Polarizacija kao strategija

Podsećamo da je ODIHR dao više preporuka za poštovanje rodne ravnopravnosti u izbornom procesu, što je posebno značajno u kontekstu medija, gde se insistira na većoj nezavisnosti medija i regulatornih tela, kao i na objektivnom informisanju birača. Rodno senzitivno medijsko izveštavanje predstavlja važan preduslov za ravnopravno političko učešće žena, posebno imajući u vidu da su političarke često izložene stereotipima, mizoginiji i neproporcionalnim napadima u javnom prostoru.

Naš tim je pregledao 470 tekstova na odabranim onlajn portalima[1] i u dnevnoj štampi[2] u periodu od 10. do 22. septembra, u kojima se pominju žene u izbornom procesu (kandidatkinje na listama, članice stranke/pokreta, članica organa za sprovođenje izbora, predstavnice civilnog društva). Pratimo zastupljenost i ulogu žena u izbornom procesu, ali i opise i kvalifikovanje žena u odnosu na ton i opis rodnih stereotipa. Fokusirale smo se na tekstove u rubrikama „Izbori 2026“ i/ili Politika.

● Mali broj tekstova o ženama u izbornom procesu u svim posmatranim onlajn portalima i dnevnoj štampi. Zastupljenost muškaraca je 80% u tekstovima na onlajn portalima, a 84% u dnevnoj štampi.

● Više od polovine tekstova o ženama su o izbornoj listi 1. Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija i listi 3. Studentska lista – studenti pobeđuju. Na onlajn portalima ujednačen broj tekstova o ženama sa ove dve liste dok je u štampanim medijima dominantno prisustvo žena sa liste 1.

● Iako je ton najvećeg broja pregledanih tekstova neutralan, skoro svaki treći tekst o ženama povezanim sa vladajućom strankom ima pozitivan ton dok se kandidatkinje sa Studentske liste pominju pozitivno tek u svakom 30. tekstu.

● Skoro trećina tekstova o ženama sa Studentske liste ima negativan ton i prema osobi i prema temi kojom se bavi. Ovaj odnos je daleko izraženiji kod tabloidnih ili prorežimskih portala.

● Dva pravca izveštavanja (u tekstovima koji nisu ocenjeni kao neutralni): 1) tekstovi o studentkinjama i ženama sa Studentske liste obiluju uvredama, pokušajima diskreditacije, deprofesionalizacije; 2) rasprostranjen paternalistički stav i rodni stereotipi kada se piše o ženama koje podržavaju Srpsku naprednu stranku.

● Zloupotreba teme nasilja prema ženama, posebno seksualnog nasilja, u predizbornoj kampanji vladajuće stranke. Ovako direktan i eksplicitan narativ zastrašivanja žena seksualnim nasiljem nismo do sada zabeležile u predizbornim kampanjama.

Rodno senzitivno i objektivno medijsko izveštavanje o učesnicama izbornog procesa nije ispunjeno u najvećem broju tekstova, a zastrašivanje biračica se koristi kao ciljana strategija vladajuće stranke.

Kompletan izveštaj preuzmite ovde.

[1]Dajemo pregled podataka iz monitoringa portala Kurir.rs (od 10. do 22. septembra) i RTS, Blic.rs, Nova.rs, Telegraf.rs, Mašina.rs, N1info.rs, Danas.rs (od 18. do 22. septembra 2026.)

[2]Posmatrani štampani dnevni listovi Blic, Danas, Nova, Politika, Informer, Večernje novosti, Kurir, u periodu od 17. do 22. septembra 2026.