Obradović: Strah nije opravdanje za ćutanje novinara RTS-a

U RTS-u su vrlo retki slučajevi otpora i po pravilu se ne javljaju zbog opšteg nezadovoljstva uređivačkom politikom, već kada pojedinci dođu pod udar te i takve uređivačke politike, kaže za Danas novinar Vukašin Obradović, dugogodišnji predsednik tog novinarskog udruženja, komentarišući navode bivših ali i sadašnjih novinara javnog medijskog servisa o cenzuri, udaljavanju nepodobnih novinara iz informativne redakcije i ukidanju emisija sa temama koje kritički propituju vlast, o čemu je Danas proteklih dana pisao.

Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS-a, potvrđuje da novinari RTS-a, i kada se javljaju za pomoć, to čine vrlo oprezno i po pravilu anonimno.

– Proteklih par godina imali smo nekoliko slučajeva takvih pritužbi i zahteva za pravnu pomoć od zaposlenih na RTS-u, ali su kolege zahtevale da ostanu anonimne i da se sa tim ne izlazi u javnost. Nismo do sada imali slučajeva da je neko došao, ispričao priču i imenom stao iza toga, kaže Filipović.

Jedan od navedenih slučajeva je koleginica sa radija koja je kažnjena smanjenjem plate, zbog nečega što je njen sagovornik izgovorio u emisiji, a nije se svidelo urednicima.

– Ona je ipak odustala od spora sa poslodavcem. Zatim imamo slučajeve nekoliko kolega koje su sklonjene u redakciju dokumentarnog programa. To samo po sebi njima nije predstavljalo veliki problem, jer su se time ogradili od informativnog programa, koji je takav kakav je. S druge strane, javila nam se koleginica koju su hteli da vrate u informativni program, a ona to ne želi jer neće da trpi pritiske i potpisuje takav program, navodi primere Filipović. Ona dodaje da je česta situacija da su zaposleni u javnom servisu dolazili da se učlanjuju u udruženje, kako bi mogli da koriste pravnu pomoć koja im je na raspolaganju, jer očekuju da u nekom momentu pretrpe pritiske. Napominje da se često novinari klone informativne redakcije i da to traje godinama.

– Opet, svake godine pravimo fokus grupe kada radimo istraživanja indikatora slobode medija i bezbednosti novinara i svaki put pokušavamo da dobijemo ljude iz javnog servisa. Po neko se odazove, ali retko pristanu da budu potpisani, kaže Filipović.

Iako kao razlog ćutanju vidi u strahu od gubitka sigurnog posla koji „državna“ televizija nudi, Vukašin Obradović smatra da to ne sme biti opravdanje prećutkivanja ovakve prakse uređivanja.

– Strah sasvim sigurno postoji ali on ne može da bude opravdanje, jer bi to moglo da bude opravdanje za gotovo sve nas koji na ovaj ili onaj način radimo u medijskoj industriji. Danas smo svi, u svakoj redakciji u Srbiji, suočeni sa mogućnošću gubitka posla, možda ne zbog cenzure i onoga što ćemo da napišemo, ali zbog ekonomskih uslova na tržištu i sve težeg položaja novinara. S druge strane, svi koji rade u medijima nisu u istoj situaciji, jer javni servis ima specifičan značaj, pa je time i odgovornost kolega na RTS mnogo veća. Osim što je servis javnosti i finansiran od građana, hteli to da priznamo ili ne, RTS ima veoma značajnu ulogu, da postavlja standarde u izveštavanju na celoj medijskoj sceni. I tu je dodatna šteta koju ovakvom uređivačkom politikom RTS nanosi, pre svega građanima Srbije a onda i profesiji, koja je spuštena na veoma nizak nivo, navodi Obradović.

Kako dodaje, mehanizmi pritisaka i kontrole kojima se određuje šta može biti emitovano a šta ne, odavno su formirani na RTS-u, pa više nema potrebe da nosioci vlasti direktno utiču na uređivanje programa.

– Prešli smo iz faze kada je bilo potrebno da se neko u RTS-u pozove telefonom i da mu se kaže „ovo može a ovo ne može“, iako je sasvim sigurno u istoriji te kuće bilo takvih situacija. U ovom trenutku za tim ne postoji potreba i verovatno retko iko iz vlasti, pre svega iz Kabineta predsednika Republike, zove zaposlene, iako nije nikakva tajna da se upravo odatle uređuje ogroman broj medija dirigovanjem informacija. Već je formiran mehanizam kontrole zaposlenih, i u RTS-u i u RTV-u, koji vrlo dobro znaju šta smeju i koje su granice. Pre bih rekao da se radi o autocenzuri i da se iz utvrđenog okvira retko iskače, samo onda kada ljudi napuste tu kuću, kaže Obradović i navodi primer HRT-a gde je uloga sindikata novinara ogromna u otporu pritiscima, iako se te dve kuće „ne mogu porediti po samostalnosti u uređivačkoj politici“.

Obradović naglašava da često promiče da je ceo sistem informisanja koji je planirala aktuelna vlast dobro strukturiran, te pokriva sve značajne ciljne grupe publike.

– To nije haotičan sistem u kome je važno da se navija i da se građanstvo zasipa informacijama o pozitivnom odnosu i dostignućima vlasti. Tačno osmišljena medijska politika pokriva veliki broj građana, što je ključno za njihovu informisanost, jednoj ciljnoj grupi se obraćaju tabloidi poput Informera, drugoj privatne televizije kao što je Pink, trećoj RTS. Sa tako organizovanim mehanizmom vrlo malo toga se ovde dešava slučajno. Zbog toga jeste ključno kakva će biti uređivačka politika RTS-a, zaključuje Obradović.

 

Radomirović (UNS): Napadaju RTS kad odgovara novim poslodavcima

Iz Udruženja novinara Srbije (UNS) nismo dobili precizan podatak da li su se ugroženi novinari javnog servisa obraćali tom udruženju za pomoć. Predsednik tog udruženja, Vladimir Radomirović, ne gleda blagonaklono na kritike koje novinari upućuju RTS-u, nakon što iz njega odu.

– Ne razumem novinare koji se na pritisak i cenzuru žale godinama kasnije i to obično onda kad njihovim novim poslodavcima odgovara da napadaju RTS. Ja sam se na cenzuru u Politici žalio kad se ona dešavala i trpeo sam odmazdu zbog toga. Zbog tog iskustva želim da Udruženje novinara bude dovoljno snažno da u svakom trenutku pomogne svakom novinaru koji trpi pritisak poslodavca, političara ili tajkuna, kaže Radomirović za Danas.

Zašto vlast ne da REM

Za direktnim pritiscima vlasti na uređivačku politiku javnog servisa nema potrebe, jer taj strogo kontrolisani mehanizam kreće od izbora članova REM-a (Regulatorno telo za elektronske medije), koji onda biraju članove Upravnog odbora RTS-a, koji pak biraju generalnog direktora, objašnjava Vukašin Obradović. „To je zatvoren krug gde se jasno vidi pre svega koliki je značaj REM-a ali i objašnjenje zašto ova vlast ne da da REM bude ono što bi trebalo, nezavisno regulatorno telo, po principima koji su predviđeni, jer osim reagovanja na programe nacionalnih emitera, on ima direktan uticaj na RTS, kaže Obradović.