23. nov 2022.

Kašnjenje s izmenama medijskih zakona: Novi ministar, nove radne grupe…

Iako je po „redu vožnje” iz Akcionog plana za Medijsku strategiju izmenjeni Zakon o javnom informisanju i medijima trebalo da bude usvojen još krajem prošle godine, novo ministarstvo nadležno za medije tek je pre nekoliko dana formiralo novu radnu grupu za izradu krovnog medijskog zakona. Prema planu novog ministra, i taj zakon i izmenjeni Zakon o elektronskim medijima treba da se nađu u skupštinskoj proceduri do marta sledeće godine. Mnogo važnije od rokova, kako kažu sagovornici Cenzolovke, ipak je pitanje da li će biti političke volje za njihovo sprovođenje.

Foto; Jana Nikolić SĆF

Radna grupa za izradu radne verzije nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koju je novoformirano Ministarstvo informisanja i telekomunikacija osnovalo 18. novembra, danas je održala svoju prvu sednicu, saznaje Cenzolovka.

Na konstitutivnoj sednici dogovoreno je da će se raditi dva puta nedeljno, ponedeljkom i četvrtkom, po četiri sata, i da radna verzija zakona mora da bude završena do 30. decembra. Nacrt se dostavlja Ministarstvu za informisanje i telekomunikacije i ono će ga uputiti na javnu raspravu.

Iluzorno je očekivati da su izmene i dopune zakonskog okvira jedini lek za nagomilane probleme u ovoj oblasti (Saša Mirković, medijski stručnjak)

Veljko Milić, član Radne grupe, nakon završenog sastanka rekao je za Cenzolovku da će se paralelno raditi na sva tri nacrta zakona – prvom usaglašenom predlogu, drugom koji nije bio usaglašen, te na nacrtu koji je izradila Koalicija za slobodu medija. Dodao je da će se odlučivati konsenzusom, a ukoliko to ne bude moguće – glasanjem.

„Zasad deluje da će rad biti konstruktivan, iako postoje odredbe koje nisu bile usaglašene u prethodnom periodu. Verujem da ćemo sada u novom sastavu ipak uspeti da se usaglasimo”, kaže Milić.

Dodao je da je u toku formiranje i radne grupe za izradu novog akcionog plana za primenu Medijske strategiju od 2023. do 2025, te da će se na tom dokumentu raditi paralelno sa izradom nacrta zakona.

Ko je u novoj radnoj grupi?

U odluci Ministarstva o obrazovanju Radne grupe za izradu radne verzije nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), u koju je Cenzolovka imala uvid, stoji da Radnu grupu čini 20 predstavnika državnih organa i institucija, kao i novinarskih i medijskih udruženja, a to su: Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruženje radio-stanica (RAB–Srbija), Asocijacija medija, Lokal pres, Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Asocijacija onlajn medija (AOM).

Srbija se suočava i sa pretnjom da će zbog prekoračenja rokova u pogledu transpozicije odredaba Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama u Zakon o elektronskim medijima biti isključena iz fondova programa „Kreativna Evropa”

Radna grupa ima, po toj odluci, rok do 30. decembra ove godine da Ministarstvu dostavi tekst radne verzije. Ono posle toga pravi tekst zakona koji upućuje na javnu raspravu. U dokumentu se ističe da novom odlukom prestaje da važi odluka o osnivanju Radne grupe iz 2021. godine. Kao razlog se navodi da članovi stare radne grupe nisu postigli saglasnost u vezi sa svim odredbama nacrta zakona, kao i da je nakon formiranja Vlade resor javnog informisanja preuzelo novo ministarstvo.

Stav Koalicije za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, AOM, NDNV, NUNS, Lokal pres i Slavko Ćuruvija fondacija, jeste da početni dokument za nastavak rada na ZJIM treba da bude njihov nacrt zakona koji su izradili u januaru ove godine nakon što su se, kako su saopštili, suočili sa velikim izazovima u tadašnjoj radnoj grupi za izmene i dopune ZJIM, u kojoj veliki broj GONGO (vladine-nevladine organizacije) organizacija predlaže rešenja koja nisu u skladu sa Medijskom strategijom i sa pravnim aktima Srbije.

Sporni polazni dokument

Ipak, u odluci o obrazovanju nove radne grupe piše da će polazni dokument biti nacrt koji je izradila prethodna grupa, koji, prema mišljenju članova Koalicije, sadrži više od 20 spornih tačaka.

Tamara Filipović, sekretarka NUNS-a, u izjavi za Cenzolovku kaže da će se Koalicija držati svog predloga nacrta zakona koji može biti i dodatno unapređen, pošto sada u vezi s nacrtom imaju i predloge međunarodnih organizacija, a koji se moraju uzeti u obzir. Uz to, tu je i Media Freedom Act, koji je Evropska komisija nedavno predstavila. Ona smatra da je isključivanje takozvanih GONGO organizacija iz nove radne grupe dobar signal da rad na izmenama ZJIM može brzo da se završi.

„Udruženja su već pokazala da su mnogo vrednija od države i da smo mi sve ovo proteklo vreme radili na zakonskoj regulativi, dok su oni bili u kampanji, pa u postizbornom periodu, tzv. interegnumu”, ističe Filipović.

Za dr Sašu Mirkovića, medijskog stručnjaka i člana nove radne grupe ispred ANEM-a, činjenica da nakon dve decenije, Ministarstvo kulture i informisanja više ne postoji u takvom obliku, pokazatelj je odsustva iskrene političke volje bivše vlade i nekadašnjeg ministarstva da u prethodnim godinama sprovedu sopstveni strateški medijski dokument.

„Očito je da je ovaj proces zapao u toliki ćorsokak da je jedini mogući izlaz bila fuzija sektora informisanja i telekomunikacija u novom ministarstvu. Želim da verujem da ova šansa neće biti propuštena, mada me iskustvo uči da više nikakav negativan ishod ne može da me neprijatno iznenadi”, ističe Mirković za Cenzolovku.

Dobra, stara politička volja

Osim krovnog medijskog zakona ZJIM, Akcionim planom je predviđena izmena i Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima. Kako saznajemo, uskoro će početi i konsultacije u vezi sa formiranjem verovatno manje ekspertske radne grupe za izradu nacrta ZEM, koja će uraditi prvi nacrt izmena, a onda će taj nacrt biti dat široj radnoj grupi, u kojoj će opet biti udruženja i asocijacije.

Budući da je ZEM trebalo da bude usvojen do kraja 2022. godine, Srbija se suočava i sa pretnjom da će zbog prekoračenja rokova u pogledu transpozicije odredaba Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama u Zakon o elektronskim medijima biti isključena iz fondova programa „Kreativna Evropa”, u koji je ušla pre osam godina kao prva država koja nije članica Evropske unije, a tokom mandata Ivana Tasovca.

„Plaćamo cenu nezainteresovanosti koja je godinama tolerisana do nivoa da se sektorom informisanja neposredno bavio kabinet premijerke Brnabić. Formiranje novog ministarstva i logična fuzija informisanja i telekomunikacija rađa koliku-toliku nadu da se sa takvom praksom neće nastaviti i ubuduće”, ocenjuje Saša Mirković.

Udruženja su već pokazala da su mnogo vrednija od države i da smo mi sve ovo proteklo vreme radili na zakonskoj regulativi, dok su oni bili u kampanji (Tamara Filipović, NUNS)

Prema planu Ministarstva, oba zakona moraju ući u skupštinsku proceduru najkasnije do marta iduće godine, što znači da rad mora biti završen najkasnije u januaru, jer, kako navodi Tamara Filipović, zakoni moraju da budu poslati u Brisel, u Evropsku komisiju na pregled.

Na bazi trogodišnjeg iskustva tokom rada u državnoj upravi, Mirković priznaje da ne deli optimizam ministra da će nacrti zakona biti usvojeni do zadatog roka, osim, kako kaže, ako postoji politička volja da se posao uradi u vremenskoj iznudici.

„Nakon formiranja radne grupe, uslediće rad na tekstovima zakona, javne rasprave, usaglašavanje sadržaja sa Evropskom komisijom. I sve to puta dva jer su u pitanju dva zakonska teksta. Čak i da u pojedinim fazama ovi procesi budu spojeni, složena procedura njihove izrade koincidiraće sa predstojećim katoličkim i pravoslavnim božićnim i novogodišnjim praznicima, što će sigurno primetno usporiti ovaj proces”, smatra Mirković.

Za sprovođenje novih zakona biće ipak potrebna politička volja, ocenjuje Saša Mirković i dodaje da se nedostatak te volje u domenu usvajanja i primene medijskih zakona na ovim prostorima meri decenijama, a na godinama. Tu tezu je analizirao i u svojoj doktorskoj disertaciji „Politička volja kao preduslov za usvajanje i primenu medijskih zakona u Republici Srbiji”.

„Iluzorno je očekivati da su izmene i dopune zakonskog okvira jedini lek za nagomilane probleme u ovoj oblasti. Za brzo ozdravljenje nam je dovoljna i dosledna primena zakonskih odredaba u praksi. Bolji rezultati će biti veoma brzo vidljivi”, smatra Mirković i podseća na Medijsku strategiju, koja je kreirana pre tri godine, a da na nije zaživela u praksi.

Istog je mišljenja i Tamara Filipović, koja napominje da će, ukoliko se budu primenjivali novi zakoni, stepen medijskih sloboda biti veći, a da li će se primenjivati – zavisi od političke volje, ali i od pravosuđa, u smislu da li će reagovati na neprimenjivanje, odnosno nepoštovanje zakona.

„Ako je suditi po trenutnoj situaciji u vezi sa primenom postojećih zakona koji uopšte nisu loši i već pružaju određeni stepen zaštite slobode medija i medijskog pluralizma, onda nisam optimista, ali ipak postoji nada da će se situacija promeniti”, komentariše Filipović.

Mirković zaključuje da je nakon usvajanja medijskih zakona neophodna dosledna i doslovna primena, te da će sve ostalo predstavljati nastavak „bacanja prašine u oči, preživljavanje i iščekivanje u spirali nezadovoljstva i nazadovanja u ovoj oblasti u kojoj bi nam odavno bilo bolje da smo se držali dogovorenog, usaglašenog i usvojenog”.

Šta će se menjati u medijskim zakonima?

Izmene medijskih zakona predviđene su Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine, dok je rok trajanja Akcionog plana kraj 2022. godine. Dokumentom je bilo planirano da Zakon o javnom informisanju i medijima bude usvojen u četvrtom kvartalu prošle godine. Na jesen prošle godine taj proces je osnivanjem Radne grupe počeo, ali zbog nesaglasja usled glomazne Radne grupe od 35 članova, proces je zapao u ćorsokak, da bi pred parlamentarne i predsedničke izbore u aprilu ove godine u potpunosti stao, sve do početka novembra, kada se novi ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović sastao sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja.

Nijedan od tri medijska zakona nije usvojen prema „redu vožnje” iz Akcionog plana za Medijsku strategiju

Neke od najznačajnijih izmena ZJIM predviđaju garantovanje prava urednika u odnosu na naloge vlasnika i poslovodstva medija; utvrđivanje adekvatnih sankcija za nepoštovanje zakonskih odredaba; propisivanje obaveze da se izvrši analiza potreba za nedostajućim medijskim sadržajima; izmene kriterijuma za izbor članova komisija u postupku projektnog sufinansiranja, njihov način rada i odlučivanja; propisivanje obaveze nezavisne evaluacije sprovedenih projekata; propisivanje efikasne sankcije za nepoštovanje obaveza koje se tiču projektnog sufinansiranja; propisivanje kao obaveznog kriterijuma poštovanje Kodeksa novinara Srbije radi korišćenja sredstava putem projektnog sufinansiranja, na način da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu.

Veliki deo predloga o izmeni Zakona o elektronskim medijima, koji je trebalo da bude usvojen u drugom kvartalu 2022. godine, tiče se rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Između ostalog, predviđeno je „isključivanje nadležnog odbora Narodne skupštine iz procesa izbora članova Saveta REM-a, isključivanje Narodne skupštine i organa izvršne vlasti iz procesa usvajanja Statuta REM-a i podzakonskih akata, uz prethodno sprovođenje javne rasprave, propisivanje mogućnosti izricanja novčanih kazni u slučaju kršenja odredaba propisa iz oblasti elektronskih medija i oglašavanja”.

Intencija je da se jedna od najbitnijih izmena Zakona o elektronskim medijima tiče „osamostaljivanja” REM-a, tako što bi iz procesa predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a bio isključen nadležni skupštinski odbor. Takođe, iz procesa usvajanja podzakonskih akata Regulatora predviđeno je isključivanje Narodne skupštine i organa izvršne vlasti.

Izmenama regulative predviđena je profesionalizacija REM-a podelom upravne funkcije na Savet i direktora, koji će biti biran na javnom konkursu, kao i unapređenje javnosti rada Regulatora. Predviđena je i mogućnost izricanja novčanih sankcija uz postojeće mere u slučaju kršenja odredaba propisa iz oblasti elektronskih medija i oglašavanja.

Treći medijski zakon koji čeka izmene jeste Zakon o javnim medijskim servisima, koji je, prema „redu vožnje” trebalo da bude u trećem kvartalu ove godine, ali taj proces još nije pokrenut, pretpostavlja se zbog potrebe usvajanja najpre krovnog medijskog zakona.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend