„U najboljem slučaju RTS će nastavi ovako kako je do sada radio“: Ko su kandidati za generalnog direktora javnog servisa?

Foto: Cenzolovka

Najviše kontroverzi izaziva kandidatura aktuelnog predsednika Upravnog odbora RTS-a Branislava Klanščeka, za koga se u delu javnosti veruje da mu ova pozicija otvara put do mesta prvog čoveka javnog servisa.

Osim Klanščeka, UO RTS-a je, podsetimo, usvojio i prijave Dejana Stankovića i Stanislava Veljkovića, a četiri prijave su odbačene kao nepotpune.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, ne očekuje nikakvu kvalitativnu promenu u radi RTS-a.

– Nije bilo realno očekivati dok imamo ovakvu vlast, dok nemamo REM, dok imamo upravne odbore koji su takvi kakvi su, to se ne može dogoditi. Po meni je veoma sporno to da se sadašnji predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček kandiduje za generalnog direktora, to bi zaista mogao da bude konflikt interesa. Zakonom nije striktno zabranjeno, ali smatram da to nije moralno. Međutim, mi ovde nemamo pravu ponudu. Bilo ko da bude izabran i ako bude izabran, ne očekujem da ćemo imati bolji RTS nego što je do sada bio – ističe Veljanovski.

Na naše podsećanje da je Klanšček rekao da će se izuzeti iz glasanja dok traje konkurs, Veljanovski odgovara: „Da nije tužno, bilo bi komično.“

– Šta mu drugo preostaje nego da kaže tako nešto. Ali bez obzira da li će da se izuzme ili ne, ljudi imaju razloga da sumnjaju da je to pripremljeno da bi on bio izabran, što zaista nije korektno. Poznajem lično Klanščeka, imao sam priliku da razgovaram s njim o nekim stvarima i zaista ne mislim da je on dovoljno dobar izbor. Nama se može dogoditi da RTS u najboljem slučaju nastavi ovako kako je do sada radio, a to nije dobro. A može da bude i lošiji – ističe Veljanovski.

Na pitanje da li je iznenađen što se među kandidatima za generalnog direktora javnog servisa nisu pojavila neka zvučnija imena, naš sagovornik kaže da su već godinama ljudi koji su stručni i kompetentni i koji imaju određeni bekgraund, pa čak i određeni rejting u javnosti, potpuno obeshrabreni i ne žele da se uključe u proces za koji unapred znaju da je beznadežan i da na taj način unižavaju svoju reputaciju.

– Ima ljudi koji bi mogli da budu na tom mestu i koji su svojim dosadašnjim radom i u javnosti pokazali da su kompetentni i spremni da rade za javni interes, ali su potpuno obeshrabreni jer znaju da ne bi bili izabrani i zato se i ne javljaju na konkurs – smatra Veljanovski.

Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija centra i nekadašnji član Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kaže da tekući konkurs za izbor direktora RTS-a pokazuje da je medijski javni servis, kuća sa decenijskom tradicijom, vlasništvo svih građana Srbije, potpuno diskreditovan i sistematski ruiniran od strane SNS-SPS režima.

– Nedovoljni su bili pokušaji dela zaposlenih da zaštite kredibilitet RTS-a, ovi nejaki glasovi su se ugušili u tišini preplašenih i “strpljivih”. Strpljivih da dočekaju novu rotaciju u rukovodstvu, u uverenju da je to jedini način na koji se u RTS-u može izvesti promena. Zbog toga na ovom konkursu nema kredibilnih kandidata, sa bogatim biografijima, poznatim imenima i dokazanom nezavisnošću – navodi Cvejić.

On dodaje da za vraćanje otetog nacionalnog javnog servisa građanima neće biti dovoljne samo personalne promene već će biti neophodno promeniti i programsku politiku i način upravljanja.

– Očigledno je potrebna ozbiljnija politička promena i jačanje zakona i institucija da bi se ovakva promena u RTS-u odigrala. Do tada će “duboka država” usmeravati proces izbora rukovodstva RTS-a, a najverovatniji ishod je da će balzamovani Bujošević nastaviti da upravlja u v.d. statusu – rekao je Cvejić.

Branislav Klanšček svakako je najprepoznatljivije ime među kandidatima koji su konkurisali za Bujoševićevog naslednika.

Još 90- ih godina je ušao u svet televizije, gde je baš na RTS-u, bio angažovan kao asistent režije u dramskom programu. Od 2000. god do 2012. bio zaposlen u Italijanskom institutu za kulturu gde je radio na poslovima organizacije i realizacije mnogih kulturnih događaja, izložbi i koncerata.

Od 2012. je bio zaposlen u produkcijskoj kući Proart netvork gde je realizovao brojne koncerte domaćih i stranih izvođača. Kao autor pesama učestvovao je na mnogim muzičkim festivalima kao što su Festival u Vrnjačkoj banji, Zagrebački festival, Sunčane skale, Melodije hrvatskog Jadrana, Splitski festival i drugi, navodi se u biografiji koja je dostavljena kada je Klanšček konkurisao za predsednika UO RTS-a.

Sa te pozicije 2023. je podneo krivične prijave protiv Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević zbog navodnih finansijskih mahinacija. Krajem 2024. uslediče su nove prijave protiv Bujočevića, kao i rukovodilaca marketinga i finansija, zbog osnovane sumnje da su počinili krivična dela falsifikovanja službene isprave i nesavesnog rada u službi. Konkretno, prijava se poziva na izveštaj nezavisnog revizora u kojem je ustanovljeno da su fakturisanja prema marketinškim agencijama bila izdata “pozivajući se na ugovore koji ne postoje”.

U martu ove godine RTS je podneo krivičnu prijavu protiv Klanščeka zbog postojanja osnova sumnje da je u dužem vremenskom periodu, obavljajući funkciju predsednika UO, pribavljao poverljiva dokumenta RTS-a, koja predstavljaju poslovnu tajnu i iste protivpravno saopštavao, predavao i na drugi način činio dostupnim nepozvanim licima, suprotno odredbama Pravilnika o poslovnoj tajni Radio televizije Srbije.

Klanšček je ovaj postupak okarakterisao kao „deo kampanje generalnog direktora koji traje godinama u kojem opstruiše rad UO, pre svega u delu koji se odnosi na kontrolu finansijskog poslovanja i vršenja nadzora nad zakonitošću poslovanja“.

Mediji su pisali da je Klanšček tek nedavno stekao fakultetsku diplomu, što je jedan od uslova na konkursu za direktora RTS-a.

On je za portal Nova.rs naveo da je kada je izabran za predsednika Upravnog odbora 2021. imao srednju stručnu spremu. Tada je, kako kaže, naišao na podsmeh, pa je upisao fakultet.

„Tada sam i upisao Fakultet za diplomatiju i bezbednost, ali oni imaju odsek za produkciju. Četvrtu godinu sam nastavio na Fakultetu za medije i kulturu i završio ga“, istakao je on.

Drugi kandidat za generalnog direktora RTS-a Dejan Stanković čiji je nadimak Kralj, poznat je kao nekadašnji voditelj emisije „Luda kuća“ i učesnik rijalitija „Farma“.

Godinama se o njemu u javnosti nije znalo ništa da bi nedavno mediji u Srbiji objavili da je Stanković predsednik Hrišćansko-demokratske stranke u Briselu u distriktu Molenbeek, a da je lane bio je i kandidat za Evropski parlament, osvojivši preko 11.000 glasova.

Stanković je pričao da su mu studije teologije i pedagogije omogućile da se bavi profesorskim pozivom. Predavao je pravoslavnu veronauku u belgijskim školama, a tokom boravka u toj zemlji proširio je svoj profesionalni angažman i postao sudski prevodilac.

U intervjuu za portal Nova.rs u seprembru je na pitanje da li planira povratak u Srbiju odgovorio: „Da, iskreno i sa strašću, ukoliko mi se ukaže prilika. Voleo bih da prenesem iskustvo koje sam stekao u Belgiji i Evropi i da ga ugradim u budućnost Srbije.“

O trećem kandidatu Stanislavu Veljkoviću ima najmanje javno dostupnih podataka. Bio je dugogodišnji generalni sekretar RTS-a i kandidat za funkciju generalnog direktora RTS-a i na prethodnom konkursu. Kako smo saznali, Veljković više nije u radnom odnosu u RTS-u. Prošle godine je stekao uslov za odlazak u penziju.

Zvanične biografije koje su kandidati predali nisu dostupne budući da je konkurs u toku, rečeno je Danasu u RTS-u.

Trenutnom generalnom direktoru Draganu Bujoševiću mandat ističe 2. februara 2026. godine. Odluka o izboru novog biće doneta u roku od 45 dana od dana otvaranja prijava na konkurs, a u međuvremenu Upravni odbor RTS-a treba da obavi razgovore sa svim kandidatima.