciozne montaže predstavnika opozicije“. Kako je zaključila, prekršeni su Zakon o elektronskim medijima i pravilnik o zaštiti ljudskih prava.

Studio B je u informativnoj emisiji Brze vesti emitovala prilog u kojem je služba Regulatora uočila namernu diskreditaciju predstavnika izbornih lista Dragana Đilasa i dr Miloša Jovanovića.

„Manipulativni način iznošenja činjenica, zlonamerna montaža i skraćivanje izjava u cilju diskreditacije pomenutih lica, ne mogu se smatrati objektivnim i nepristrasnim informisanjem gledalaca“, navodi se u izveštaju stručne službe.

U Hit-tvitu, koji je u decembru prikazan na TV Pink, nekoliko gostiju, na čelu sa bivšom državnom sekretarkom MUP-a Dijanom Hrkalović, vodilo je negativnu kampanju protiv velikog broja opozicionih izbornih kandidata, koje su kriminalizovali.

Crta je podnela prijavu u vezi sa ovom emisijom, ali je Savet REM-a doneo odluku da nema mesta pokretanju postupka.

30 lokalnih televizija prenosilo mitinge naprednjaka

Crta je podnosila prijave i protiv lokalnih televizija. Jedna je obuhvatila  čak 30 lokalnih televizija, koje su sinhronizovano prenosile mitinge izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Ostalim izbornim listama nisu omogućile da se predstave na način koji se sa tim može uporediti.

O delu ovih prijava Savet REM-a je odlučivao 26. februara, ali odluke još nisu objavljene.

REM nije objavio odluku ni o prijavi Crte zbog toga što je čak 30 lokalnih televizija sinhronizovano prenosilo mitinge izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“

Jaraković kaže da ovaj slučaj pokazuje koliko je praksa promocije jedne političke opcije u Srbiji normalizovana. Mnoge televizije su prenele čak sedam mitinga te izborne liste, a svaki je trajao gotovo sat vremena.

Na lokalnoj TV Pančevo građani su mogli da gledaju skupove održane u Leskovcu, Pirotu, Smederevu, Kraljevu, Užicu, Beogradu i Kruševcu.

Crta podseća da je Savet REM-a 2016. godine dao mišljenje prema kome emiteri mogu bez naknade prenositi skupove podnosioca izbornih lista, ali su dužni da pod jednakim programskim i tehničkim uslovima obezbede zastupljenost svih drugih lista.

Nema podataka o tome da su emiteri prenosili skup neke druge izborne liste (osim direktnog snimka skupa Ivice Dačića). Nisu ni na neki drugi način omogućili ostalim kandidatima da se predstave biračima na način uporediv listom Aleksandra Vučića.

Eventualne mere REM-a će biti zakasnele

Jaraković kaže da je teško komentarisati rezultate pokrenutih postupaka, pošto REM nije razvio gotovo nikakvu praksu na koju bi korisnici medijskih usluga mogli da se oslone. Crta, kako kaže, očekuje da REM donosi odluke u javom interesu i u skladu sa zakonom, ništa više, ali i ništa manje od toga.

S obzirom na to da je od izbora prošlo više od tri meseca, da su novi lokalni izbori blizu, ni eventualne mere televizijama, ukoliko ih REM donese, neće imati ni svrhu niti težinu. One će svakako biti zakasnele za izborni proces povodom koga su donete, jer učesnici nisu imali jednake šanse.

U komunikaciji sa REM-om na svakom koraku se nailazi na elementarno neprepoznavanje zaštite interesa javnosti kao cilja zbog koga REM uopšte postoji (Vladana Jaraković, Crta)

Kako REM tokom prethodne kampanje nije radio svoj posao, suštinski je doprineo stvaranju prostora za pristrasno izveštavanje, pre svih komercijalnih televizija sa nacionalnom pokrivenošću, kaže Janković i dodaje:

„Ovoga puta imao je i pravni osnov za hitno postupanje. Novim Zakonom o elektronskim medijima REM-u je omogućeno da u roku od pet dana od dana saznanja za povredu obaveza u odnosu na izbornu kampanju ne samo pokrene, već i okonča čitav postupak izricanja mera. Povrede obaveza u odnosu na izbornu kampanju predstavljaju naročito teške povrede zakona za koje se može izreći mera privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja.“

REM je mogao da spreči stvaranje neravnopravnih uslova za učesnike izbora da je blagovremeno koristio svoja ovlašćenja, kaže Jaraković.

Posle decembarskih izbora jasno je da trenutni saziv Saveta REM-a u najmanju ruku nije dorastao zadatku čuvara javnog interesa.

Zbog toga je posmatračka misija Crte zaključila da su personalne promene u Savetu REM-a jedan od preduslova bez čijeg ispunjenja naredni izbori u Srbiji neće biti suštinski drugačiji od prethodnih.

smart
Ovaj članak je izrađen uz podršku regionalnog projekta SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, kojeg implementiraju Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Sadržaj ovog materijala je isključiva odgovornost Cenzolovke i ne odražava nužno stavove Kraljevine Norveške, niti stavove organizacija koje sprovode projekat.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend