28. dec 2020.

Vučić je stvorio medijske podele i uživa u njima

Političari su i ranije voleli da komentarišu medije, nije Vučić prvi koji to radi, ali nisu to radili svaki dan i po svaku cenu. Vučić je prvi koji je toliko zaoštrio situaciju da to stvarno izgleda kao neki krstaški rat, a nije. Niti je to naša želja

Foto: Cenzolovka

Aleksandar Vučić je najzaslužniji što su mediji radikalno podeljeni, jer je deo medija počeo da smatra političkim neprijateljima i da ih potcenjuje i kinji. A onda mediji postaju rigidni, počinju polako da gube pravilo da moraju biti neutralni, već postaju ono što Vučić želi od njih. Da budu pod znacima navoda opozicioni i da ga po svaku cenu kritikuju. Ovim rečima Dragoljub Petrović, glavni urednik Danasa, odgovara na pitanje da li je Aleksandar Vučić mera svih naših medijskih podela.

„On je postigao to da, s jedne strane, ima većinu svojih medija. A s druge strane, baš zato što ih je potcenjivao i prema njima se odnosio kao prema neprijateljima ili političkim protivnicima, a mediji nisu političke stranke, dobio je neku vrstu blage opozicije u medijima, u nedostatku političke opozicije. To je greška.“

Da li mediji, time što pristaju na te podele, zapravo igraju po Vučićevom scenariju, jer je u njegovom najboljem interesu da budu polarizovani?

To je potpuno jasno. Tu je najgora stvar to što publika više i ne očekuje od Danasa da bude objektivan, već da ga kritikuje po svaku cenu. To primećujem kad objavimo recimo… Reagovanje studenta Aleksandra Jakšića, pa vas Boško Mijatović kritikuje zašto ste to uopšte objavili? E, jeste. I onda nam se jave razni čitaoci, pa i Boško Mijatović koji je polemisao sa tim studentom koji je profesorku Danicu Popović optužio za plagijat. Ali ne samo to, kad objavimo drugu stranu, izjave analitičara koji su bliski SNS-u ili političara iz te partije, onda čitaoci šalju mejlove ili zovu redakciju tvrdeći da smo se mi navodno prodali Vučiću.

Zar i to nije pritisak? Jer, on ne mora da dolazi samo od vlasti, već i od opozicije, društvenih mreža, kolega?

Pritisak čitalaca ne mogu da shvatim kao pritisak. Kad opozicioni lideri na Tviteru kritikuju Danas, to jeste pritisak. Ali ima mnogo manju težinu nego kad to radi vlast, koja ima više mehanizama da guši i pritiska medije. Baš zbog toga što opozicioni političari misle da je Danas opozicioni medij, odnosno njihov, često imam neprijatne razgovore s njima. Oni se bune i misle da smo mi medij nekoga iz opozicije, koji radi protiv njih, drugih opozicionara. Najviše je bilo priče oko toga jesmo li Đilasov medij, a Đilas se nekoliko puta naljutio na nas zbog nekih bezveznih tekstova. Njegova zamerka je bila da on Danas vidi kao list sa tradicijom, a da mi objavljujemo tekstove anonimnih autora na dijaloškim stranama i da nema problem da ga neko kritikuje, već da neko laže o njemu. Mnogi opozicioni političari misle da u Danasu samo mogu da budu sagovornici, a da niko ne može da ih kritikuje.

Danas je bio u nekoj vrsti malog rata sa strankom Dosta je bilo, a vi ste na televiziji N1 govorili da bi Saša Radulović trebalo da bude vaša šolja čaja. Zašto bi bilo koja stranka trebalo da bude bilo čija šolja čaja u medijima?

Mislio sam zbog vrednosti koje Danas zastupa od osnivanja, a to su demokratizacija društva, sloboda medija, ljudska prava. A ne da bude naša šolja čaja zato što je opozicija.

Da li je onda legitimno da i Dragan J. Vučićević kaže – Aleksandar Vučić je moja šolja čaja?

Za koje se vrednosti zalaže Informer, vi mi recite? Razumem da su neki mediji provladini, kao što su Politika ili Večernje novosti, ali Informer je osnovan kao politička batina, za obračun sa neprijateljima i za neukusno propagandističko veličanje vlasti.

A kako vi odgovarate na optužbe jednog dela javnosti da vodite krstaški rat protiv Vučića?

Ne bih rekao da mi vodimo krstaški ili bilo kakav rat. Uzvraćamo na kritike Vučića, koji stalno polemiše s medijima. A odgovaramo zato što u većini slučajeva o nama govori laž ili neistinu. I onda se čini da imamo neki lični sukob. Posao medija je da odgovara na optužbe vlasti. Da ne ćuti o tome.

Jeste li mu time više pomogli ili odmogli?

Vučić uživa u odnosu koji ima sa medijima i zato ga je i napravio. Da uvek može da izigrava žrtvu, što najviše voli, i da govori da postoji milion medija koji su protiv njega i da po svaku cenu blate njega i njegovu familiju. Političari su i ranije voleli da komentarišu medije, nije Vučić prvi koji to radi, ali nisu to radili svaki dan i po svaku cenu. Vučić je prvi koji je toliko zaoštrio situaciju da to stvarno izgleda kao neki krstaški rat, a nije, niti je to naša želja.

Nisam uključen u pregovore vlasnika „Danasa“ i Junajted grupe

Ne postoji medij koji je potpuno nezavisan od svega, svaki je od nečega zavisan, od vlasnika, oglašivača. Postoje nezavisni novinari, ljudi koji iako rade u opskurnom mediju, neće objavljivati onako kako im se diktira. Svi mi radimo u redakcijama koje su nečije vlasništvo. Konkretno, Danas je u vlasništvu šest bivših novinara, medijskih radnika i imamo sreću da ti ljudi imaju medijski senzibilitet. Mediji koji su u vlasništvu kompanija ili države nemaju mnogo šanse da se izbore ako ih vlasnik ili država teraju da pišu to što pišu.

Hoće li se nešto promeniti u uređivačkoj politici Danasa ako Junajted grupa ispuni i formalni uslov za preuzimanje i dobije dozvolu antimonopolske komisije?

To ne znam, nisam uključen u te razgovore.

Da li je to tema za Danas – da utvrdite da li je Junajted grupa kupila Dan graf? Ozbiljni svetski mediji izveštavaju i o sebi.

Koliko znam, dogovor naših vlasnika, koji su potpisali neki papir, jeste da nema nikakvog izlaženja u javnost i mi to prihvatamo kao prećutni dogovor.

Ali ako postoji javni interes da se to objavi, da li je važnije ono što su se dogovorili vlasnici?

Javni interes je, ako Danas bude prodat, recimo Junajted grupi, da mi to objavimo. Ali nije javni interes da objavimo da su u toku pregovori. Faktički, o tome ne znamo ništa, osim da postoje neki kontakti već mesecima, ali niko nas zvanično nije obavestio šta se tu odvija.

Kažete da čitaoci negoduju kad ne kritikujete Vučića po svaku cenu, ako vas pitam da li kod Vučića vidite nešto dobro, smete li da odgovorite, a da se ne suočite sa salvom optužbi da ste mu se prodali?

U Vučićevoj politici mi se sviđa to što gradi infrastrukturu, pre svega auto-puteve, što je dobro za zemlju, i to što navija za Zvezdu. Jeste problem što ako pohvalite nešto što radi vlast, odmah vas etiketiraju da ste se prodali. Znam mnoge koji bi gostovali na N1 ili Novoj S, a nisu pristalice Vučića, a vole da pohvale ili kažu nešto što nije dominantno mišljenje u tom drugom delu Srbije. Oni izbegavaju ta gostovanja jer će proći linč na društvenim mrežama ako kažu nešto što nije stereotip tog dela društva.

Setite se koliko su vašem prethodniku Zoranu Panoviću spočitavali ćevape na prijemu kod Aleksandra Vučića.

To je krenulo s društvenih mreža. Pojavila se neka fotografija i onda je to krenulo od određenih tviteraša i postalo neka vrsta linča.

Da li biste otišli u Predsedništvo na prijem, tamo gde se služe ćevapi? Šta je sporno u tome?

Znam da su i Sloba Georgijev i Marko Somborac prolazili toplog zeca kad su bili kod premijerke Brnabić na prijemu. Mene zovu redovno i iz vlasti i iz opozicije na prijeme. Imam princip da ne idem ni na jedne ni na druge.

Rekli ste šta kod Vučića vidite kao dobro, a vidite li kod opozicije nešto loše?

Pisao sam o tome da naša opozicija deluje haotično, bezidejno, da u tom odnosu sa medijima liči na Vučića, da se ponašaju slično njemu u liderskoj poziciji, koju ne daju po svaku cenu, ne žele da naprave pametnu smenu generacija. Zbog toga što je opozicija toliko loša, Vučić je dominantan toliko da je to neprijatno.

Čitate li sve novine svaki dan?

Pročitam Blic, Politiku, ove tabloide pogledam naknadno. Osim ako čujem da su nas spominjali.

E, kad tabloide pročitate naknadno, vidite li neki Informerov tekst koji bi Danas objavio?

Informer ima onaj super dodatak o receptima, Iće i piće. To bi Danas sigurno objavio. Ali Kurir recimo ima okej tekstove u poslednje vreme. Oni su rešili da izbalansiraju svoju uređivačku politiku, mada se i dalje vidi neki politički uticaj. Ali čisto sumnjam da bi neki tekst iz Srpskog telegrafa i Informera mogao da izađe u Danasu. Najviše tipujem na te stvari za domaćice. E i neki sportski tekstovi bi mogli da idu kod nas.

Politički greh Ljiljane Smajlović

Pošto je druga sagovornica Ljiljana Smajlović, šta joj novinarski zamerate, a šta kod nje cenite?

Ljilja je veoma intrigantna novinarka, što je vrlo bitno u našem poslu. Zastupa stavove koji su negde između ove dve novinarske Srbije i često zbog toga ima problema, ali je često i kritična prema ovoj normalnoj medijskoj strani u Srbiji, mislim da joj to ne treba. A kod nje me uvek nerviralo to što je pričala o nekoj slobodi medija, a činjenica je da je ona dva puta postavljana za glavnu urednicu Politike političkom odlukom.

Ona je nekoliko puta govorila – hajde da ne bude bitno ko je kako došao, nego ko je…

…Kako otišao? …Ne, nego ko je kako radio. A Politika je, dok je ona bila urednica, objavljivala i Danu Popović i karikature Dušana Petričića i Ištvana Kaića. Ona je zaslužila da uređuje Politiku, ali je politički postavljena dva puta i to je njen greh. Politika je bila veoma dobar list kad je ona bila glavni urednik, to je bez sumnje. To kažu čak i neki njeni pasionirani kritičari poput Teofila Pančića i Svetislava Basare.

A šta je sa konzumentima medijskih sadržaja? Ako se, kada je o Vašingtonskom sporazumu reč, ocene kreću od izdaje do diplomatske pobede veka, gde onda, pretenciozno rečeno, na kiosku može da se kupi istina?

U Danasu smo i o Vašingtonskom sporazumu imali dijametralno suprotne stavove, od prvog dana od kad je potpisan. A naša publika ima neki medijski senzibilitet. Vašingtonski sporazum ja posmatram sa satirične strane, oko tih poklona i Vučićevog ponašanja tamo. Ali nigde nije drugačije tumačen nego kao Vučićevo potpisivanje svega i svačega da bi se umilio Amerikancima. A generalno, građani koji žele da na kiosku kupe istinu moraju da kupe više novina i da, ako imaju neki medijski senzibilitet ili medijsku pismenost, izvuku neki svoj stav ili mišljenje.


Izvor
NIN/ THINK

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend