Dezinformacije, propaganda, spinovi: Kako se građanima servira magla na dnevnom nivou

Srbija je među najvećim rasadnicima lažnih vesti u Evropi, pokazuje istraživanje Monitora evropskih komunikacija. Takođe, Srbija je specifična po tome što u kreiranju lažnih vesti učestvuje i država preko pojedinih medija pod njihovom kontrolom.

„Srbija je između istoka i zapada i na udaru mnogih kampanja deznformacija koje su nakon što je došlo do rata u Ukrajini pojačane“, rekla je ona navodeći da na zapadu kažu da je Srbija mesto odakle kreće širenje dezinformacija o Rusiji.

Građani su, kako je istakla, navikli da dobijaju informacije koje su izmanipulisane, spinovane i to dolazi vrlo često iz državnih struktura, mediji dosta učestvuju u tome, a treća stvar su društvene mreže.

Veliki deo građana, kaže, nije u stanju da prepozna šta je lažna vest, a posledica toga je da, građani ostaju neobavešteni o važnim pitanjima koji se tiču svih.

„Dezinformacije, poluinformacije, propaganda šire se tako da bi sve ostalo magli i da ljudi ne bi bili informisani i da donesu odluke“, navela je ona.

Političari, kako je istakla izlaze sa puno podataka, informacija koje je teško ispratiti, pa zamagle čitav prostor.

Ona ističe da bi trebalo da postoje tehnike da se plasiranje lažnih vesti, dezinformacija prevaziđe, a jedna od njih je da imamo državnu struktru koja bi se smatrala odgovornom za nešto što je rečeno, zatim da postoje mehanizmi koji bi sankcionisali, da se mediji ne bave propagandom, kao i medijska posmenost za koju je najvažnija kritička svest.

„Specifično za Srbijiu je da postoji uigran podmazani mehanizam spina i dezinformisanja, u kome se jedan običan građanin teško snalazi, pa nije čudo što su građani sluđeni jer ono što dobijaju je proizvodnja magle na dnevnom nivou“, navela je novinarka Istinomera Milijana Rogač.

Za tradicionalne medije su, kaže, karekteristične, manipulisanje činjanicama i pristrasnost.

Prema njenim rečima, političari bez ikakve odgovornosti izjavljuju svašta, a mediiji kao „protočni bojler“ to objavljuju bez provere i analize, ističe ona.

Građani bi morali da čitaju više medija, da vesti provere od više izvora.

„Velika odgovornost je na medijima jer je njihova obaveza da informisu građane što oni ne čine“, ističe ona i dodaje da oni pronalaze informacije na društvenim medijima ali ih ne proveravaju i objavljuju lažne vesti.