Šta domaći regulator može da nauči od luksemburškog: ALIA odbacila žalbu REM zbog filma „Ja Aleksandar, državni gambit“

Luksemburški nezavisni organ za audiovizuelne medije (ALIA) odlučio je da je žalba Regulatornog tela za elektronske medije (REM) povodom emisije „Ja Aleksandar, državni gambit“ emitovane na N1 u okviru serijala „Junaci doba zlog“ neosnovana. ALIA je u odluci navela da bi konkretna emisija predstavljala uobičajeni doprinos političkoj debati u demokratskom društvu, a da izneta analiza ne prelazi okvire kritike kojoj vodeći političari treba da budu izloženi.

Snimak ekrana, N1

Podsećanja radi, REM je podneo žalbu ALIA u februaru 2024. godine a povodom emisije prikazane u novembru 2023. godine. REM je u svojoj žalbi naveo da je emisija sadržala prikazivanje govora mržnje i povrede dostojanstva predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ocenjujući da ista predstavlja “svođenje na apsurd”, “svojevrsnu političku optužnicu Aleksandru Vučiću izrečenu drugog dana izborne kampanje u kojoj je njegovo ime na svim izbornim listama Srpske napredne stranke”, da “ima za cilj političku i ljudsku diskreditaciju Aleksandra Vučića”, optužujući N1 da zagovara nasilje kao metod za političke promene i zaključujući da izveštavanje nezavisnih medija “predstavlja izliv ne samo političke već i ljudske netrpeljivosti i mržnje prema Aleksandru Vučiću”. REM je potom zaključio da protesti opozicije pokazuju da izveštavanje N1 predstavlja politički projekat koji za cilj ima nasilnu smenu vlasti u Republici Srbiji, te da je “sasvim izvesno da je predmetna emisija suprotna evropskim standardima i regulativi”.

Nakon ispitivanja prijave REM-a, ALIA je, konsultujući evropsku praksu i konvencije, navela sledeće „U zaključku, program u gore navedenom smislu je uobičajeni doprinos političkoj debati i informisanju u demokratskom i pluralističkom društvu. Fokusira se bez ekscesa na temu od opšteg interesa koja se odnosi na javnu ličnost, a to je uticaj aktuelnog predsednika na razvoj i budućnost države Srbije i njen politički svet. Analiza ne ide dalje od onoga čemu vodeći političar treba da očekuje da bude izložen“. Nijedan od propisa koji se odnose na zabranu diskriminacije, kvalitet informacija ili zabranu izazivanja mržnje nije prekršen u ovom slučaju, „da se stoga ne može utvrditi kršenje tih pravila koje je očigledno, značajno i ozbiljno“, te je žalba REM-a neprihvatljiva na osnovu toga što nije osnovana.

ALIA je posebno istakla da nije na regulatornom telu da ocenjuje prikladnost uredničkih odluka i da procenjuje rad novinara: „Ovaj pristup se posebno zasniva na sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, koji daje značajan stepen slobode novinarima naglašavajući, između ostalog, da je način na koji se neka tema obrađuje, pitanje novinarske slobode“. Konkretan sadržaj, spada u domen slobode medija u predstavljanju i obradi informacija: „slobode koja je ključna u normalnoj vladavini prava i svakoj demokratiji, ostavljajući malo prostora za ograničenja bilo u području političkog diskursa ili u pogledu izražavanja mišljenja“, dodaje se u odluci ALIA.

ALIA je dakle potvrdila da u programu N1 nema postupanja protivno evropskim vrednostima, podsticanja na mržnju ili vređanja dostojanstva bilo koje ličnosti, odnosno da je program N1 predstavljao kritiku kakvu bi vodeći političar morao da očekuje u demokratskom društvu. REM sa svoje strane je u svojoj prijavi pretio da će “u slučaju ponovnog podsticanja na mržnju” privremeno ograničiti slobodu prijema i reemitovanja, odnosno cenzurisati nezavisne medije.