01. dec 2020.

Pandemija i sahrana verskih poglavara: Vera umesto epidemioloških mera

Najupečatljivija slika televizijskog prenosa pogreba Irineja bila je ona na kojoj stotine ljudi bez maski stoje u redu ne bi li „uzeli svetu pričest“ iz iste kašičice, dok se u studiju raspravlja o vrstama liturgija, a u gornjem uglu ekrana stoji napis: Budite odgovorni!

Snimak ekrana, RTS

Smrt i pogreb ili, religijskim jezikom rečeno, „upokojenje“ patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja danima su bili apsolutno dominantna tema medija u Srbiji, bh. entitetu Republici Srpskoj i delu crnogorskih javnih glasila – pogotovo onima bliskim (novim) vlastima. Sa trafika su nas posmatrale naslovne stranice prepune fotografija preminulog verskog poglavara i naslova koji govore o golemoj tuzi građana, političara i drugih javnih ličnosti. Na televizijama su se vrteli patrijarhovi stari intervjui i ispovedi bliskih mu saradnika koji su svedočili o njegovoj „skrušenosti“, „predanosti veri“ i „skromnosti“. Tu su i razgovori sa verskim analitičarima koji građanima pojašnjavaju ceremonijale i rituale prilikom sahrane prvog čoveka crkve, ali i komplikovanu proceduru izbora novog patrijarha. Mediji kada se dohvate neke teme, ne puštaju je – verski analitičar Draško Đenović je, recimo, na svom Facebook profilu objavio da je na dan Irinejeve smrti dao čak 13 intervjua. Bez obzira na to što je patrijarh preminuo od posledica infekcije korona-virusom, kao uostalom i njegov prethodnik u smrti mitropolit crnogorski Amfilohije, te bez obzira na to što su stručnjaci upozorovali da se epidemija zahuktava i da dobija sve jezivije dimenzije – ispraćaj Irineja „na onaj svet“ pandemijske je teme, uključujući i zdravstvenu bezbednost, bacio u drugi plan.

U najmanju ruku gorak ukus, ostavila je – da je tako nazovemo – medijsko-politička igrarija oko tačnog vremena i datuma patrijarhove smrti. Nešto posle podneva 19. novembra, beogradski dnevni list „Večernje novosti“ izvestio je da je Irinej umro, i ta vest se izuzetnom brzinom širi društvenim mrežama. Potom tu vest objavljuju i neki drugi mediji, da bi ona nakon toga bila demantovana. Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je patrijarh živ, optužujući „pojedine crkvene ličnosti“, kao i „neke medije kojima se do sada moglo koliko-toliko verovati“ da šire dezinformacije. Mediji povlače vest o patrijarhovom odlasku, brišu je sa sajta kao da nije postojala, bez objašnjenja i izvinjenja.

U čitavu se priču, potom, aktivno uključuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Građani su se već navikli da on, nezavisno od svojih skromnih ustavnih ovlašćenja, saopštava i obrazlaže sve važne vesti i državne odluke. Mediji bliski vlasti stavljaju sada u prvi plan predsednika koji je proaktivan, u stalnom je naime kontaktu sa konzilijumom lekara. U skladu sa slikom koja se o prvom čoveku Srbije kreira u većini medija, režimski tabloidi akcenat sa patrijarha na samrti prebacuju na Vučićevu brigu o njemu, pa je recimo informacija od tome kako se predsednik zaplakao ispred bolnice kada su mu lekari saopštili da je patrijarh u lošem zdravstvenom stanju – bila glavna vest tog 19. novembra uveče. Na društvenim mrežama se već tada pojavljuje spekulacija da je zapravo cilj predsednikove aktivacije da, prikladno ulozi „gospodara života i smrti“, prvi saopšti informaciju o odlasku crkvenog poglavara. I zaista, u rano jutro 20. novembra, Vučić na svom Instagram profilu obaveštava javnost o smrti prvog čoveka SPC-a, a potom mediji „preuzimaju“ i emituju vest. Nikada verovatno nećemo saznati u čemu je bio trik i šta se zapravo tačno desilo, ali podsetimo da smo sličnom „zamešeteljstvu“ prisustvovali i prilikom smrti mitropolita crnogorskog Amfilohija. I tada su „Večernje novosti“ dan-dva pre zvanične smrti objavile da je mitropolit umro, a Mitropolija SPC je to demantovala.

Međutim, nisu mediji samo poklekli kada je reč o plasiranju informacije o vremenu smrti patrijarha i mitropolita. Društvene mreže danima su se uveseljavale greškama koje su izveštači i novinari srbijanskih televizija sa nacionalnom pokrivenošću napravili prilikom ispraćaja patrijarha Irineja. Trudili su se da preko noći usvoje pravoslavne religijske termine, ali im to izgleda nije pošlo za rukom. Tako je, recimo, „protojerej stavrofor“ postao „protojerej Staford“, „njegova svetost“ – „njegova svetlost“, a kripta u kojoj je patrijarh sahranjen postala je – „skripta“. „Odar“ je postao „odron“, a „knjiga žalosti“ – „knjiga žalbi“. Ovi „ispadi“ svedoče o devastaciji medija i novinarstva u Srbiji, i posledica su činjenice da medijski profesionalci glavom bez obzira beže iz novinarstva ukoliko im se ponudi posao u nekim profitabilnijim i manje problematičnim delatnostima.

Ipak, i pored elemenata tragičnosti, nabrojani propusti svakako imaju manje loše posledice po društvo nego činjenica da se ogromna većina medija nije potrudila da građanima pošalje snažnu poruku da se prilikom ceremonijala ispraćaja crkvenih velikodostojnika – Amfilohija i Irineja – pridržavaju epidemioloških mera koje su propisale vlasti u Beogradu, odnosno u Podgorici.

Ispraćaj mitropolita Amfilohija u Podgorici obilovao je kršenjem propisanih mera (većina prisutnih bez maske i bez međusobnog razmaka, celivanje odra i pričešće iz jedne kašike), koja je prema procenama stručnjaka značajno ubrzala širenje epidemije, i to ne samo u Crnoj Gori već i u okolnim zemljama. Uzevši u obzir to, kao i mogućnost da se upravo tokom liturgijskih aktivnosti u Podgorici zarazio i patrijarh Irinej, Srpska pravoslavna crkva je – između dva „upokojenja“ – donekle izmenila odnos prema pandemiji. Od srednjovekovnog stava da se bolest ne može širiti na „svetim mestima“ i prilikom ispraćaja „svetih ljudi“, došli smo do saopštenja Svetog Sinoda u kojem se kaže da će se Crkva prilikom sahrane patrijarha pridržavati „mera koje su zbog teške epidemiološke situacije propisali nadležni državni organi“. SPC je, izokola, savetovao građanima da ne dolaze u velikom broju u Hram Svetog Save, gde je Irinej ukopan, pošto će se sahrana prenositi na Javnom servisu Srbije – RTS-u. Mediji bliski vlasti u Srbiji to su saopštenje preneli i njime se otprilike iscrpelo njihovo interesovanje za epidemiološke mere prilikom ispraćaja. Nije im, recimo, palo na pamet da problematizuju saopštenje, jer je sasvim očigledno da se mere neće poštovati, s obzirom na to da je na delu bila zabrana okupljanja više od pet ljudi na jednom mestu. Niti im je palo na pamet da prenesu izjave nezavisnih stručnjaka, epidemiologa, koji su upozoravali na opasnosti koje sa sobom nosi opelo u „značajno pogoršanim zdravstvenim okolnostima“.

Nisu se, doduše, puno bunili ni članovi državnog Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 zbog toga što će prilikom ispraćaja patrijarha biti prekršen čitav niz mera koje su upravo oni propisali.

„Takav skup nije epidemiološki prihvatljiv, ali je, sa druge strane, to nešto što niko ne može da zabrani“, izjavio je Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba.

Može se reći da su, u neku ruku, ali samo u neku ruku, prilikom sahrane patrijarha Irineja zaštitne mere poštovane u većoj meri nego tokom ispraćaja mitropolita Amfilohija. Više je ljudi nosilo maske, kovčeg je bio prekriven staklom, a sam ispraćaj je kraće trajao i manje ljudi okupio. Ali se, takođe, može reći da su crnogorski mediji, bar oni odvojeni od crkve, oštro kritikovali način na koji je, u epidemiološkom smislu, organizovana sahrana mitropolita koja je podrazumevala trodnevno okupljanje više hiljada ljudi. Za razliku od ogromne većine srbijanskih medija, koji niti u sahrani mitropolita niti u sahrani patrijarha nisu videli ništa problematično. Pojedini uticajni mediji u Srbiji su, recimo, bez ikakvog kritičkog otklona prenosili izjave crkvenih dostojanstvenika da ispraćaj mitropolita, s obzirom da je u pitanju „svetac“ i da je u pitanju „sveto mesto“, ne može da dovede do pogoršanja epidemiološke situacije, „već naprotiv“. Pojedini crnogorski mediji, pozivajući se na statističke podatke, saopštili su međutim da je sahrana Amfilohija i nepoštovanje epidemioloških mera dovela do značajnog povećanja (dva i po puta više) inficiranih u Crnoj Gori.

Vratimo se na ispraćaj patrijarha Irineja. Kako je SPC najavila, zaista je Radio-televizija Srbije, integralno, satima, prenosila ceremonijal, sa svim „zaupokojenijim“ liturgijskim seansama, govorima sveštenika, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika. Prenos je obavljen sa ogromnim brojem kamera i pratećom tehničkom opremom kao da su olimpijske igre u pitanju, a dugotrajni religijsko-politički događaj iz studija su pratili voditeljica i stručni komentator, protojerej Vladimir Vukašinović. Iako ne postoje precizni podaci, program je zasigurno pratio ogroman broj građana, premda se takođe veliki broj njih pojavio u Hramu Svetog Save i oko njega, mnogi bez maske. Tokom trajanja prenosa, iz studija u kojem su se vodile uglavnom eshatološko-religijske rasprave – niko se nije očitovao o brojnim primerima opasnih kršenja epidemioloških mera koje smo gledali u direktnom prenosu. Najupečatljivija slika prenosa jeste ona na kojoj stotine ljudi bez maski stoje u redu ne bi li „uzeli svetu pričest“ iz iste kašičice, dok se u studiju raspravlja o vrstama liturgija, a u gornjem uglu ekrana stoji napis: Budite odgovorni!

Inače, činjenicu da od početka epidemije Srpska pravoslavna crkva ne odustaje od „pričešća“ stotina ljudi istom kašičicom – izazvala je u nekoliko navrata u nezavisnim medijima u Srbiji i stručnoj javnosti oštre reakcije. SPC, međutim, od tog rituala dogmatski ne odustaje, jer – kako kažu pojedina sveštena lica – bez pričešća bi pravoslavlje postalo neka sasvim druga vera. Pojedini mediji su ranije objavljivali tekstove, bez ikakve redakcijske ograde, u kojima se iznose tvrdnje religijskih trudbenika da „pričešće“ istom kašičicom ne nosi sa sobom rizik širenja epidemije. Čak i dnevni list „Blic“, koji se ne svrstava u tabloide koji na dramatičan način svakodnevno krše profesionalne i etičke standarde u jednom tekstu zaključuje: „Za pričest istom kašikom ni lekari nemaju šta da kažu osim da rizik postoji, ali adekvatno objašnjenje zašto se niko ne razboli posle pričešća ne postoji”.

Nezavisni mediji u Srbiji, koji se nalaze u ogromnoj manjini, prenosili su izjave stručnjaka koji su upozoravali da postoji opasnost da sahrana patrijarha Irineja značajno doprinese širenju epidemije, ukazujući i na to da je način na koji se odvija „pričešće“ – i epidemiološki i civilizacijski neprihvatljiv. Sa druge strane, mediji bliski vlasti osim – kako smo već rekli – prenošenja kratkih i nemuštih saopštenja SPC, o tome su ćutali. Čini se da ih je mnogo više interesovala politička dimenzija događaja i promovisanje predstavnika vlasti. Kritiku su predstavljali kao svojevrsni „napad na državu“. Predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke i njeni politički sateliti nezavisne i profesionalne medije nazivaju „Đilasovim medijima“ ili „tajkunskim medijima“ (Dragan Đilas je bivši gradonačelnik Beograda i bivši predsednik Demokratske stranke, sada prvi čovek opozicione Stranke slobode i pravde), pa je tako tabloid “Alo” napao Đilasa da pokušava iz političkih pobuda da “na sve načine satanizuje ispraćaj Irineja, i u narodu stvori sliku kako će posledice biti fatalne”. Optužbe da se vlast i crkva nisu pridržavali epidemioloških mera međutim nije izneo Đilas nego svetski poznati epidemiolog, profesor Zoran Radovanović.

Za kraj ovog pregleda, treba reći da je odista teško proceniti u kojoj je meri sahrana patrijarha Irineja (obavljena 22. novembra) doprinela širenju epidemije u Srbiji, ali je činjenica da se ova zemlja proteklih dana po broju obolelih u odnosu na broj stanovnika plasirala u sam svetski vrh. Sa druge strane, sigurno se može reći da su mediji bliski vlasti u Srbiji, blago rečeno, dvolični. Koliko su ćutke prelazili preko dramatičnih kršenja epidemioloških mera tokom poslednjih putovanja crkvenih poglavara, koje smo gledali u direktnom prenosu, toliko su ovih dana žestoki kritičari građana koji su tokom „crnog petka“ pohrlili u tržne centre u strastvenoj potrazi za popustima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend