Monitoring medija pred izbore: REM pod lupom drži 11 kanala, ali ne Informer i Kurir

Iako nije konstitusian i nema predsednika Saveta, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) monitorisaće u izbornoj kampanji 11 televizijskih kanala, ali bez mogućnosti da reaguje na povrede etičkog kodeksa ili zakona.

Pod lupom REM-a već se nalaze 11 kanala – javni servisi, televizije sa nacionalnom pokrivenošću i tri kablovksa kanala. Pod njom će ostati i naredna 42 dana.

„Monitoring će raditi stručna služba REM-a. Ona ima uslova za to, raspolažu opremom, raspolaže softverom i ljudima koji su u stanju da sprovedu takav jedan zadatak“, objasnio je član Saveta REM-a Rodoljub Šabić.

Ali REM ne može da donosi odluke jer nije formiran do kraja, pa će tako i dočekati izborni dan.

Međutim, to nije jedini problem.

„U monitoringu nema nekih televizija koje su agresivno provladine. Zašto nema Informera, zašto nema Kurira, koji su to kriterijumi bili za monitoring koji bi morao da ima mnoge odgovore na nova pitanja“, kaže Šabić.

Metodologija REM-a, pa i spisak monitorisanih kanala, prepisana je iz 2023. godine. Osim REM-a, BIRODI će takođe pratiti medije do 25. oktobra.

„Ono što ćemo zasigurno uraditi to je da ćemo uključiti i Informer. Zato što je Informer televizija na kojoj su reči, koje u osnovi imaju ‘blokade’, od početka godine pomenute preko 20 hiljada puta. Oni su jasno profilisani kao provladina televizija“, objašnjavaja izvršni direktor Biroa za društvena istražovanja (BIRODI) Zoran Gavrilović.

O prethodnom monitoringu se vrlo malo zna…

Ako se po jutru dan poznaje, jasno je kako će u medijima izgledati kampanja.

„Već sada možemo da kažemo da je predsednik Republike Srbije u prva dva dana kampanje već bio 626 minuta u okviru 48 sati – znači nekih 10 sati. Iz toga već možemo da vidimo da bi REM trebalo da reaguje“, kaže Gavrilović.

Ako REM koji nije konstituisan nema osnova da reaguje, znači li to da je u ovoj kampanji medjima sve dozvoljeno?

„ODIHR-ov standard je da ne možete imati slobodne, fer i poštene izbore ako građani nemaju informisanost, ako svoje odluke za koga će glasati ne donose nad relevantnim informacijama, to ne rade slobodno, bez pritiska i ne prepoznaju svoje interese zašto bi glasali za neku stranku“, objašnjava izvršni direktor Birodija.

I za prošle izbore mediji su se pratili, ali javnost vrlo malo zna o tom izveštaju.

„Monitoring koji je bez sumnje pokazao da je vlast bila snažno favorizovana i na javnom servisu i na nacionalnim frekvencijama, ali ti podaci su bili prikrivani od javnosti“, kaže Šabić.

Sada je već sam start diskutabilan jer su prorežimski kanali poput Informera i Kurira otključani i izjednačeni sa televizijama koje imaju nacionalnu frekvenciju, dok su, navodno, sasvim slučajno N1 i Nova zaključani mnogim korisnicima Yetela i okviru taklozvanog „pilot projekta“.