16. maj 2022.

Projektno bačko kolo

Uzak krug firmi i udruženja iz Subotice, Koluta, Novog Sada, Odžaka i Sombora međusobno razmenjuje fakture za iste usluge u okviru svojih medijskih projekata. Udruženje građana “Ja volim Sombor” lane u Somboru uslugu snimanja platilo “Video kreativa timu” Milana Švelja, a Šveljova firma u Apatinu istu uslugu platila pomenutom udruženju.

Nakon blago rečeno nebuloznih odgovora lokalnih samouprava Sombora i Apatina, da našoj redakciji neće da proslede prošlogodišnju konkursnu dokumentaciju “Video kretiva tima” Milana Švelja, zbog toga što, tobože, ne žele da otkrivaju Šveljove poslovne tajne, pomenuta dokumentacija je, nakon naše žalbe povereniku za informacije od javnog značaja i javnog oglašavanja uglednih advokata, proteklih dana, ipak, pristigla na našu adresu.

Iako novinari nisu tužioci ili sudije, logično je, makar post festum, postaviti pitanje porekla istovetnosti ova dva potpuno nezakonita obrazloženja iz dve različite, premda susedne, lokalne samouprave.

Nedostajuća karika

Pokazalo se da je dokumentacija Opštine Apatin, pristigla juče, kao poslednja, zaista bila nedostajuća karika u formiranju celovite slike razmene fakturisanih usluga u jednom uskom krugu učesnika nečega što bi, kolokvijalno, moglo da se nazove projektnim bačkim kolom.

Evo najočiglednijeg primera.

Premda je svoju firmu ustanovio u formatu video produkcije, o čemu smo već pisali, Šveljo je usluge snimanja u okviru svojih projekata plaćao „podizvođačima“.

U Subotici, firmi “Media 025” Mirjane Đerić iz Koluta (firma je ugašena krajem prošle godine).

U Somboru, firmi “Zoom media SN” Selme Nikolić iz Odžaka.

U Novom Sadu, u okviru projekata koje su podržali Grad Novi Sad i AP Vojvodina, u oba slučaja, firmi Ognjane Starović, inače članici Nadzornog odbora Javnog preduzeća “Emisiona tehnika i veze”.

U Apatinu, što se videlo tek nakon jučerašnjeg prispeća dokumentacije, Udruženju građana “Ja volim Sombor” Vanje Đekić.

Konkursni serdare, konkursni vojvodo…

Udruženje građana “Ja volim Sombor”, na čijem je čelu Vanja Đekić, sa druge strane, uslugu snimanja za svoj projekat u Somboru platilo je firmi „Video kreativa tim“ Milana Švelja (400.000) i „Media 025″ iz Koluta (400.000), a u Apatinu bačkotopolskoj firmi “Impres” Miloša Lončara koji je istovremeno vlasnik Radio Jugovića iz Kaća i krupan učesnik medijskih konkursa.

Istoj firmi, bačkotopolskom “Impresu”, Šveljo je u Apatinu plaćao uslugu odabira tema i pripreme tekstova, izradu špica, džinglova, foršpana i posebne grafičke opreme i obezbeđivanje muzike i tonskih efekata.

U Novom Sadu, Šveljo je Udruženju građana „Ja volim Sombor“ plaćao troškove obezbeđenja muzike i tonskih efekata (50.000) i deo izrade špice, džinglova i foršpana (50.000), dok je ostatak novosadskih usluga platio firmi Ognjane Starović.

U Subotici, Šveljo je plaćao firmi „Zoom media SN“ za video grafiku, video miks, tonskog snimatelja i izradu špica, zatim firmi „Media 025“ za pomenuto snimanje i montažu snimljenog materijala, a Udruženju građana „Ja volim Sombor“ za „izradu, usvajanje i tehničku razradu idejnih skica, dekora, kostima i maske“ i obezbeđivanje muzike i tonskih efekata.

