20. jul 2021.

Šta to beše elaborat?

Teče poslednja godina sa važećim dozvolama televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Do 4. avgusta 2022. neka od postojećih televizija koja koristi javno dobro možda to više i ne bude. Ako se budu poštovali zakoni i kriterijumi koje je država odavno osvojila. Iako je razloga za oduzimanje nacionalne frenkvencije bilo više, onaj koji najviše bode oči je nepoštovanje elaborata na osnovu kog su i dobili mogućnost da budu dostupni u svakom delu zemlje Srbije.

Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije, ističe da je programski elaborat sveto pismo na osnovu koga se dobija dozvola:

– Bilo bi logično očekivati da se u narednom periodu jednostavno pogleda da li određene televizije sa nacionalnom frenkvencijom prema onome što su podnele kao zahtev ispunjavaju svoje obaveze.

– I ove nacionalne frenkvencije koje su dodeljene sada mislim da te televizije koje postoje, znači sama služba, stručna služba REM-a već godinama unazad kada izdaje godišnje izveštaje o ponašanju emitera konstatuje da oni konstantno krše zakon. Znači imamo, mislim da je za 2019. godinu da su prekršili nekih 12.000 puta zakon, kaže Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

A na to bi trebalo da ih podsete u Regulatornom telu za elektronske medije, jer je zakon jasan. Svaka televizija koja bi da koristi javno dobro mora da ispunjava pet različitih programskih sadržaja u određenim procentima.

– Kultura je gotovo nestala. Dakle nema je. Da edukativni program, dečiji program, pa to je, na osnovu toga to je primarno, to je osnovno da bi se dobila frenkvencija, podvlači Rakočević.

Ne postoji ni dečiji program, dok rijaliti ne posustaje.

– Taj javašluk, ja bih rekla, na polju televizije sa nacionalnom frenkvencijom je prevazišao sve mere i tu nešto mora da se uradi, a od ovog saveta REM-a čini mi se da ne možemo, odnosno od ovog sastava saveta REM-a čini mi se da ne možemo da očekujemo neke bolje rezultate, ističe Filipović Stevanović.

Pored javnih servisa, četiri privatne televizije koriste nacionalne frenkvencije, a za sada jedinu raspodelu smo imali pre 15 godina. Od tada se promenilo mnogo toga, od imena televizija koje su dobile dozvole do spornih promena vlasništva, spajanja kanala i stvaranja monopola na tržištu. To sve je potpuno drugačiji kontekst u odnosu na trenutnu situaciju, podseća bivši državni sekretar za informisanje koji je i učestvovao u donošenju medijskih zakona.

Saša Mirković, nekadašnji državni sekretar za informisanje podseća da je 2015. digitalizovan TV signal:

– Znači potpuno se otvara široko polje koje pruža ta tehnologija. Zatim imamo mnogo veći broj medija. Po navodima Ministarstva kulture i informisanje, u strategiji imamo 2.508 medija i nekoliko stotina emitera.

Od 2014. godine dozvole za celu teritoriju Srbije su jednostavno samo produžene, i to za četiri emitera. A dozvola za petu slobodnu frenkvenciju i pored više konkursa nikada nije dodeljena. Radi se o frenkvenciji televizije Avala koja je ugašena još 2012. i automatski izgubila nacionalnu dozvolu, i to zato što Željko Mitrović, koji je u međuvremenu postao vlasnik i tog kanala, nije plaćao naknadu REM-u. Još jedna televizija sa nacionalnom pokrivenošću nije mu ni bila potrebna, ali je dobijanjem te dozvole sprečio da neko drugi uđe na tržište.

– Od 2012. do 2021. smo imali dva konkursa. Jedan je bio 2014., drugi 2018., oba neuspela, iako su se na te konkurse prijavljivali i BK televizija, i Studio B, i Kopernikus svojevremeno. Znači razne televizije su se prijavljivale bezuspešno, ta frenkvencija je zapravo suštinski za ovih 15 godina duže neupotrebljena nego što je bila upotrebljena od 2006. do 2012, podseća Mirković.

Nema logike za to što još nikome nije dodeljena frenkvencija, jer nije mali novac koji se sliva u budžet REM-a za dobijanje takve dozvole. Šta dalje kada se zna da sat otkucava vlasnicima televizija, biznismenima koji umesto obaveznog programskog sadržaja građanima Srbije plasiraju rijaliti programe i stavove urednika proverenih tabloida?

– Medijska strategija akcionim planom propisuje da bi to trebalo da se dogodi u drugom kvartalu 2022. godine. Prilično sam skeptičan da će taj rok moći da se ispuni i zbog najavljenih izbora i zbog činjenice da je radna grupa za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima tek nedavno počela da radi, primećuje nekadašnji državni sekretar za informisanje.

I to ubrzano.

-Ubrzano. Tako da u suštini tu buduću raspodelu treba da sagledamo i iz perspektive promene Zakona o elektronskim medijima, kaže Saša Mirković.

A suština je u sledećem: usvajanjem medijskih zakona država je prvo zvanično izašla iz medija. Nekoliko godina kasnije kroz državni Telekom i njegove sumnjive poslovne angažmane vratila se na velika vrata kao ključni igrač, jer omiljena igračka mora da ostane u istim, jednim rukama.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend