31. maj 2022.

Sloboda medija u Srbiji u vrtlozima informativnog haosa

U svetu je 3. maja obeležen Svetski dan slobode medija. Istog dana Reporteri bez granica (RBG) objavili su redovni godišnji izveštaj o Svetskom indeksu medijskih sloboda. Taj izveštaj ukazuje na katastrofalne efekte informativnog haosa na svetskom nivou, što je posledica delovanja globalizovanog i neregulisanog informativnog prostora na internetu, a koji podstiče dezinformacije i propagandu. I domaće medijske organizacije su primetile da na javnoj sceni pretežu dezinformacije i propagandne informacije, a da je govor mržnje postao normalizovan u političkom narativu.

Zbog toga su, u Proglasu povodom Svetskog dana slobode medija, Granski sindikat ,,Nezavisnost” i Koalicija za slobodu medija pozvali građane Srbije da se zajedno sa njima bore za slobodu medija. Jer su slobodni mediji ,,glas svih građana” i ,,bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije mo-guće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji”.

Kod nas ,,problematično”

U pomenutom godišnjem izveštaju RBG-a, Srbija je, među 180 zemalja koje se nalaze na listi, zauzela 79. mesto, što je za 14 mesta bolja pozicija od prošlogodišnje, ali je ipak označena kao ,,problematična”. Jedno od objašnjenja koje smo mogli da čujemo je da je napredak Srbije posledica pada drugih zemalja na listi.

Takođe, bilo je manje fizičkih napada nego u prethodnoj godini, a donesena je i zadovoljavajuća prvostepena presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. Prema oceni RBG-a Srbija je napredovala i jer raspolaže zavidnim pravnim okvirom u domenu medija, a čine se i napori kako bi se unapredila borba protiv nekažnjivosti za napade na novinare.

U vezi s tim, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u svom izveštaju „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2021” navodi da su „pravni okviri koji uređuju zaštitu osnovnih prava uspostavljeni, međutim realizacija nije ni blizu željenog nivoa, što je uslovilo izmene.”

Šta to znači?

Početkom 2020. Vlada Srbije je donela Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine, a krajem iste godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije, koji ističe ove godine.

Prema pisanju Cenzolovke, Akcionim planom predviđena je izmena 13 zakona. Najviše izmena treba da pretrpi Zakon o javnom informisanju i medijima (31), zatim Zakon o elektronskim medijima – 28, dok Zakon o javnim servisima čeka deset izmena.

Zasad se počelo sa radom na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima dok su druga dva zakona još na čekanju. Treba imati u vidu da procedura neće biti nastavljena do konstituisanja novog skupštinskog saziva, tako da najavljene izmene verovatno neće biti usvojene do isteka Akcionog plana ili će biti donete na netransparentan način bez adekvatne javne rasprave.

Ipak, Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja izmenjen je tokom prošle godine, iako s predloženim izmenama nije bilo saglasnosti civilnog sektora.

Pored toga, formirana je Radna grupa za bezbednost novinara koja je i dalje aktivna iako je iz nje, ubrzo po formiranju, istupilo pet reprezentativnih medijskih organizacija (Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija i Poslovno udruženje Asocijacije nezavisnih lokalnih medija ,,Lokal pres”) jer nije bilo reakcije u slučaju ugrožavanja bezbednosti novinara redakcije KRIK.

„Smatramo da je isključiva odgovornost institucija da stvore atmosferu u društvu koja neće tolerisati napade na novinare. Izostanak jasne poruke pokazuje da ne postoji iskrena namera institucija da se katastrofalno stanje namedijskojsceni Srbije promeni”, navedeno je u martu prošle godine u njihovom zajedničkom saopštenju.

Dakle, rad na sprovođenju Medijske strategije, Akcionog plana i izmenama zakona mogu predstavljati napredan pravni okvir u domenu medija, dok je aktivna Radna grupa za bezbednost novinara formalno vladino telo koje se bori protiv nekažnjivosti za napade na novinare, argumenti su RGB za napredak na listi.

Neprocesuiranje napada i pretnji

Iako postoji izvestan napredak, treba imati u vidu da su brojni problemi i dalje prisutni. Zato Srbija i ostaje druga najlo-šije rangirana zemlja na Zapadnom Balkanu (iza nje je jedino Albanija) i nalazi se u kategoriji ,,problematičnih” zemalja, navode Reporteri bez granica.

Kako su objasnili, „Veliki problem je neprocesuiranje napada i pretnji novinarima uprkos napretku u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. Mnogi slučajevi nisu rešeni, kao što je napad na novinara Milana Jovanovića ili ubistva novinara iz bliske prošlosti. Drugi problem je politička klima. Iako je tokom kampanje pred poslednje izbore bilo manje verbalnih napada, mnogi od njih su se dogodili tokom 2021… Treći veliki problem je ekonomski kontekst. Postoji visoka koncentracija medija u Srbiji, raspode-la javnih sredstava medijima nije transparentna i podjednaka što omogućava vladi da vrši pritisak na pojedine medije da izveštavaju u njihovu korist. Takođe, ni REM nije nezavisan.”

Nagrade za podobne

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u već pomenutom izveštaju zaključuje da bezbednost novinara, a samim tim i incidentni događaji uveliko zavise od tretmana vlasti prema, uglavnom kritički nastrojenim, novinarima. „Novinari se organizovano napadaju od strane tabloida i predstavnika vlasti, povezuju sa opasnim kriminalnim grupama, nazivaju saradnicima stranih ambasada i neprijateljima Srbije, a preduzete sistemske mere i sporadične osude samo u jednom delu pokazuju spremnost da se incidenti spreče i reše. Izrazita polarizacija između medija, nedostatak tolerancije od strane predstavnika vlasti prema kritičkom mišljenju u vezi sa važnim društveno-političkim temama, ostavljaju snažnu poruku o dopuštenosti neprimerenih izjava na račun novinara, što građani preuzimaju i prihvataju, pa neretko i olako prete novinari-ma , objašnjeno je u zveštaju.

NUNS je u svom istraživanju identifikovao još problema koju utiču na slobodu medija u Srbiji. Pre svega tu je Regulator koji ne izvršava svoje obaveze u skladu sa zakonom i često stavlja u zaštitu određene subjekte na medijskoj sceni. Zatim, država koja utiče na uređivačku politiku putem oglašavanja, netransparentnost institucija, zloupotreba projektnog sufinansiranja, težak socijalni i ekonomski položaj novinara, uz razne oblike pritisaka i cenzure. Pored toga novinarke su izložene i rodno zasnovanim pritiscima. Predstavnici vlasti se ne oglašavaju u pojedinim slučajevima, a neretko i sami iniciraju oštre napade ili kroz targetiranje daju osnove za druge teže napade.

Ono što bi moglo biti dobro jeste da institucije prepoznaju napade na novinare. Međutim i dalje nema jednakog tretmana prema svim slučajevima. Sporno je i to što se istrage pokreću brzo, međutim u narednim fazama postupaka se usporavaju, te nema efikasnosti u njihovom rešavanju.

Podaci NUNS-a pokazuju da je tokom 2021. godine registrovano manje napada na novinare (151) u odnosu na 2020. godinu kada ih je bilo 189.

Do tada su napadi bili u rastućem trendu. Nažalost, kako pokazuje istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) najveći broj prijavljenih napada na novinare i medijske radnike (69%) okončava se pred tužilaštvom odbacivanjem krivične prijave.

Preporuke su tu

Zbog svega navedenog, Reporteri bez granica su za Vladu Srbije napisali preporuka koje su svrstali u tri oblasti. Prva je aktivna politička odbrana slobode štampe i prava na informisanje. U ovoj oblastise nalaze predložene mere za smanjenje napada, ali i sankcije za članove političkih partija koji su vršili takve napade, zatim novi zakonski okvir za unapređenje pristupa informacijama od javnog značaja i zaštitu novinara od SLAPP tužbi.

Druga oblast odnosi se na pravosudni sistem koji treba da zaštiti novinare i ovde se referiše na brojne zločine i prestupe, kao i napore da se unaprede kapaciteti komisije koja ih istražuje.

Treća oblast odnosi se na regulatorni okvir koji promoviše nezavisnost medija. U tom sektoru su predložene mere za unapređenje rada REM-a, tako da bude nepristrasan i efikasan. Takođe, date su i preporuke kako da se vladini grantovi medijima raspoređuju na pravičan način. Poslednja preporuka se tiče dodele nacionalne frekvencije za emitovanje koja treba da bude sprovedena na transparentan način.

O drugim temama u novom biltenu Progovori o pregovorima možete čitati na linku.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend