15. jul 2018.

Kako je direktorka PNM-a samu sebe zapošljavala

Pre četiri godine Skupština PNM-a morala je da uskladi Ugovor o osnivanju PNM-a sa izmenjenim Zakonom o privrednim društvima. Tako je na sednici 25. septembra 2014. godine ukinula funkcije „generalnog direktora“ i „zamenika generalnog direktora“ i uvela dva ravnopravna direktora. Za drugog direktora izabrana je Nina Samardžić (direktorka u periodu od 25.9.2014. do 30.9.2016.), zastupnik Ist media group, novog vlasnika dela Politike, umesto WAZ-a. Nina Samardžić izabrana je na period od godinu dana, ali je tu funkciju obavljala dve godine.

Foto: Cenzolovka

Mira Glišić Simić iskoristila je odluku o promeni naziva funkcije i u Agenciji za privredne registre, upisujući ovu promenu, registrovala sebe kao zakonitog, od Skupštine imenovanog, direktora, iako je Skupština tada izbrala samo Ninu Samardžić za direktora.

Da bi sebe predstavila kao zakonitog i od Skupštine imenovanog direktora, upotrebila je paralelnu odluku osnivača u funkciji Skupštine, donetu istog dana kada je za to jedino nadležna, Skupština, izabrala jedino Ninu Samardžić za direktora.

U PNM-u je za punovažnost većine odluka od tada potreban potpis oba direktora.

Samu sebe zaposlila na neodređeno vreme

Nakon isteka i drugog spornog Aneksa koji je „važio“ do 12. januara, Mira Glišić Simić 20. januara 2016. godine potpisuje Odluku kojom samu sebe zapošljava na neodređeno vreme.

Ona, naime, u Odluci konstatuje da je predmetni direktor (Mira Glišić Simić, prim.nov.) „zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, a u skladu sa ZOP, ZPD i drugim zakonima“.

Kako navodi, „mandat Direktora nije ograničen i traje do razrešenja ili ostavke Direktora u skladu sa ZPD i Osnivačkim aktom“. Ipak, u Ugovoru članova društva stoji da mandat direktora traje pet godina (iako je nju Skupština 2008. godine imenovala na samo jednu godinu) i, samim tim, kako navodi advokat UNS-a Zoran Lakićević, ne može se produžavati na neodređeno vreme, jer radni odnos direktora traje koliko i njegov mandat.

Mira Glišić Simić u spornoj odluci dalje navodi da Odluku donosi „s obzirom da ne postoji važeći Ugovor članova društva“ (iako postoji) i da „od marta 2015. godine ne postoje uslovi za sazivanje skupštine Društva“ (iako je, po uvidima u dokumenta do kojih je UNS došao, Skupština bila održana i 2014. i 2015. godine).

Dalje se u prilog Odluci navodi da se po članu219. stav 4. ZPD, ako osnivačkim aktom ili odlukom Skupštine društva nije određeno drugačije, smatra da mandat direktora nije ograničen, da je direktor prvi put imenovan odlukom Skupštine Društva 9.12.2008. godine sa početkom mandata od 1. januara 2009. godine, bez ikakvog ograničenja“.

„Ovo je takođe netačna konstatacija jer je Mira Glišić Simić bila imenovana na period od godinu dana“, objašnjava advokat Lakićević.

Povezane priče

Još jedna sporna konstatacija u Odluci o zapošnjavanju Mire Glišić Simić koju je sama donela je da je prethodni ugovor istekao 12. januara 2016. godine, a da je Zakonom o radu propisano da ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

„Ovo je tačno, ali se odnosi na druge zaposlene, a ne na direktora. Prema Zakonu o radu radni odnos direktora koji je zasnovan na određeno vreme, traje do isteka roka na koji je direktor izabran.Mandat direktora ‘Politike’ograničen je Ugovorom članova društva na pet godina i ne može se produžiti na neodređeno vreme. Čak i da ne postoji ovo ograničenje, rok na koji se bira direktor mora biti određen odlukom Skupštine društva. Bitno je razlikovati mandat direktora od njegovog radnog odnosa. Po pravilu, mandat i radni odnos direktora prestaju istovremeno, ali je moguće da se radni odnos nastavi i posle isteka mandata, ali isključivo na drugim poslovima, a ne na mestu direktora“, kaže Lakićević.

Neusvajanje finansijskih izveštaja

Na sednici Skupštine društva održanoj 19. juna 2015. godine kojom je predsedavao Mita Katić, nisu usvojeni godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani finansijski izveštaji za PNM, kao ni mišljenje eksterne revizije o godišnjim finansijskim izveštajima i konsolidovanim finansijskim izveštajima za 2014. godinu.

O tome direktorke PNM-a Mira Glišić Simić i Nina Samardžić 29. juna 2015. godine obaveštavaju APR i navode da su predstavnici Skupštine ispred osnivača „Politika AD“ izveštaje usvojili ali da predstavnici drugog osnivača IST Media Groupto nisu uradili.

„Imajući u vidu da se odluke donose prostom većinom glasova, a u ovom slučaju je nije bilo, godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani finansijski izveštaji, kao i mišljenje eksterne revizije o godišnjim finansijskim izveštajima i konsolidovanim finansijskim izveštajima za 2014. godinu za privredno društvo PNM nisu usvojeni“, pišu one.

U izjavi dve direktorke od 30. juna iste godine, ni redovni godišnji finansijski izveštaji Društva PNM za poslovnu 2015. godinu nisu usvojeni od strane nadležnog organa društva, pošto sednica Skupštine Društva nije održana do dana isteka roka za podnošenje redovnih godišnjih izveštaja za 2015 godinu.

APR osujetio pokušaj Mire Glišić Simić da samostalno odlučuje o svemu

Nakon isteka mandata Nini Samardžić 2016. godine, Mira Glišić Simić januara 2017. godine u APR-u pokušava da izbriše ime Nine Samardžić kao jednog od direktora, ali i upisano ograničenje koje predviđa supotpis drugog direktora, odnosno pokušava da dobije ovlašćenje da zastupa Društvo bez ograničenja.

APR januara 2017. godine prihvata da izbriše Ninu Samardžić, kojoj je istekao mandat, ali ne i da Miri Glišić Simić „promeni obim ovlašćenja“.

„Uvidom u tekst Osnivačkog akta, društvo zastupaju dva direktora, tako da je zastupanje društva i preduzimanje pravnih radnji i poslova ograničeno supotpisom drugog direktora. Kao osnov za traženu promenu mogu biti samo izmene osnivačkog akta“, piše APR u obrazloženju odluke.

Osim što je od kraja 2009. godine bez valjane odluke na mestu direktora, Mira Glišić Simić trenutno, sudeći po javno dostupnoj dokumentaciji u APR-u, nema ni ovlašćenja da potpisuje odluke u ime PNM-a bez supotpisa drugog direktora.

PNM za sada nema drugog direktora jer IST media group, suvlasnik koji je zamenio WAZ, nakon isteka mandata Nini Samardžić nije predložio svog kandidata za ovo mesto.

I pored navedenog ograničenja, više novinara i fotoreportera „Politike“ obavestilo je Udruženje novinara Srbije da im direktor nudi premeštaj na druge poslove ili iste poslove u drugom organizacionom delu, sa izmenjenom zaradom, pa i da im otkazuje ugovore o radu.

„Prema odredbi 223 Zakona o privrednim društvima, ako se broj direktora koji imaju ovlašćenje za zajedničko zastupanje smanji ispod broja direktora koji je određen osnivačkim aktom, preostali direktori su dužni da bez odlaganja o tome obaveste Skupštinu, a do imenovanja nedostajućih direktora preostali direktori mogu obavljati samo hitne poslove, ako osnivačkim aktom ili odlukom Skupštine nije drukčije određeno. Ugovorom članova društva ’Politika novine i magazini’ je, u čl. 5 tač. 1 i 6, određeno je da prilikom donošenja odluka od strane (dva) direktora, svakom direktoru pripada po jedan glas, a u slučaju nemogućnosti postizanja jednoglasnosti, zakazuje se sednica Skupštine koja donosi odluku umesto direktora. Ovo bi trebalo da znači da i u slučaju nepotpunog broja direktora, do izbora nedostajućeg direktora sve odluke donosi Skupština. U svakom slučaju, izmene ugovorenih uslova rada za zaposlene i premeštaji zaposlenih nikako ne spadaju u hitne poslove koje bi preostali direktor mogao vršiti na osnovu čl. 223 Zakona o privrednim društvima“, objašnjava advokat UNS-a Zoran Lakićević.

Očigledno je da ni sporni legitimiteta ni zakonska ograničenja u zastupanju ne sprečavaju direktorku Miru Glišić Simić da obavlja sve poslove i donosi sve odluke u „Politici novine i magazini“.

Prvi deo teksta možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend