Rubensovo „Skidanje s krsta“, Delakroaova „Sloboda vodi narod“, Kurbeovo „Poreklo sveta“, Blekmenove „Ljubavnice“, samo su neke od umetničkih slika čije je objavljivanje na Fejsbuku ova kompanija zabranila.
Na udaru tehnološkog giganta našla se svojevremeno i čuvena fotografija „Napalm devojka“, na kojoj je fotograf Nik Ut ovekovečio jednu od najpotresnijih scena iz Vijetnamskog rata – devetogodišnju Kim Puk koja u strahu beži od napalm bombi.
Na fotografiji, nagrađenoj Pulicerovom nagradom, devojčicino golo telo prekriveno je opekotinama. Ono što je valjda za sve na svetu bilo i ostalo podsećanje na užase tog rata, za Fejsbuk je bilo – isticanje golotinje, i zato je fotografiju ta kompanija cenzurisala, pored ostalih i na profilu tadašnje norveške premijerke Erne Solberg. Promenili su odluku tek nakon protesta, saopštivši, uz izvinjenje, da je u pitanju „fotografija koja ima istorijski značaj“.
Umetnički pa i istorijski značaj slika Rubensa, Delakroaa i ostalih, Fejsbuk, međutim, nije odmah uspeo da prepozna u objavljenim postovima, već ih je automatski banovao iz istog razloga kao i Utovu fotografiju – zbog kršenja pravila Fejsbuka i objavljivanja slika na kojima je prikazano golo telo ili samo pojedini delovi tela.
Flamanski komitet za turizam, koji je objavio reklamu sa čuvenom Rubensovom slikom, dobio je čak upozorenje od Fejsbuka da će snositi posledice ukoliko nastave s objavljivanjem slika nepristojnog sadržaja.
Poslednjih godina mnogo osporavani Fejsbukov algoritam, ispod čijeg radara je, recimo, prolazilo na tone postova mjanmarskih vojnika u kojima su promovisali mržnju prema Rohindžama u Mjanmaru i podsticali njihov progon, sada je novu žrtvu našao u karikaturisti Marku Somborcu zbog karikature koja je objavljena u ponedeljak na Cenzolovci, u okviru serijala Stripolovka.
Na karikaturi je predstavljen Aleksandar Vučić koji predvodi obred „žrtvovanja“ nedavno uhapšenog predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića (zbog sumnje da je naložio paljenje kuće novinara Milana Jovanovića), koji nag leži na žrtveniku.
Upravo je Simonovićeva nagost na karikaturi, iako predstavljena bez eksplicitnosti, bila sporna za Fejsbuk.
Kompanija je, doduše, dozvolila da karikatura bude objavljena na toj mreži, čak je dozvolila i njeno promovisanje (bustovanje), ali je posle 24 časa na mejl Cenzolovke stiglo obaveštenje o tome da je nakon revizije ustanovljeno da oglas nije u skladu s Fejsbukovim pravilima oglašavanja, te da oglas više neće biti aktivan „ukoliko se ne prilagodi pravilima“.
Iz Fejsbuka su naveli i da ta pravila ne dozvoljavaju oglase u kojima je predstavljena golotinja, čak i ako nemaju seksualnu konotaciju, seksualno sugestivne poze, kao ni značajan deo gole kože, jer su ti sadržaji visoko osetljive prirode.
Marko Somborac bio je zatečen odlukom Fejsbuka, tim pre, kako kaže u izjavi za Cenzolovku, što na crtežu „nema ni primisli o kakvim skarednostima“, već se radi o predstavljanju čina žrtvovanja „koje se od pamtiveka čini lišeno bilo kakvih stega odeće“.
„Dragi Zakerberže, ne radi se ni o kakvom novom žanru u pornografiji, iako politiku mnogi povezuju sa mnogim nečasnim radnjama. Skini nam zabranu, jer ne radi se ni o kakvom hot politician action snimku, već o satiri i metafori, kad već moram ovoliko i naširoko da objašnjavam. Zreo si za novo ispitivanje u Kongresu što se mene tiče, ovaj put na temu ugrožavanja slobode izražavanja“, prokomentarisao je u svom stilu Somborac.
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.