18. feb 2019.

Privatizacija prošla, lokalni mediji zbrisani

U Srbiji je na kraju prošle godine bilo nešto više od 2.000 registrovanih medija. Njihov kvantitet nije srazmeran kvalitetu informisanja jer je, prema procenama stručnjaka, nedovoljno onih sa informativnim sadržajima, a još manje onih koji izveštavaju objektivno i nepristrasno.

Radio; Foto: Pixabay/ SeKimseng, CC

Taj problem je posebno izražen u unutrašnjosti Srbije, gde su lokalni nezavisni mediji izloženi političkim pritiscima i finansijskom iscrpljivanju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) medijski ekspert Rade Veljanovski.

„U manjim mestima u unutrašnjosti Srbije medijska situacija je katastrofalna jer lokalni moćnici, koji su uglavnom članovi vladajuće koalicije, ne dopuštaju da drugačije mišljenje ili informacija izađu u javnost. Uostalom, takva je situacija u celoj zemlji, ali je na lokalnom nivou još teža i još gora“, kaže Veljanovski.

Za Gordanu Božić, direktorku Kragujevačkih novina, taj nedeljnik je primer koji pokazuje kako su „aktuelna vlast, a i ona prethodna, na perfidan način gušili nezavisne medije“.

„Počev od nakaradne privatizacije Svetlosti do sadašnjeg vremena i vrlo perfidnog finansijskog pritiska uništavanja lokalnog nedeljnika Kragujevačke novine.

„Problem je što u poslednjih pet godina lokalna samouprava nije raspisala nijedan konkurs za sufinansiranje medija, pa su nam budžetska sredstva ostala nedostupna, iako Zakon nalaže drugačija pravila“, kaže Božić i dodaje da je gradska vlast sav novac namenjen medijima usmerila na račun Radio televizije Kragujevac.

„Kragujevačke novine su 2009. godine, nakon propale privatizacije lista Svetlost, osnovali novinari koji su ostali bez posla, nastavljajući sa nezavisnom uređivačkom politikom, ali se i one, posle 10 godina izlaženja nalaze pred gašenjem.

Medijsko mrtvilo na jugu Srbije

U Vranju, gradu na krajnjem jugu Srbije udaljenom 350 kilometara od Beograda, 2017. godine ugašene su Vranjske novine i istoimeni portal, jedini list sa nezavisnom uređivačkom politikom i dvadesettrogodišnjom tradicijom.

Prema navodima Radomana Irića, novinara iz tog grada, lokalne vlasti uredno raspisuju konkurse, ali sav novac iz budžeta koji se izdvaja za medije dodeljuju samo poslušnim i podobnim.

„Identična situacija je i u ostalih šest opština Jablaničkog okruga, na krajnjem jugu Srbije gde postoji 79 medija, a više od polovine njih ima informativne sadržaje. O karakteru, uređivačkoj politici i njihovom odnosu prema vlastima najbolje govori podatak da od svih 69 medija, u protekle tri godine, jedino portal ’Info vranjske’ nije dobio ni jedan jedini dinar“, kaže Irić za RSE.

U Leskovcu, centru Jablaničkog okruga, udaljenom 270 kilometara od Beograda, nedavno su ugašeni ranije privatizovani Radio Leskovac i nedeljnik Naša reč, koji su imali informativne programe. Na medijskoj sceni opstali su uglavnom komercijalni mediji, sa izuzetkom Televizije Leskovac, privatizovane krajem 2007. godine, lista Nova naša reč, jedne agencije i nekoliko portala koji imaju informativne sadržaje.

Ljiljana Stojanović, urednica Regionalne informativne agencije JUGpress kaže za RSE da i u tom gradu, koji formalno primenjuje zakon i sprovodi proceduru raspodele sredstava za sufinansiranje ostvarivanja javnog interesa u medijima, oni koji nisu po meri vlasti teško dolaze do sredstava iz budžeta.

„U novinarskim krugovima se čuje da članovi komisije za raspodelu sredstava dobijaju spisak koliko ko treba da dobije novca. JUGpress i ’Nova naša reč’ na tim konkursima iz godine u godinu dobijaju sve manje novca, što je jasan pokazatelj da mi nismo po volji onih koji prave te spiskove. JUGpress već 13 godina emituje informativne sadržaje na srpskom, albanskom, bugarskom i romskom jeziku, a prošle godine ni u Ministarstvu kulture nije prošao nijedan naš projekat, uz prilično čudna obrazloženja, na osnovu kojih sumnjamo da komisija nije vrednovala kvalitete projekata, već je odlučivala po nekim drugim kriterijumima“, ističe Stojanović i dodaje da je simptomatično da državne pare nisu dobili mediji koji su sarađivali sa novinarskim udruženjima i ukazivali na loš odnos vlasti prema medijima i novinarima.

Servis vlasti umesto servisa javnog interesa

Svetozar Raković, generalni sekretar Nezavisne unije novinare Srbije (NUNS), na osnovu evidencije tog udruženja o zloupotrebama budžetskih sredstava za sufinansiranje javnog interesa u medijima zaključuje da:

„Najveći gradovi prednjače u izigravanju konkursnih procedura i bukvalno nagrađuju poslušne medije u službi promocije i propagande lokalne vlasti koji su njen servis, a ne servis javnog interesa. Posebno su zabrinjavajući konkursi na kojima se događaju stvari koje su za tužilaštvo, koje liče na organizovani kriminalni poduhvat. Mislim na pojavljivanje potpuno nepoznatih, takozvanih novoosnovanih medija, nekakvih marketinških agencija i kvazi produkcija, koje se često osnivaju posle raspisivanja konkursa. Simptomatično je da baš oni na konkursima dobijaju milionske iznose. Naravno, time su najoštećeniji profesionalni, objektivni i nezavisni mediji, ali, pre svega, građani kojima je uskraćeno pravo na objektivno i nepristrasno informisanje.“

Veljanovski potvrđuje da se poslednjih godina vrlo dobra ideja o projektnom sufinansiranju medija kada ostvaruju javni interes, sadržana u Zakonu o javnom informisanju i medijima potpuno izvrnula ruglu.

„Sva ta pravila koja su sadržana u Zakonu se krše tako što vlast imenuje članove komisija koji apsolutno nisu kompetentni, ali su u sprezi sa vlašću. Oni donose apsurdne odluke da razni mediji, koji uopšte ne ostvaruju javni interes nego su u pravom smislu režimski mediji i glasnogovornici vladajućih struktura, dobijaju taj novac, tako da svi građani Srbije, bez obzira na svoju političku opredeljenost ili neopredeljenost, finansiraju one medije koji rade za vlast“, kaže Veljanovski.

Posledice neprijateljskog stava lokalnih vlasti prema svim medijima sa nezavisnom uredničkom matricom su sve izraženije i vidljivije, a kako to izgleda u Vranju, sažima Radoman Irić:

„Što se tiče profesionalnosti, ne bi baš mogli da se pohvalimo. Imamo višak medija, a manjak informacija.“

U Leskovcu Ljiljana Stojanović:

„Činjenica je da se lokalni mediji uglavnom bave događajima koje kreira lokalna vlast, odnosno gradonačelnik. Po sistemu: ja vam dajem pare vi morate da me pratite.“

U Kragujevcu Gordana Božić:

„Nalazimo se u veoma teškoj situaciji, praktično pred gašenjem. Svakodnevno se borimo sa ogromnim dugovima prema štampariji. Plate ne primamo mesecima, novinari nam odlaze tako da nas je u redakciji samo četvoro.“

Medijski mrak

Književnik Vidosav Stevanović, koji je 2007. pola godine bio direktor tada oslobođene Radio televizije Kragujevac, kaže za RSE da u državi Srbiji postoji sistemska greška koja se, kada su mediji u pitanju, od pojave prvih novina štampanih na srpskom jeziku u Kragujevcu 1834. prenosi sa jedne na drugu političku generaciju i na sve režime.

„Osnovna greška je što je uvek neko hteo da vlada sa što manje demokratije i sa što manje uticaja javnosti i što se ta javnost često povinovala tome. Bio je jedan prekid 2000. godine, kada je mnogima izgledalo da će doći do neke promene, ali su se promenili samo ljudi na vlasti. Praktično, svi su, svo vreme, pokušavali da uguše medijske slobode, odnosno da uguše glas pojedinaca kojikritički misle“, kaže Stevanović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend