Slučaj tviteraša Vučićevića

U svojstvu građanina, Dragan J. Vučićević napao je novinara Jugoslava Ćosića, ispisavši na Tviteru da je Ćosić „sluga mafijaško-tajkunske hobotnice“, „šiptarski plaćenik“ i da „obavlja prljave poslove u Srbiji za krvav keš“.

Ćosić je tužio Vučićevića za krivično delo uvrede, a pravosnažnom presudom, tviteraš Vučićević osuđen je da u budžet Republike Srbije uplati novčanu kaznu od 200.000 dinara.

Busao se Vučićević u prsa da neće (dakle, može, ali neće) da plati kaznu, te da će radije otići u zatvor.

Poziv na izdražavanje zatvorske kazne u trajanju od šest meseci, koliko iznosi 200.000 neplaćenih dinara, mu je stigao, na šta se, u svojstvu građanina i tviteraša, koji usput obavlja i funkciju urednika jednog blatoida, požalio u jutarnjem programu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom.

„Treba da ih tužiš za svako sranje koje napišu o tebi“, savetovao me je jednom prilikom Slaviša Lekić, ali ja, iz principa, ne tužakam novinare, pa ni političare. Ovaj princip sam prekršio samo kada smo Nenad Kulačin i ja podneli krivičnu prijavu protiv Aleksandra Šapića, pošto nam je pretio čupanjem srca (odbačena) i kada smo supruga i ja tužili jedan blatoid.

Tačnije, pokrenuli smo parnični postupak (prvostepeno smo ih dobili).

Na parničnim postupcima je Vučićevićev blatoid do sad izgubio desetine miliona dinara.

Kada nekome bude presuđeno u parničnom postupku, a on ne plati odštetu, sudski izvršioci mu blokiraju račun i plene imovinu.

Kada u krivičnom postupku ne platiš novčanu kaznu, ideš u zatvor.

Predzatvorski Vučićević juče je nacrtao mete na Draži Petroviću, Snežani Čongradin i meni, zavapivši naglas šta bi bilo kada bi neko od nas troje završio u zatvoru.

Naravno da bi se na noge diglo i staro i mlado i domaće i strano (okej, ne i režimsko) zato što bismo u „zatvoru“ iz Vučićevićeve prljave mašte mogli da završimo samo zbog obavljanja novinarskog posla.

On u zatvor ne ide zbog obavljanja novinarskog posla, nego zato što neće da plati novčanu kaznu zbog uvredljivog tvitovanja.

Da li ponašanje Vučićevića predstavlja poruku režima: „Ako ovaj ide u zatvor, šta ćemo tek vama da radimo“? Ili možda: „Dobro, njega ćemo u zatvor, a vama ćemo da plenimo imovinu, kada vas ošurimo na parničnim postupcima (pomenuti Šapić, recimo, vodi dva protiv Kulačina i mene i treći samo protiv mene, a mi nemamo pare ni za odgovor na tužbu).“

Vučićević je uvek opasan, a naročito je opasan kada pre odlaska u zatvor, koji je samome sebi priredio, „proriče“ koji će nerežimski novinari tamo ići za njim.