Pobedili smo na izborima bez ijedne televizije i novina

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sada već skoro tradicionalno, jedan deo svog gostovanja u nedeljnoj emisiji na TV „Pink“, poklonio je analizi opozicije i njihovog položaja u medijima. Predsednik se osvrnuo na svoju političku prošlost, ističući da je Srpska napredna stranka 2012. uspela da bez zastupljenosti u medijima pobedi na izborima. Opozicija, kako kaže, ima danas sve to, a i dalje svakog dana – kuka.

“Ako mogu samo nekoliko reči… Dakle, vidite, nisu nam govorili o izbornim uslovima 2012. godine. Ti izborni uslovi su bili deset puta gori nego što su danas, u svakom smislu. Tada, nadam se gospođo Smajlović da smo tu saglasni – tada nije bilo ni N1, ni Nove Srbije ili kako se već zove, nije bilo ni Danasa, ni Blica. (Ljiljana Smajlović: Nije bilo opozicionih medija, to je tačno) Nije bilo opozicionih medija, tačno. Danas ih imate koliko hoćete. Čak na kanalu broj jedan, na daljinskom upravljaču – broj jedan i broj dva. To što ja gledam od tri, to je moja privatna stvar. Ali imam mogućnost da gledam i jedan i dva”, kazao je Vučić.

Ako pogledamo izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. glavni problemi su preslikani i na trenutno stanje. Kao ključni, istaknuti su: “netransparentnost medijskog vlasništva, ekonomski uticaj državnih institucija na rad medija kroz različite tipove budžetskih davanja, problem RTS-a koji umesto javnog servisa, ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita, što sve za posledicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Srbija suočena, pa i za problem korupcije”. Gotovo sve što se i danas pominje kao opis medijske scene u Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sada već skoro tradicionalno, jedan deo svog gostovanja u nedeljnoj emisiji na TV „Pink“, poklonio je analizi opozicije i njihovog položaja u medijima. Predsednik se osvrnuo na svoju političku prošlost, ističući da je Srpska napredna stranka 2012. uspela da bez zastupljenosti u medijima pobedi na izborima. Opozicija, kako kaže, ima danas sve to, a i dalje svakog dana – kuka.

“Ako mogu samo nekoliko reči… Dakle, vidite, nisu nam govorili o izbornim uslovima 2012. godine. Ti izborni uslovi su bili deset puta gori nego što su danas, u svakom smislu. Tada, nadam se gospođo Smajlović da smo tu saglasni – tada nije bilo ni N1, ni Nove Srbije ili kako se već zove, nije bilo ni Danasa, ni Blica. (Ljiljana Smajlović: Nije bilo opozicionih medija, to je tačno) Nije bilo opozicionih medija, tačno. Danas ih imate koliko hoćete. Čak na kanalu broj jedan, na daljinskom upravljaču – broj jedan i broj dva. To što ja gledam od tri, to je moja privatna stvar. Ali imam mogućnost da gledam i jedan i dva”, kazao je Vučić.

Ako pogledamo izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. glavni problemi su preslikani i na trenutno stanje. Kao ključni, istaknuti su: “netransparentnost medijskog vlasništva, ekonomski uticaj državnih institucija na rad medija kroz različite tipove budžetskih davanja, problem RTS-a koji umesto javnog servisa, ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita, što sve za posledicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Srbija suočena, pa i za problem korupcije”. Gotovo sve što se i danas pominje kao opis medijske scene u Srbiji.

“Kriminalna družina iz DS sa džipovima”

Pred izbore 2012. godine, kada njegova stranka nije bila na vlasti, Vučić se i te kako pojavljivao u medijima. Osim što je gostovao i na TV B92, TV Avali, RTS-u i 2011. i 2012. godine, u periodu na koji se i sam osvrnuo, i njegove stranačke kolege su bile gosti i na Studiju B, TV Hepi, kao i na Svet plusu.

Vučić je, tako, govorio i u “Upitniku”, “Oko magazinu”, “Kažiprstu”, “Da, možda, ne”, “Između dve vatre”…

“U ovoj zemlji je samo važno, mnogim medijima, mnogim analitičarima, i toj bandi kriminalaca koja je na vlasti – jedino im je važno da njhov poslovni odbor opstane. Dakle, više nije važno to što su Dačićevi socijalisti podnosili krivičnu prijavu protiv Čedomira Jovanovića za otmicu Slobodana Miloševića. Više nije važno što je Čedomir Jovanović, ja se nadam da je važno, ali neki mi saopštavaju da nije važno – to što smatra da je Republika Srpska genocidna tvorevina, to što se zalaže za nezavisnost Kosova… Važno je samo da poslovni odbor, da ta kriminalna družina iz Demokratske stranke i iz još nekih političkih stranaka, na isti način, kao i što je do sada vladala, da može da vlada i ubuduće. Da imaju još više džipova, da imaju stotine telohranitelja…”, pričao je Vučić u jednoj od emisija na B92, “Hoću da znam”, u aprilu 2012. godine.

“Medijska tortura”

Osim što su naprednjaci gostovali u emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću, a njihove izjave prenošene u dnevnoj i nedeljnoj štampi, povezivani su sa nekoliko medija i na osnovu uticaja i vlasničke strukture.

Naime,  u izveštaju Verice Barać navodi se da su zvanični vlasnici dnevnog lista “Pravda”, koji je izlazio u to vreme, bili bliski SNS. Pominje se ime Jugoslava Petkovića iz SNS, kao i Nemanje Stefanovića, koji je, kako se navodi, isto “član SNS-a i vezuje se za Nebojšu Stefanovića, potpredsednika Glavnog odbora SNS-a”.

Inače, dugogodišnji glavni urednik ovog lista Predrag Popović javno je govorio o vezi “Pravde” i Aleksandra Vučića. Prema njegovim rečima, čak je i prvi broj novina štampan na Vučićev rođendan u martu 2007. godine.

I za “Radio Fokus” u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije piše da je bio politički naklonjen, prema rečima medijskih stručnjaka, SRS pre sukoba u toj stranci, a nakon raskola radikala – naprednjacima.

Sem toga, sa naprednjacima je povezivana i TV “Svet plus Info”. U martu 2012. “Danas” je pisao da je “Svet plus info“ s radom počela 24. oktobra 2011. kao nezavisna produkcija koja ima osam sati informativnog programa na kablovskom kanalu Kopernikus 3. Vlasnik te produkcije je, navode u tekstu, „Sense marketing“, firma Zorana Bašanovića, „estradnog menadžera, ali i člana Glavnog odbora SNS“. Novinarka i urednica ove televizije Tatjana Vidojević bila je nosilac liste „Pokrenimo Čukaricu – Tomislav Nikolić“ na izborima 2012. godine.

Ovaj medij u to vreme je okarakterisan kao opozicioni, a osim čestih gostovanja političara iz SNS, poznati su bili po prilozima o “medijskoj torturi”.

I Ljiljana Smajlović im je “priznala” 2012. godine da su opozicioni, iako je u emisiji “Hit tvit” u kojoj je gostovala 12. januara 2020. sa predsednikom Vučićem rekla da tada nije bilo opozicionih medija.

“U vodećim medijima danas vladaju cenzura i samocenzura, od novinara se očekuje da propagiraju zvaničnu politiku pod izgovorom da je to ‘evropski duh’. Rezultat je da svi gaje jedan te isti ‘duh’. Opozicionim medijima bih nazvala magazin Pečat i Televiziju Svet plus info na Kopernikusu, na primer. Nisam još imala priliku da vidim kako izgleda list koji je pokrenuo Čedomir Jovanović” ,rekla je za „Danas“ Ljiljana Smajlović, tadašnja predsednica Udruženja novinara Srbije ,u martu 2012.

Veži konja gde ti gazda kaže

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, između ostalog, objašnjava se mehanizam uticaja na medije. Kako se navodi, “posebnu ulogu u finansiranju medija i njihovom držanju u ekonomskoj zavisnosti i neizvesnosti, imaju agencije za odnose sa javnošću, marketinške i produkcijske agencije, koje su uglavnom u vlasništvu stranačkih aktivista, ili sa njima povezanih osoba”.

“Poseban uticaj državni organi ostvaruju preko RTS-a koji, umesto da bude javni servis građana, predstavlja servis političkih struktura i produkcija, koje su blisko povezane sa vrhovima vladajućih stranaka. (…) Mediji u Srbiji su izgubili svoju primarnu i značajnu ulogu u informisanju građana o stvarima važnim za njihov život, kao i ulogu koju mediji imaju u podizanju svesti o nekom problemu. Medije danas njihovi vlasnici i političari koriste isključivo kao sredstvo za kreiranje javnog mnjenja radi ostvarivanja što povoljnijeg rejtinga i izbornog rezultata političkih partija, ali i ličnog bogaćenja pojedinaca. Zato u većini medija nema kritičkog pristupa prema radu državnih organa, pa je postalo nemoguće da se u medijima objave istraživački novinarski tekstovi i prilozi, osim u retkim slučajevima kada to odgovara nekom delu stranačke, ili poslovne Elite”, stoji u ovom izveštaju.

Kampanje protiv novinara

Naprednjačka vlast, kako se može videti i u poslednjim izveštajima međunarodnih organizacija, nastavila je tradiciju prethodnika.

U izveštaju “Reportera bez granica” iz 2019. godine, piše da je za pet godina, pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića, Srbija postala mesto u kome novinarstvo nije bezbedna profesija. Pritom, pala je za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda.

„Raste broj napada na medije, uključujući pretnje smrću, a sve češće su i zapaljive izjave zvaničnika usmerene protiv novinara“, piše u izveštaju.  

Primećuju da se protiv istraživačkih novinara vode agresivne kampanje u tabloidima i ukazuju na veze između političara i medija, a činjenice da vlasti tolerišu lažne vesti i nedostatak pluralizma vide kao razloge za zabrinutost. Osim toga, kako navode, rezultati novinarskih istraživanja imaju ograničenu publiku zbog koncentracije vlasništva nad medijima.

Iako predsednik Srbije tvrdi da su on i njegovi politički saborci dobili izbore bez ijednog medija, činjenica je da su za njih bili dostupni, u izvesnoj meri, i najgledaniji kanali poput RTS-a, B92, „Pinka“, a pritom su imali i medije na “svojoj strani”, kao što su “Pravda”, “Svet plus” i “Radio Fokus”. Zato za izjavu “pobedili smo na izborima, bez ijedne novine, nedeljnika i televizije” Aleksandar Vučić dobija ocenu – kratke noge.