Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Ja danas dajem ostavku, a što se Informera tiče mogu samo da im čestitam, kaže za Danas dosadašnja predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić povodom odluke tog tela da televiziji Informer dodeli regionalnu frekvenciju.
Šire opisivanje radnji ugrožavanja sigurnosti i proganjanja, kao i gonjenje po službenoj dužnosti onih koji su oteli ili oštetili opremu novinara, ključni su samostalni predlozi izmena Krivičnog zakonika (KZ) koje je Udruženje novinara Srbije (UNS) dostavilo Ministarstvu pravde.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se uskoro ulazi u proces izbora novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Informer TV dobila beogradsku dozvolu na poklon od REM-a tri dana pre nego što je po Zakonu istekao mandat članovima Saveta regulatornog tela. Odluka je, uz to, nezakonita - pošto pre njenog donošenja nisu održani razgovori sa kandidatima
Zbog neizvršavanja službene dužnosti da u zakonski propisanom roku pokrene inicijativu za izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i tako obezbedi primenu Zakona o elektronskim medijima (ZEM), četiri organizacije danas su podnele krivičnu prijavu protiv Nevene Đurić, predsednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje.
„Za objavljivanje Završnog izveštaja o medijskom praćenju decembarskih izbora moraćete da sačekate novi saziv REM-a“, rekla je UNS-u predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić.
Programski savet Radio televizije Srbije (RTS) saopštio je da će sprovesti javnu raspravu o programskim sadržajima tog javnog servisa od 4. do 24. novembra.
Biće potreban ogroman pritisak da se uspostavi red u REM-u, jer ovakav REM je idealan što se tiče vlasti, izjavio je Stevan Ristić, direktora nedeljnika "Vreme" za emisiju "Probudi se", televizije Nove S.
Potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš izjavila je da su, prema informacijama koje ima, u toku pripreme za rešavanje statusa članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kojima mandat ističe 4. novembra.
Nakon što su pravovaljana novinarska udruženja i nevladina organizacija CRTA podneli više stotina prijava protiv privatizovanih televizija sa nacionalnom frekfencijom, koje rade kao da su razglasne stanice pozicionih političkih stranaka, novi Zakon o elektronskim medijima (,,Službeni glasnik RS br. 92/2023), u prelaznim i završnim odredbama, predviđa da će mandat članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji su izabrani po ranijem zakonu, prestati istekom jedne godine od njegovog stupanja na snagu, do kada će biti izabran i novi saziv Saveta.
Za projekte proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, ove godine, po podacima kojima raspolaže Udruženje novinara Srbije (UNS), izdvojeno je skoro 600 miliona dinara manje nego lane.
Srbija nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je stepen usklađivanja ostao neizmenjen. Odnosi sa Rusijom i Kinom predstavljaju posebnu zabrinutost. Dijalog sa Kosovom, koji je ključan za napredak Srbije prema Evropskoj uniji, nije pokazao željene rezultate. U zemlji se nastavljaju veličati ratni zločinci. I u slobodi izražavanja je Srbija dobila lošu ocenu.
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić ocenio je danas da je medijska scena izuzetno bogata i da Srbija baštini medijski pluralizam, ali da ima nedovoljno spremnosti za međusobne razgovore jer postoje duboke podele unutar medijske zajednice.
Našim zakonima zabranjeno je da država direktno finansira medije, izjavio je univerzitetski profesor Rade Veljanovski. "Mi imamo neke mogućnosti, ali to nije ovako kako je predsednik rekao", kazao je Veljanovski povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića da država finansira sve televizije, tokom svog gostovanja na jednoj od njih sa nacionalnom frekvencijom.
"Država iz svog ćupa hrani sve televizije" - ovim rečima je predsednik države objasnio kako mediji u Srbiji funkcionišu, ali i koliko medijske slobode ima. Vučić je konkretno naveo da TV Prva dobija i nekoliko desetina miliona evra državne pomoći. Sagovornici N1 kažu da to nisu legalni tokovi novca i da se tako krši zakon o javnom informisanju.
Kompanija Telekom Srbija kupila je 2021. ekskluzivna prava za prenos engleske fudbalske Premijer lige. Javnost je, u najmanju ruku, iznenadila brojka koja je izdvojena. Iako je generalni direktor državne telekomunikacione kompanije Vladimir Lučić isticao da je vrednost ugovora poslovna tajna, ubrzo se u medijima pojavio iznos od 600 miliona evra odnosno 100 miliona po sezoni tokom šest godina.
Internet je riznica najraznovrsnijih informacija, osim onih najbitnijih - o radu organa javne uprave. Teorijski, građani mogu doći do podataka od javnog značaja ako ih zatraže od državnih institucija, ali u praksi one sve češće iznalaze „kreativne“ načine kako da informacije zadrže za sebe. To je trend u celom svetu u poslednjih nekoliko godina, a u Srbiji se taj mehanizam „usavršava“ već čitavu deceniju. Dakle, može se reći da smo u nečemu trendseteri. Nažalost, to „nešto“ predstavlja pretnju po demokratiju i veoma plodno tlo za razvoj korupcije, piše magazin Biznis i finansije.
Novinari i novinarke su nezadovoljniji uslovima rada i finansiranja proteklih godinu dana, otkako su usvojeni izmenjen i dopunjen Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ocenjeno je na okruglom stolu u Čačku o stavovima novinara i novinarki i izazovima medijskih zakona.
Javna rasprava o novom zakonu o oglašavanju završena je 20. oktobra, a medijska udruženja upozoravaju da bi vlast kroz reklamiranje državnih institucija kontrolisala medije. Redovna profesorka Ekonomskog fakulteta i članica Radne grupe za izradu zakona Galjina Ognjanov kaže da je posebno problematično što u radnoj grupi nije bilo predstavnika asocijacija medija, nezavisnih udruženja medija, odnosno, onih koji bi o zakonu mogli da govore iz ugla trećeg značajnog učesnika na tržištu medijskih usluga, tj. iz ugla interesa samih medijskih kuća koje, takođe, imaju interese u kontekstu oglašavanja.
Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija “Lokal pres“, kao članica Koalicije za slobodu medija, a u okviru projekta Jačanje medija za reformu medijskog sistema u Srbiji organizuje okrugli sto u Čačku na temu koliko medijski radnici poznaju medijsku strategiju, kako prate njenu implementaciju i koji su prvi efekti sprovođenja izmenjenih i dopunjenih medijskih zakona.
