Vlast i tabloidi jedino glavnog tužioca VJT u Beogradu smatraju ispravnim, dok su ostali deo ‘obojene revolucije’

Urednik Informera Dragan J. Vučićević ponovo je u jednoj od emisija targetirao sudije, a za to mu je poslužilo puštanje na slobodu ekoloških aktivista Zlatka Kokanovića i Nebojše Petkovića, koji su uhapšeni nakon Vidovdanskog protesta.

Mnogi tužioci i sudije završili su na naslovnim stranama tabloida i označavani kao deo „obojene revolucije“ jer nisu postupili onako kako režim priželjkuje.

Vlast ovaj narativ propagira već nekoliko meseci, a najslikovitiji primer takve prakse jeste izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je na jednom skupu rekao da će svi tužioci koji ne budu štitili ustavni poredak biti smenjeni — što po važećem Ustavu nije moguće, jer je pravosuđe posebna grana vlasti, odvojena i nezavisna od izvršne — ili bi tako bar trebalo da bude.

Ipak, jedan tužilac i jedno tužilaštvo u Srbiji po volji su i vlasti i tabloidima koji su joj naklonjeni.

U pitanju je Više javno tužilaštvo u Beogradu i šef tog tužilaštva Nenad Stefanović. Za njega i vlast i tabloidi tvrde da radi profesionalno i u interesu države.

Sagovornici Danasa saglasni su u jednome — Nenad Stefanović je apsolutno lojalan režimu, radi sve što se od njega zahteva i pritom vodi najveće tužilaštvo u Srbiji.

Međutim, oni ukazuju i na to da je vlast svesna da u drugim tužilaštvima, ali i sudovima, postoji sve veći broj ljudi koji odgovorno i po zakonu rade svoj posao, te da vlast napadima i targetiranjem pokušava da disciplinuje takve tužioce i sudije, dok istovremeno hvali Stefanovića i predstavlja ga kao primer kako bi, po njihovom mišljenju, tužilac trebalo da radi i postupa.

Lazić: Jedini osnov za poverenje vlasti je da se bespogovorno uslišuju njihove želje

Tužilac Radovan Lazić za Danas kaže da je očigledno da pravosuđe i javno tužilaštvo u jednom dobrom delu više ne uživaju poverenje izvršnih vlasti, predsednika Srbije i vladajućih političara, pa je bilo potrebno izdvojiti neke sasvim lojalne tužioce, ili kako ih on naziva, „ćaci tužioce“.

„U tome prednjači Više javno tužilaštvo u Beogradu, odnosno jedna grupa javnih tužilaca tamo koji su pod neposrednom kontrolom glavnog Višeg javnog tužioca. Čini mi se da sve veći deo nosilaca pravosudnih funkcija — i sudija i javnih tužilaca — ne pristaje na takvu manipulaciju i na takvu zloupotrebu pravosuđa u svrhe represije prema građanima, radi zaštite nečijih pozicija u vlasti. I očigledno da oni kojima to ne odgovara, koji su u vlasti, to ne trpe, zbog čega takve sudije i takve tužioce treba napadati u tabloidima, pa čak ići dotle da trpe direktne napade i pretnje od strane samih političara i predsednika, pa sve do najnižih nivoa“, kaže Lazić.

On smatra da je jedini osnov za poverenje političara na vlasti to da pravosuđe bezpogovorno sluša i donosi odluke u skladu sa njihovim očekivanjima i potrebama, a te potrebe, prema njegovom mišljenju, uglavnom ispunjava glavni tužilac VJT u Beogradu, Nenad Stefanović, i jedan broj tužilaca koji rade u tom tužilaštvu.

Ipak, on navodi da veliki broj tužilaca odoleva pritiscima, samo što se to sada primećuje, što on doživljava kao dobar signal.

„Uvek se pravosuđem manipulisalo preko malog broja ljudi, preko određenih šefova pravosudnih organa i jednog manjeg broja ljudi koji su lojalni tim šefovima. Međutim, sada su problemi toliko narasli, sada je predmeta toliko, sada se pravosuđe pokušava zloupotrebiti u represivne svrhe na mnogo većem nivou, i taj broj lojalnih nosilaca pravosudnih funkcija više nije dovoljan. Dakle, ne možete sa dva-tri tužioca ili sa dvoje-troje sudija da kontrolišete sve ovo što se događa u čitavoj zemlji“, navodi Lazić.

Paunović: Režimski mediji kao kerberi vlasti

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović kaže za Danas da svedočimo vremenu u kome sve što donosi mladost i inteligencija ove zemlje, a nije u „kalupu“ ovog i ovakvog režima, predstavlja „obojenu revoluciju“ i antidržavne neprijatelje.

„Doprinos ovakvom naknadnom stavu podstiču režimski mediji koji, kao kerberi vlasti, prozivaju imenom i prezimenom sve one koji se svojom snagom duha, čistog obraza i znanja suprotstavljaju autokratiji“, kaže Paunović.

Ona navodi da se građanima i studentima, koje naziva junacima našeg doba, stavljaju na teret najteža krivična dela kako bi ostali obeleženi da su u mladosti rušili ustavni poredak, a da je drugi razlog tome što je za takva dela nadležno VJT u Beogradu.

„Najveća zahvalnost režimu upravo se očekuje od glavnog javnog tužioca ovog tužilaštva, jer mu je i najviše dato u raspodeli pravosudne vlasti. Režim sada s pravom očekuje upravo od Stefanovića da mu uzvrati kroz hapšenja naše dece sve ono što mu je poklonjeno, iako se u startu znalo da ne poseduje ni znanje ni stručnost. Jedino što ga je tada preporučilo bilo je poltronstvo. Otuda, upravo njemu ‘vetar u leđa’ dolazi od strane takvih medija“, kaže Paunović i dodaje da, na sreću, ipak, nasuprot „ovom i ovakvom kadru“ režimske vlasti, postoje one sudije koje, u skladu sa svojim integritetom, nezavisnim i stručnim stavom, doprinose ovoj borbi.

Terzić: Na delu pokušaj potpune kontrole nad pravosudnim sistemom

Advokat Vladimir Terzić smatra da stav vlasti i medija, kako jedino VJT u Beogradu „radi svoj posao kako treba“, dok su ostala tužilaštva i sudovi navodno pod uticajem tzv. „obojene revolucije“, predstavlja opasnu i svesno plasiranu manipulaciju režimskih medija i političkih nosilaca vlasti.

„Ovakva retorika ima za cilj ne samo diskreditaciju nezavisnih delova pravosuđa, već i dalje slabljenje institucionalnog poretka u Srbiji. U realnosti, ono što režim i njemu bliski mediji nazivaju ‘pravim radom’ tužilaštva zapravo se odnosi na selektivno postupanje u politički osetljivim slučajevima, koje često ide u korist nosilaca vlasti, a na štetu pravde, ustavnosti i zakonitosti“, kaže Terzić.

On za Danas ističe da je posebno zabrinjavajuće što se VJT sve češće koristi kao instrument političkog pritiska i disciplinovanja građana, opozicije i svih koji zahtevaju uspostavljanje legitimiteta i vladavine prava.

„Većina pravosudnih organa u Srbiji više ne pristaje na slepu poslušnost izvršnoj vlasti, i upravo zbog toga trpi napade. To što vlast osporava njihov rad i prikazuje ih kao deo neke teorije zavere, govori više o namerama vlasti nego o radu samih institucija. U pitanju je pokušaj potpune kontrole nad pravosudnim sistemom kako bi se neutralisali svi potencijalni oblici otpora ili nezavisnog delovanja“, kaže on.

Dodaje kako percepcija da postoji samo jedno „ispravno“ tužilaštvo, dok su svi ostali deo „stranog uticaja“, nije ni pravna ni demokratska ocena.

„To je simptom režima koji gubi kontrolu nad institucionalnim aparatom i pribegava propagandnoj stigmatizaciji svakog oblika nezavisnosti. To ne sme biti standard u zemlji koja teži evropskim vrednostima i vladavini prava“, kaže Vladimir Terzić.