Izložena sam javnom linču zbog drugačijeg mišljenja: Dnevnik profesorke Pravnog Vanje Bajović

Petak 24. maj 2025.

Stižem na fakultet, red studenata je do Metropola. Zakazali smo sastanak kako bi razgovarali o situaciji u kojoj se nalaze i studenti i profesori i fakultet! Ne mogu svi da stanu u amfiteatar V, prepun je balkon, mnogi stoje, čekaju na ulazu, već je 11:52 i svi izlazimo na raskrsnicu ispred fakulteta da odamo poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu.

Brojnost ljudi na raskrsnici vratila me je u decembar mesec prošle godine. Tu su i „Mašinci protiv mašinerije“. Vraćamo se u amfiteatar, studenti govore. Jedni su spremni da istraju po svaku cenu, nepokolebljivi su i istrajni jer onaj ko srcem veruje, teško se može razuveriti. Drugi su realno zabrinuti, ne mogu da priušte sebi da izgube budžet, dom i godinu, nisu u takvoj finansijskoj situaciji.

Ne mogu dugo da ostanem, moram da idem jer imam zakazano snimanje Radar podkasta i dogovorila sam se sa Stevanom (Filipovićem – prim.ur) da ga pokupim u dva. Pre nego što sam izašla, pokušavam da objasnim studentima zašto mislim da su blokade u ovom obliku štetne po državne fakultete. Stevan i ja stižemo u studio u Košutnjaku u kome manje više nastavljamo neformalni razgovor iz kola.

Oboje se slažemo da nema nazad, da pobuna ne sme da stane, čini mi se da smo mnogo vremena potrošili na priču da li su blokade u ovoj fazi kontraproduktivne, bilo je toliko drugih tema koje je trebalo otvoriti. Napolju je užasno nevreme, provala oblaka, trčimo do kola, zatičemo baru na mestu suvozača. Stakla su zamagljena, lije kao iz kabla, a kod Sajma već kreće kolaps.

Milimo do centra grada. Posle sat vremena vožnje stižemo u Karađorđevu koja je raskopana skroz pa moramo opet da se vratimo u Sarajevsku. U toku je protest za odbranu akademske zajednice. Paradoks je da smo od protesta za ispunjenje studentskih zahteva došli do protesta za odbranu visokog obrazovanja. Nadstrešnicu danas slabo ko i da pominje…

Subota 25. maj 2025.

Mačke su me probudile u pet ujutru, krenule su da se jure i ruše sve po stanu. Pokušavam da nastavim da spavam ali ne mogu. Izvodim Zlatu u šetnjué ulice puste. Do utorka mi je rok da završim članak za konferenciju. Međutim, kako sednem za kompjuter da pišem hvata me san. Čini mi se da nikad neću završiti. Javljaju mi se kolege, prepričavaju šta se posle dešavalo na skupu sa studentima, čujem od studenata da su neki počeli da šire glasine kako me je SNS ucenio ili potkupio…

Iznerviralo me to, nisko je i jadno, sa kuloarskim pričama nikad nisam znala da se nosim. Svi smo protiv ovog kriminalnog režima, ali su sve vidljivije podele na one koji su za dalje blokade i one koji su protiv blokada i među studentima i među profesorima. Uzalud objašnjavam da ja pokušavam baš to da sprečim, da problemi neće nestati ako se guraju pod tepih, ali ne vredi…

Nedelja 26 maj 2025.

Blic objavljuje emisiju u kojoj sam gostovala i stavlja naslov “Blokade moraju da se okončaju“. Ovu rečenicu ni jednom nisam izgovorila. Ne razumem, čemu takav naslov? Na moju molbu i intervenciju menjaju naslov. Botovi su već krenuli, vređaju me, nazivaju Ćacijem. Dan provodim sa detetom u skakaonici, srećni smo i bezbrižni dok skačemo na trambolinama. Uveče mi javljaju da sam predlog u Hit Tvitu, nazivaju me “bivšom blokaderkom“ koja je izdala studente čim nema plate … medijska hajka kreće. Ne gledam to da se ne bi nervirala, žao mi je samo mame koja sve to proživljava.

Ponedeljak 27 maj 2025.

Kurir, Informer, B92 i drugi režimski tabloidi objavljuju tekstove o meni sa mantrom postavljenom u Hit Tvitu i akcentom na tome da sam se okrenula protiv studenata?! Ne znam kako da se nosim sa tim lažima, kako protiv tabloida i razjarene botovske rulje… Objavljujem na društvenim mrežama da nisam promenila stranu, da je Vučićev režim najgori režim koji je Srbija ikad imala, da su blokade sada kontraproduktivne i da doprinose SNS planovima privatizacije i uništenja državnih fakulteta, ali džaba kada moje objave na društvenim mrežama vidi par stotina ljudi, a tekstove na tabloidinim portalima milioni.

Pišu mi prijatelji, kolege, studenti, šalju podršku, govore kako ne treba da se obazirem i pravdam, ali ne vredi, potresena sam i uznemirena. Razmišljam o tužbi. Advokatica mi objašnjava da su namerno pogrešno interpretirali izjave sa ciljem da me diskredituju, prikažu kao nekoga ko lako menja mišljenje, nekoga kome je samo stalo do plate i svojih ličnih interesa. Trudim se da pišem članak i da ne razmišljam o tome, ali ne mogu, misli se vrte u krug.

Utorak 28 maj 2025.

Umorna sam, slomljena i razočarana. Žao mi je što sam se toliko dala u ovoj borbi. Preispitujem se. Možda nije trebalo uopšte da iznosim u javnost to šta se dešava na fakultetima, da istrajavanje u daljim blokadama ide u korist Vučiću jer dovodi do slabljenja i uništavanja državnih fakulteta, možda je trebalo da ćutim i čekam da se nešto reši… Opet, loše bih se osećala, grizla bi me savest da nisam javno progovorila o tome i upozorila, vidim šta se dešava, a dešava se isto što se dešavalo sa državnim zdravstvom…

Režimu je privatizacija visokog obrazovanja i uništavanje državnih fakulteta već dugo na dnevnom redu, to što trenutno ne radimo nas dodatno uništava, ne možemo ni prijemni ispit da održimo, maturanti će upisati privatne fakultete i tako korak po korak dolazi do “tihe privatizacije“. Sutra će svi krivicu prebacivati jedni na druge, jedni će tvrditi da je za to kriv SNS, SNS će tvrditi da su blokade doprinele uništenju “državnih fakulteta“, treći će kriviti nas profesore, a ishod će biti isti…

Ostaće razorena institucija, polomljeni profesori i generacija koja više ne veruje nikome. Javnost očigledno ne razume šta se tu dešava pa svaki glas o tome tumači kao “izdaju“ studenata, čini mi se da većina uopšte i ne razlikuje proteste i blokade, ne razume ni da blokade fakulteta nisu su isto što i blokade ulica, ne razume da bez državnih fakulteta sutra neće biti ni kritike ni pobune, besmisleno je objašnjavati, žao mi je što sam se uopšte trudila… Po prvi put shvatam pravi značaj i istinitost sintagme da revolucija jede svoju decu…

Sreda 29 maj 2025.

Danas imamo nastavno naučno veće, neću ići, nemam snage. Izložena sam javnom linču zbog drugačijeg mišljenja i tu ništa ne mogu, osim da čekam da prođe…Svi optužuju ove koji godinama ćute, da su saučesnici režima. Počinjem da ih razumem zašto ćute. U duboko polarizovanoj realnosti, gde se stvari posmatraju crno-belo, svako drugačije mišljenje dočekuje se na nož. Osećam se kao budala, u glavi mi je Ćosićeva rečenica o tome kako se mirio sa okolnostima zbog uzaludnosti otpora i zbog poljuljane vere da je u pravu….

Opet, osećaj lične savesti i odgovornosti mi ne dozvoljava da ćutim. Slušam odličan intervju profesora Lompara na Insajder TV i totalno se uklapam u njegovu definiciju “korisnog idiota“- javno istupam iz ideala u borbi za pravdu, rukovođena isključivo svojom savešću, da bi to iskoristili i zloupotrebili oni koji imaju interes… Jer očigledno je da režimski tabloidi svaku kritiku upućenu studentima koriste da prave lažni raskol između studenata i profesora… Manipulišu senžistovskom, boljševičkom devizom, da “ko bez pogovora i u svemu nije sa nama – taj je protiv nas“… Najgore mi je to što im ljudi očigledno još uvek veruju, izgleda da nam je boljševizam u kolektivnom nesvesnom… To mi je poražavajuće.

Četvrtak 30 maj 2025.

Zlata mi je loše, odbija hranu, vodim je kod veterinara da primi infuziju. Brinem za nju, mnogo, tužna sam…Nastavljam da pišem članak o digitalnim dokazima, zamolila sam da mi produže rok… Sređujem i dnevnik za Danas. Najradije bi se povukla iz javnosti, na neko vreme, ali obećala sam Radaru da ću raditi četiri epizode kao izazivač. Osećam se prilično umorno od svega. Ipak, uvek ostaju neki oslonci. Zlata me sve vreme gleda dok prima infuziju, ona sve oseća i zna. Mačke su mi pobacale sav veš iz ormana. Obećala sam detetu da ćemo na izlet za vikend. Napolju opet kreće pljusak… Listam stare beleške, nalazim citat Hane Arent “postoji samo jedan način da se misli: da se misli kritički.“

Jer, istina nije ono što ti donosi mir. Istina je ono što ti ne da da spavaš.

Autorka je vanredna profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu