19. okt 2021.

Izveštaj EK o Srbiji: Izvor zabrinutosti i dalje su pretnje, zastrašivanja i napadi na novinare i novinarke

„Ograničeni napredak“ – ovogodišnja je ocena koju je Evropska komisija dala Srbiji za oblast slobode izražavanja i to zahvaljujući tek primeni ograničenog broja mera iz Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije. Inače, sve preporuke u vezi sa medijima koje je Evropska komisija dala prošle godine – još uvek su na snazi

U 2021. nastavljeni su verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare, u čemu nisu zaostajali ni poslanici Skupštine Srbije (snimak ekrana: Jutjub/Al Džazira)

Srbija nije značajno napredovala u pogledu medija u odnosu na 2020, proizlazi iz danas objavljenog izveštaja Evropske komisije (EK) o napretku u procesu evrointegracija za 2021. godinu. Evropska komisija je ukazala na to da su i dalje na snazi iste preporuke u vezi sa medijima, date prošle godine, i njih Srbija tek treba da sprovede.

Nedostatak nezavisnosti REM-a treba rigoroznije rešiti, dok su njegova finansijska stabilnost i kapacitet osoblja razlozi za zabrinutost

Usled primene ograničenog broja mera iz Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije, tokom ove godine došlo je do, kako se navodi u izveštaju Evropske komisije, „ograničenog napretka” u pogledu slobode izražavanja u Srbiji.

„Izvor zabrinutosti”, kao i prethodne godine, i dalje su pretnje, zastrašivanja i napadi na novinare i novinarke.

Kako stoji u izveštaju, tokom 2021. godine nastavljeni su verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare, a i dalje postoji zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima.

Iz EK konstatuju da se ovakvi napadi događaju i u Skupštini Srbiji i uprkos usvajanju novog Kodeksa ponašanja, koji bi „trebalo koristiti za efikasno sprečavanje i sankcionisanje uvredljivog jezika”.

U porastu broj napada na novinare

Podseća se da je u martu ove godine veliki broj medijskih udruženja napustio Radnu grupu za bezbednost novinara zbog govora mržnje i klevetničke kampanje protiv novinara i predstavnika civilnog društva. U tome je, kako se navodi, učestvovao i šef poslaničke grupe vladajuće partije.

Broj napada na novinare je u porastu, ali je tokom 2021. godine pokrenuta telefonska linija za prijavljivanje napada i pritisaka, kao i veb-platforma za zaštitu i bezbednost novinara

EK je ukazala i na to da je broj napada na novinare u porastu, ali da je tokom 2021. godine pokrenuta telefonska linija za prijavljivanje napada i pritisaka, kao i veb-platforma za zaštitu i bezbednost novinara.

Navodi se još i da je Republičko javno tužilaštvo izdalo uputstvo javnim tužiocima za hitno postupanje u slučajevima pretnji ili napada na novinare, o čemu su dužni da vode i posebnu evidenciju.

Kada je reč o sudskim procesima, EK podseća da je u februaru 2021. godine prvostepeno osuđen predsednik opštine zbog ugrožavanja bezbednosti i paljenja kuće novinaru koji je istraživao korupciju na lokalnom nivou, te da je 2020. godine ukinuta prvostepena presuda protiv optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije i da je novo suđenje u toku.

Jutro (ne)će promeniti sve

Evropska komisija navodi da se elektronski mediji i dalje regulišu istim zakonima, iako se na osnovu Akcionog plana za Medijsku strategiju očekuju brojne izmene tih zakona.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) još uvek ne prati i ne kažnjava dovoljno emitere čiji program ne ispunjava sve obaveze prema zakonu. Nedostatak nezavisnosti ovog tela, navodi se u izveštaju, treba rigoroznije rešiti, dok su njegova finansijska stabilnost i kapacitet osoblja razlozi za zabrinutost.

U izveštaju se podseća i da je RTS prvi put posle pet godina skinut sa državnog budžeta, ali da RTV i dalje dobija državnu podršku. Još se dodaje i da je pretplata za javne servise 17 odsto veća nego što je bila prošle godine.

Nastavljeni su verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare, a i dalje postoji zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima. Ovakvi napadi u Skupštini Srbije događaju se uprkos usvajanju novog Kodeksa ponašanja, koji bi „trebalo koristiti za efikasno sprečavanje i sankcionisanje uvredljivog jezika”

„Zastupljenost različitih političkih stavova na javnom servisu potrebno je povećati. Od leta 2021. članovi opozicionih stranaka dobijaju više prostora u jutarnjem programu RTS-a, ali i dalje nisu prisutni u večernjim terminima.“

Prema završnom izveštaju ODIHR o izborima, većina novina i televizija sa nacionalnom pokrivenošću podržava politiku Vlade, dok tek nekoliko medija nudi alternativne poglede, ali sa ograničenim dometom, što ugrožava raznolikost političkih stavova u tradicionalnim medijima.

Kako se navodi u izveštaju, u većini informativnih programa vladajuća koalicija zauzela je 93 odsto ukupnog vremena emitovanja u neutralnom (63%) ili pozitivnom svetlu (37%), dok je ostatak vremena činila opozicija koja je u 57 odsto slučajeva prikazana negativno.

Evropska komisija je ukazala i na to da su još uvek na snazi prošlogodišnje preporuke koje bi trebalo da se sprovedu u vezi sa medijima. Srbija bi, navodi se, trebalo da bez odlaganja i transparentno sprovede Medijsku strategiju, fokusirajući se na:

  • Poboljšanje ukupnog okruženja za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja, te sprečavanje napada i pretnji upućenih novinarima i njihovo javno osuđivanje;
  • Jačanje medijskog pluralizma i sprovođenje mera koje se odnose na funkcionisanje REM-a i javnih emitera;
  • Transparentnost i pravičnost pri sufinansiranju medijskog sadržaja od javnog interesa, te transparentnost vlasništva medija i oglašavanja.

Kompletan izveštaj Evropske komisije na engleskom jeziku možete pročitati OVDE.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend