15. dec 2022.

Medijska strategija – put ka medijskim slobodama ili paravan pred EU?

Stiže nova godina, a sa njom i treći rođendan Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine koju je Vlada usvojila 30. januara 2020. Stručnjaci su saglasni da bi njena primena dovela do značajnih pomaka na medijskoj slici Srbije, ali da je nakon tri godine gotovo igonorisanja ovog strateškog dokumenta, jasno da političke volje za njemu primenu – nema.

Sada su sve oči medijskih profesionalaca i udruženja uprte u novoformirano Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nakon što je i novembru formiralo novu Radnu grupu koja će raditi na usvajanju izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima. Očekuje se i rad na Zakonima o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.

Šta bi sve promenila adekvatna primena Medijske strategije?

Da smo Strategiju implementirali u skladu sa Akcionim planom – Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije tvrdi da bismo sada imali sveubuhvatnu analizu medijskog trzista i utvrdili bismo kakvo je stanje na lokalnom medijskom tržištu i na koji način može da se unapredi oglašavanje i povećaju komercijalni prihodi.

„Znali bismo kakav medijski sadržaj nam nedostaje, da li postoji medijski pluralizam sadržaja i koncentracija vlasništva. Izmenili bismo Zakon o javnom informisanju gde je predviđen set mera koji može i treba da unapredi proces projektnog sufinasiranja, a pre svega se odnosi na analizu potreba lokalnog stanovništa kada je u pitanju javno informisanje. Rad komisija za ocenjivanje projekata bi bio unaprđen, a postojala bi i veća odgovornost organa koji raspisuje konkurs i ljudi koji poptisuju rešenja o dodeli sredstava” smatra Filipović.

Ona dodaje da bi adekvatnom primenom Strategije bio povećan i stepen nezavisnosti uređivačke politike medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, da bi sprovođenje strategije pozitivno uticalo i na položaj novinara i novinarskih izvora. Naposletku, Filipović kaže da bi implementacija Strategije značila i izmene Zakona o elektronskim medijima, koji bi bio usklađen sa Audiovizuelnom direktivom EU, a da bi sastav ljudi u Regulatornom telu za elektronske medije (REM) bio promenjen što bi, kako navodi, verovatno imalo za posledicu i drugačiju raspodelu nacionalnih dozvola pruzaocima medijskih usluga.

Ipak, medijski stručnjaci su saglasni da bi i samo dosledna primena postojećih zakonskih okvira (tri medijska zakona) promenila medijsku sliku Srbije nabolje. Saša Mirković, profesor Fakulteta za medije i komunikacije, nada se promenama nabolje u mandatu novog ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića, ali navodi da je zakašnjenje poprilično i da će se o njegovom učinku suditi i na osnovu onoga što već sada može da promeni nabolje primenjujući postojeći zakonski okvir.

„Sa druge strane, adekvatna implementacija Medijske strategije bi značila da postoji politička volja Vlade Srbije da nastavi sa davno prekinutim reformskim procesima baziranim na pomenutim medijskim zakonima iz 2014. godine. Doslednom primenom sopstvenog strateškog dokumenta, Vlada i resorno ministarstvo bi poslali poruku da su spremni da sprovedu reči u dela u domenu medijskih reformi”, navodi Mirković i dodaje da umesto toga vlast pokazuje da nije slučajno da zacrtane obaveze i najavljenje reforme ostaju mrtvo slovo na papiru koje obeshrabruju sve one koji šest godina unazad učestvuju u izradi ovakvih dokumentata.

Dokle se stiglo i koliko se kasni – niko ne zna

Na pitanje dokle se stiglo sa implentacijom Medijske strategije, niko nema precizan odgovor budući da je na osnovu odluke prethodne Vlade, nekadašnje Ministarstvo kulture i informisanja imalo obavezu da Radnoj grupi za praćenje sprovođenja Akcionog plana na tromesečnom nivou dostavlja izveštaj o preduzetim aktivnostima predviđenim ovim planom, što se nije redovno ispunjavalo, pojašnjava profesor Saša Mirković.

„Tako da nam ostaje da nagađamo koja su i kolika trenutna kašnjenja u implementaciji Medijske strategije”, zaključuje on.

Veljko Milić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine smatra da implementacija Medijske strategije značajno kasni u skoro svim oblastima, a da se najznačajnija kašnjenja odnose na predviđene izmene zakona koji su ključni za medije.

„Iako se na vreme počelo sa izradom izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), čitav proces je tekao prilično loše, a radna grupa nije uspela da se dogovori oko konačnog teksta predloga izmena zakona. Nakon toga je Vlada Srbije ušla u tehnički mandat i prestao je svaki rad na donošenju ovog zakona”, objašnjava on i dodaje da se i dalje nije otpočelo sa izmenama Zakona o elektronskim medijima, a da nas čekaju i izmene Zakona o javnim medijskim servisima.

Jedina oblast, navodi Milić, u kojoj su u roku ispunjene sve mere predviđene Medijskom strategijom je medijska pismenost.

Strategija je implementirana tek u tragovima u prehodne dve godine, smatra Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a jedino što vidi kao pobošljanje jeste da tabloidi koji drastično krše Kodeks novinara Srbije ipak dobijaju nešto manje novca iz budžeta putem konkursnog sufinasiranja nego sto su to dobijali u prethodnom periodu.

„Ali i ta suma nije mnogo manja i sa tim rezultatom ne možemo biti zadovoljni”, zaključuje ona.

Prepreka implementaciji Strategije – nedostatak političke volje

Nema političke volje da se Medijska strategija adekvatno implementira – saglasni su naši sagovornici.

„Obistinile su se bojazni da će Medijska strategija poslužiti samo kao paravan iza kog će se država sakriti, pre svega pred Evropskom unijom, koja sve češće negoduje zbog medijske situacije u Srbije. Usvajanjem Strategije Vlada je dobila neko vreme, i sada odugovlači sa implementacijom. Bliži se treća godina od usvajanja ovog dokumenta, a novi ministar je tek formirao novu radnu grupu za izmene zakona”, objašnjava profesorica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut.

Nju zabrinjava to što se neke od važnih odluka donose bez ikakvog obzira prema ciljevima koji su postavljeni Strategijom, a tu pre svega misli na dodelu nacionalnih frekvencija.

„Regulator je nepromenjen iako se u strategiji navodi da je potrebno obezbediti organizacionu, funkcionalnu i finansijsku nezavisnost REM-a. Potom Strategija kaže da je potrebno uraditi reviziju kriterijuma za medijsku koncentraciju, da je potrebno uraditi detaljne analize medijskog tržišta, analizu raznovrsnosti sadržaja i analizu potreba različitih grupa publike. Ništa od toga nije urađeno, a REM je bez ikakvih merila doneo odluku koja će u svom trajanju nadživeti Strategiju”, kaže Kleut i dodaje da ispunjavanje ciljeva Medijske strategije ne odgovara vladajućoj koaliciji jer njena snaga velikim delom potiče iz indirektne kontrole medija.

„Kažem indirektne, jer se kontrola očituje u složenoj mreži klintelističkih, političko-ekonomskih odnosa, kojima se određeni mediji protežiraju, a drugi guraju na marginu. Snažan i samostalan regulator, koji bi odluke donosio ne obazirući se na političke i ekonomske interese, već zasnivao svoje odluke na principima javnog interesa, predstavlja potencijalnu pretnju. Zato i ne vidim političku volju da se REM reformiše”, zaključuje ona.

Sa tim je saglasna Tamara Filipović koja podseća da je implementacija Medijske strategije zaustavljena još u oktobru prošle godine kada je Radna grupa za izmenu ZJIM završila svoj rad, a da iz tog procesa nije izašao usaglašen dokument izmena i dopuna ZJIM. Podseća da je proces sada barem formalno otkočen budući da je rad Radne grupa za ZJIM u izmenjenom sastavu počeo nedavno.

Šta dalje?

Od kako je konstituisano Ministarsvo za informisanje i telekomunikacije ponovo je uspostavljena incicijativa za nastavkom na radu na Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima. U toku je takođe i formiranje nove Radne grupe za sprovođenje Akcionog plana za praćenje primene aktuelne Medijske strategije za period 2023-2025. godine.

„Dobar signal je to što se rad na ovim zakonima vraća u format organizacija koje su radile na donošenju Medijske strategije i Akcionog plana i taj rad uspešno okončale”, zaključuje Veljko Milić.

Mirković tumači da brzina kojom je novi ministar informisanja i telekomunikacija formirao Radnu grupu za izmenu i dopunu nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i  Radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o elektronskim medijima „potvrđuje da je najveće i najozbiljnije zakašnjenje upravo u ovim oblastima.”

On dodaje da je davno prošlo vreme pohvala zbog usvajanja Medijske strategije u procesu evropskih integracija, te da je sada u fokusu analiza primene koja je do sada bila krajnje selektivna i nedovoljna. Upozorava na posledice koje mogu uslediti zbog nesprovođenja Medijske strategije.

„Posledica je da zbog kašnjenja u izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, Srbiji preti opasnost da bude isključena iz programa Kreativna Evropa u koji je 2014. godine primljena kao prva država koja nije članica Evropske unije”, navodi Mirković i dodaje da je to najbolji primer kako Brisel može sankcionisati nerad, nezainteresovanost, opstrukciju i nedostatak političke volje zbog nesporovođenja Medijske strategije.

Proces izrade Strategije: Inkluzivan, ali mučan i predug

Trogodišnji proces izrade Medijske strategije je prolazio kroz razne faze – bio je inkluzivan i transparentan ali i turbulentan, pun nepoverenja, mučan i predug, pojašnjava profesor Fakulteta za medije i komunikacije Saša Mirković. On dodaje da je najbolji dokaz opstrukcije ovog procesa činjenica da je njim u poslednjoj fazi rukovodio kabinet predsednice Vlade.

Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije navodi da su izradu strategije pratile različite kontroverze, da je proces predugo trajao krivicom vlasti, te da su profesionalna udruženja koja su učestvovala u procesu više puta bila prevarena i izigrana.

„Taj odnos vlasti s jedne strane i kredibilnih profesionalnih udruženja sa druge strane, pun je nepoverenja jer smo mi (udruženja koja čine pre svega Koaliciju za slobodu medija) više puta bili prevareni i izigrani. Vraćali smo se u dijalog više puta jer nam je stalo da unapredimo položaj novinara i medijskih radnika i unapredimo ambijent u kojem rade i žive, ali sve to je dosta mučno i iscrpljujuće”, navodi Filipović.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend