Medijima koji krše medijske zakone i novinarski kodeks, i ove godine najviše novca iz gradskog budžeta (VIDEO)

Grad Beograd je doneo rešenje o raspodeli sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja. Nakon sprovedenog konkursa Grad je sa najviše novca podržao projekte nekoliko tabloida, televizija Studio B i B92. Konkurs je inače propisan kao podrška istinitom, nepristrasnom i pravovremenom informisanju građana Beograda.

Od 108 prijavljenih medijskih projekata, Grad Beograd je sa oko 85 miliona dinara podržao njih 33. Više od polovine novca pripalo je medijima koji, prema nalazima Saveta za štampu, kontinuirano krše novinarski kodeks ili, prema izveštajima REM-a, ne ispunjavaju zakonske obaveze nacionalnih tv emitera – poput TV B92 koja ne ispunjava ni minimalno propisani udeo sopstvene produkcije u programu koji emituje.

I pored toga, toj televiziji su na gradskom konkursu odobrena dva projekta, a samo Kopernikus grupi, vlasnicima TV Prva i B 92, pripalo je 20 miliona dinara iz gradskog budžeta.

„To su ustvari televizije koje bi trebalo da budu bez javnih para održive jer su dobile nacionalne frekvencije, međutim mediji dobijaju novac da bi opstali, za redovan rad a ne za medijske sadržaje koji bi služili građanima. Konkursne komisije su sastavljene od ljudi koji nisu medijski stručnjaci. Kada se bira ko će biti u tim komsijama opet se bira da je neko blizak vlasti tako da čitav sistem konkursnog finansiranja jeste alat podrške lojalnim medijima ne onim medijima koji profesionalno rade svoj posao“ navodi za Marker Zoran Gavrilović, Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) .

Kao i prethodnih godina, na gradskom konkursu za medijske projekte od javnog značaja, pojedinačno najviše novca dodeljeno je Televiziji Studio B. Podržani su projekti i televizija SOS kanal plus i Hepi.

Zoran Gavrilović ocenjuje da su to mediji koji dobijaju novac već godinama a da građanima nije predstavljen efekat sprovedenih projekata.

„Svega toga ne bi bilo da je Grad Beograd usvojio lokalni plan za borbu protiv korupcije gde u poglavlju 10 postoji obaveza da naprave monitoring i evaluaciju sadržaja za koji su dali novac, naš novac“.

I ove godine, višemilionskim iznosima građani Beograda finansiraće medije koji su, prema podacima Saveta za štampu, šampioni u iznošenju neistina i kršenju prava istih tih građana. Za četiri medijska projekta od, kako je procenjeno javnog značaja, Grad Beograd je dodelio oko 20 miliona dinara listovima Srpski telegraf, Alo i Informer. Pravilnik o sufinansiranju medija propisuje da se prilikom odlučivanja o dodeli državne pomoći uzme u obzir da li su mediju izrečene mere zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda. To međutim, nije obavezujuće.

„Prepruka je preporuka, ona ne obavezuje. Kada vi date nešto u formi preporuke to vam je samo poziv da nešto imate u vidu ali ne postoji sankcija ako nešto nemate u vidu i zato je intencija da se u Zakonu o javnom informisanju ta preporuka ‘digne’ na nivo zakonske norme, da postane obavezujuća“ kaže za „Marker“ Gordana Konstantinović, advokatica UNS-a i članica Radne grupe za izradu Zakona o javnom informisanju i medjima.

Uz tabloide, redovni dobitnici sredstava iz budžeta Grada Beograda su i široj javnosti gotovo nepoznati portali i produkcije poput Glasa nacije, Brenera, Humanog tima. Za te firme Grad je ove godine izdvojio gotovo 10 miliona dinara. Prema zvaničnim registrima svi oni posluju sa nula zaposlenih.