Atmosfera lažnog konteksta

Kada se govori o fenomenu lažnih vesti, tu su se sklopili različiti faktori, rekao je on novinarki Ivani Šanjević, u okviru serijala Pres Ekstra, počev od tiraža i tržišta, do politike.

Ono o čemu, međutim, svedočimo proteklih nekoliko godina, koliko su Srpska napredna stranka i njeni saveznici na vlasti, jeste da politički diskurs, pre svega, kreira lažne vesti, ukazao je Teodorović.

Srbija živi u atmosferi u kojoj politika, kroz vesti, pokriva ono što su njene namere, napomenuo je Teodorović i konstatovao da građani Srbije na eklatantan način tome svedoče i prisustvuju upravo ovih dana kada se otvorila rasprava o razgraničenju sa Kosovom.

Čitav medijski diskurs u ovom momentu je takav da koncept koji je partiji na vlasti decenijama bio neprihvatljiv i da oni ljudi koji su apsolutno bili protiv bilo kakvog oblika priznavanja kosovske nezavisnosti, to sada predstavljaju kao realnost sa kojom bi građani trebalo da se pomire, predočio je Teodorović.

On je naglasio da je to, u svojoj suštini, „fejk“ kontekst i ocenio da se mediji protiv lažnih vesti mogu boriti što boljom proverom informacija i jačanjem odgovornosti.

Mediji su, međutim, često u situaciji da dobiju zvanične informacije koje nisu u kontekstu sa onim što se događa u realnom svetu, a tako su skrojene da liče na relevantan odgovor na javnu sliku, precizirao je Teodorović.

Ona je tačna, ali kada se uđe u podkontekst, obrazložio je Teodorović, vidi se da informaciji mnogo toga fali, da na neki način ulepšava stvarnost ili umanjuje problem.

Prema njegovoj oceni, ide se čak i do ekstrema da se nešto tvrdi da „možda jeste, a možda i nije“.

Globalna javnost živi u trenutku koji teoretičari zovu „post IT doba“, napominje Teodorović, jer se sada otkrivaju negativne stvari interneta.

Kako je ocenio, ključna negativna strana je da se na najmanipulativniji način, kroz društvene mreže, manipuliše javnošću, cirkulisanjem miliona informacija, „a opet ništa ne znate“.

Oni koji sa najboljim namerama kreiraju javno mnenje u poziciji su da obrazuju javnost kako prepoznati šta je „fejk“ informacija, ističe Teodorović, ali je vrlo teško pregledati i proveriti milione informacija.

Društvene mreže i internet doprineli su da se informacije šire brže, ali nisu mnogo uticale na njihovu tačnost, tvrdi Teodorović.

Prema njegovom stavu, reći da tabloidi šire lažne vesti u Srbiji čini da problem bude manji nego što jeste, iako ta vrsta štampe, osim lažnih vesti, širi i primitivizam i nasilje.

Teodorović, ipak, insistira da se ovde gradi čitav jedan kontekst i da, ako su tabloidi i prepušteni tržištu, imamo mejnstrim medije koji su oslonjeni na budžet, pa prave neprihvatljiv sadržaj.

Kao primer, on je pomenuo Radioteleviziju Srbije (RTS) koja je nedavno proslavila 60 godina, i ocenio da se može napraviti studija „kako su prešli preko sramnog perioda svog rada devedesetih godina“.

To je značajan kontekst koji je tu kuću stigmatizovao na globalnom glasu, a on je potpuno zanemaren. To je kreiranje lažnog konteksta, smatra Teodorović.

Prema njegovoj oceni, medijska kuća u kojoj radi, Radio Slobodna Evropa, istrajava na proveri informacija, ali se ono što objavljuje koristi u drugačijem kontekstu na raznim opskurnim sajtovima.

Radio Slobodna Evropa ima komfor da se može bavi proverom informacija, da sebi da vremena da insistira do kraja na onome na čemu radi i komfor da, kada uđe u jednu temu, ne mora da žuri. Time dajemo punu sliku i branimo svoj kredibilitet, zaključio je Teodorović.