Udruženje građana „Ja volim Sombor“ u Somboru je plaćalo usluge firmi „Zoom media SN“ iz Odžaka za iznajmljivanje drona (300.000), a firmi „Media 025“ iz Koluta za montažu videa (300.000).

Prateći prošlogodišnje projekte u značajnom delu Bačke, lako je uočiti da se u njima ponavlja vrlo uzak krug organizacija i firmi iz Subotice, Koluta, Sombora, Novog Sada, Bačke Topole i Odžaka koje međusobno razmenjuju fakturisane usluge, često mimo svake logike.

Najrečitiji primer za to je razmena fakturisanih usluga snimanja na relaciji „Video kreativa tim“ – Udurženje građana „Ja volim Sombor“.

„Podizvođači“

Na kraju, vredi nabrojati ostale Šveljove projektne „podizvođače“ u Apatinu:

Pored usluge snimanja (125.000), Udruženju građana “Ja volim Sombor” Šveljo je platio pregled, ispravku i usvajanje izmontiranih materijala (125.000), tonsko snimanje (150.000) i pripremu potpisa i snimanje “offa” (100.000).

“Impresu” je platio deo troškova za izradu špice, džinglova, foršpana i potrebnu elektronsku grafičku opremu (40.000), troškove obezbeđivanja muzike i tonskih efekata (35.000) i deo odabira tema i pripreme tekstova (125.000).

Firmi Ognjane Starović platio je izradu video grafike (100.000).

Produkciji “Click” iz Subotice, koja se pojavljuje u jednom delu projektnog bačkog kola, Šveljo je uslugu montaže platio 100.000 dinara.

Muk koji skoro sve govori

Ispostavilo se da je Milan Šveljo, vlasnik video produkcije sa dvoje zaposlenih, jednim honorarnim saradnikom i kompletno opremljenim mobilnim studiom, u svim svojim projektima, za koje je lane na konkursima dobio oko 55.000 evra novca građana Srbije, angažovao druge organizacije ili firme da obave uslugu snimanja umesto njega, odnosno njegove firme. Poput izuzetka od pravila, njegova firma fakturisala je snimanje za poneke od tih „drugih“ učesnika, a sav prihod sa konkursa, poput kakve projektne Majke Tereze, Šveljo je prebacio na račune učesnika projektnog bačkog kola.

Postavlja se logično i opravdano pitanje: zašto?

Budući da Milan Šveljo trenutno ne želi da govori o medijskim projektima, na ovo jednostavno pitanje za sada, barem u medijima, nema odgovora.

Odgovora nema ni na pitanje, koje neprekidno postavljamo, u vezi sa istovetnošću faktura koje učesnici projektnog bačkog kola međusobno razmenjuju. Slučajno ili ne, te fakture izgledaju kao knjigovodstveni blizanci.

O medijskim projektima i svom učešću na njima za naš sajt ne želi da govori ni Vladan Stefanović, vlasnik Televizija Subotica koja je zajednički emisioni sadržatelj i evaluacioni pokrovitelj svih Šveljovih projekata, kao što, za sada, nema ni dokaza o većini sufinansiranih medijskih priloga koje je Šveljo, navodno – prema slovu projekata, snimao.

Redakcije nisu jedine adrese

Primera radi, u Subotici je firma VTV d. o. o. Vladana Stefanovića ovdašnjoj gradskoj upravi dostavila samo pisanu potvrdu da su Šveljovi televizijski prilozi emitovani na Televiziji Subotica, ali te priloge nisu dostavili, ni gradskoj upravi ni našoj redakciji, a članovi naše redakcije nisu uspeli da ih pronađu među emisijama Televizije Subotica na „Jutjubu“.

Ne treba, u svemu ovome, zaboraviti da redakcije nisu jedine adrese na koje odgovori, pre ili kasnije, ipak mogu i treba da stignu.

Narod bi to, možda, rekao elegantnije: dao dinar da uđe u igru, nudi dva da izađe.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend