20. apr 2022.

Veran Matić – Kontrasmer

Prema navodima iz godišnjeg izveštaja o stanju demokratije švedskog V instituta, Srbija se nalazi u društvu država sa najvećim nivoom autokratizacije poput Mađarske i Poljske.

 

Foto: v-dem.net

Poslednji izveštaj grupisao je Srbiju u društvo država sa najvećim demokratskim padom u poslednjih deset godina. U tom izveštaju, objavljenom početkom prošlog meseca, ističe se da je u našem društvu velika polarizacija i da se „značajno smanjio opseg konsultacija sa neistomišljenicima“. Ovakav trend je dodatno pohranjen svime što se na globalnom nivou događa u poslednje dve godine – od epidemije Kovid-19 do rata u Ukrajini. Polarizovana stanovišta u vezi sa zabranama ruskih medija i povlačenja inostranih medija iz Rusije otvorili su Pandorinu kutiju u kojoj se od šuma političara teško razaznaju postulati na kojima se zasniva univerzalna sloboda informisanja.

Ovdašnjoj polarizaciji dodatno je doprinela izborna tenzija koja je pojačala neslaganja unutar profesionalne medijske i novinarske zajednice u kojoj i dalje nema bazičnog konsenzusa o profesionalnim postulatima kojih se uvek i dosledno treba pridržavati. Nagoveštaj da jedni druge možemo i moramo da saslušamo i argumentovano debatujemo pojavio se u obrisima nekih predizbornih debata, gostovanja opozicionih političara, ali i postizbornih dijaloga u Predsedništvu Srbije.

Tenzijama doprinose i kašnjenje u primeni Medijske strategije koja u prethodne dve godine nije uspela da razreši probleme nastale zbog nedosledne primene važećih medijskih zakona. Zbog toga još uvek svedočimo nedopustivom postojanju države u vlasničkoj stukturi medija koje stvara nejednake uslove za medije o čemu možda najbolje svedoči situacija u Kragujevcu. Dijametralno neusaglašene startne pozicije ne mogu da premoste visine iznosa koji se dele na tamošnjem konkursu za projektno sufinansiranje. Drugu vrstu ekstrema predstavlja ono što se događa u Nišu gde visina ovogodišnjih maksimalnih iznosa po projektu iznosi neverovatnih 20 miliona dinara. To je direktno izvrgavanje suštine instituta projektnog sufinansiranja, kojem je vetar u leđa dala Vladina uredba o državnoj pomoći iz januara meseca ove godine. Kao da su se pogubili svi kriterijumi i obziri pri dobijanju nesrazmerno velike državne pomoći u odnosu na medije koji nisu bliski vlastima. Serijal tekstova Branka Žujovića u Subotičkim novinama vezan za zloupotrebe projektnog sufinansiranja je u toj meri rečit i argumentovan da govori sam za sebe.

Naš narod ima odličan izraz za ovakvo ponašanje: Našli pa zašli. Ovakva demonstracija sile i bahatosti unutar pojedinih lokalnih samouprava u domenu projektnog sufinansiranja kao da nema granica. Sve ide u kontrasmeru. Logično je da se takvi negativni trendovi prelivaju u sve veći broj međunarodnih izveštaja kao ilustracija bahatosti pojedinaca i nepostojanja bilo kakvih etičkih nazora koji su dobro zamišljene institute poput projektnog sufinansiranja medija u najvećoj meri uspeli da pretvore u sopstvenu suprotnost.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend