Prvi koraci

Dugo vremena smo se zalagali za ovakvu odluku u nadi da će njena primena značajno doprineti povećanju nivoa bezbednosti novinara i medijskih radnika kao i odvraćanju potencijalnih napadača koji ih ugrožavaju.

Ova odluka se smatra prvim vidljivim rezultatom rada Vladine Radne grupe za bezbednost novinara. Bilo bi dobro da se ovaj ohrabrujući gest nastavi konkretnim pomacima zbog kojih je ovo telo i formirano. Znam da to neće izmeniti stav „nevernih Toma“ koji će, bez obzira na bilo kakav pokušaj ili pomak nabolje, nastaviti da kritikuju i sekundiraju sa strane, pošto se u takvoj ulozi godinama unazad najbolje osećaju. (Ipak, efekti paušalne izgradnje nepoverenja dovode do situacije u kojoj se brojni slučajevi ugrožavanja bezbednosti ne prijavljuju, nekada čak ni samim udruženjima, a da ne govorimo o brojnim novinarima i medijskim radnicima koji nisu članovi postojećih udruženja.)

Zato sa pravom očekujem da se u najkraćem mogućem roku razreši slučaj prošlonedeljnih pretnji upućenih redakciji „Južnih vesti“, čiji su članovi o tome obavestili nišku policiju na osnovu čega je Osnovno javno tužilaštvo pomenuto delo okvalifikovalo kao „ugrožavanje sigurnosti“ i naložilo da se izveštaj dostavi Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, što je i učinjeno.

Samo uputstvo RJT neće biti dovoljno – veoma je važno da novinari i redakcije budu detaljno upoznati sa mehnizmom prijavaljivanja slučajeva, da se konsultuju sa pravnim ekspertima oko definisanja prijave, da iskoriste kontakt tačke u medijskim udruženjima upoznate sa radom Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koje poseduju adresare nadležnih tužilaca i predstavnika MUPa kojima je neophodno prijaviti pretnje i bilo koji događaj ugrožavanja bezbednosti. U toj sinergiji, moguće je povećanje broja prijava i praćenja efikasnosti odgovora sistema, nadzor nad samim procesom i krajnjim željenim efektima, sudskim epilogom. Efikasnost u ovom lancu jedino garantuje da će se postići efekat odvraćanja od ugrožavanja bezbednosti novinara.

***

Sinergija je važna i zbog činjenice da veliki provajderi i vlasnici društvenih mreža najčešće ne sarađuju. Samo Tviter u ovoj godini nije odgovorio ni na jedan zahtev tužilaštva kada je reč o otkrivanju identiteta prekršitelja, koji se najčešće kriju pod pseudonimima. Oni koji su ipak otkriveni i protiv kojih je pokrenut postupak, ostavili su dovoljno nekih drugih tragova koji su istragu doveli do identiteta.

***

Želim da verujem i da je usvajanje Kodeksa o ponašanju narodnih poslanika korak u pravom smeru koji bi, ako postoji iskrene političke volje, mogao da snizi političke tenzije i nedopustivi govor parlamentaraca koji doprinose stvaranju atmosfere koja antagonizuje deo javnosti prema pojedinim medijima i novinarima. Nisam naivan da verujem da će se stvari popraviti preko noći ali ne smatram da treba prećutati ovakve odluke.

Mislim da je nedopustivo da se ime bilo kog poslanika u bilo kom kontekstu vezuje za sajtove „Prismotra.net“ i „Istraga.rs“ koji se, koristeći pravne praznine, zloupotrebljavaju za kampanje i diskreditaciju pojedinih novinara. To mora da prestane.

Ne dopada mi se ni što su Visoki savet sudstva i Zaštitinik građana u odvojenim saopštenjima napali KRIK zbog baze „Pogodi ko sudi“. Rizikujem da se ponovo nađem na tapetu zbog iznetog mišljenja o pravosuđu, ali zaista ne vidim razlog za kritiku, pogotovo zato što nije demantovan nijedan navod iz pomenute baze za koju ne mislim da ugrožava nezvisnost pravosuđa.

Mnogo više bih voleo da su se dve pomenute institucije oglasile povodom navoda iz analize UNS-a „da suđenja protiv novinara i medija neprimereno dugo traju“, pogotovo što sam mnogo puta na svojoj koži osetio kako izgleda u praksi kada se nađeš u tom tamnom vilajetu.

Bitno je da je šef delegacije Evropske unije izjavio da novinari treba da rade profesionalno, ali i da „moraju da budu zaštićeni“. Po njemu, jedna od ključnih preporuka Evropske unije vlastima u Srbiji je da „poštuju slobodu medija i naprave bolje uslove za novinare“.

Nemam šta da dodam i oduzmem ovakvom stavu. Sve je jasno.