28. feb 2020.

Koronavirus nas možda i zaobiđe, ali infodemija neće

Zabrinuti ste zbog koronavirusa i tražite savet od dr Gugla, čime da se lečite, šta kaže stručna javnost. Kakve god ključne reči da ukucate na engleskom dobijate isti odgovor i uglavnom iste adrese. Nema leka, nema vakcine, poručuje Centar za kontrolu širenja zaraze.

Pojava zvaničnih informacija umesto reklama za lekove, prave i kojekakve, namerna je. Gugl, Fejsbuk, Tviter i druge društvene mreže i pretraživači preradili su svoje algoritme tako da favorizuju prave umesto lažnih vesti i korisne informacije umesto reklama.

Ukucate li kao ključne reči „grip“ i „lek“, na engleskom naravno, sve će biti uobičajeno.

Razlog za ovu promenu je infodemija, pojava s kojom ćemo se sve više suočavati, a koja označava poplavu lažnih i polutačnih vesti i informacija koje mogu da imaju katastrofalne posledice u kriznim situacijama.

Šef programa Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za vanredne situacije Majk Rajan smatra da je za infodemiju, kao i za virus, potrebno pronaći vakcinu. Stručnjaci pozivaju na zdrav razum i pranje ruku.

Kako se snaći u „šumi“ informacija

Ana Mirković sa Instituta za digitalne komunikacije ne vidi ništa loše i neobično u našoj potrebi da samostalno istražimo ono što nas brine. Problem je „socijalni balon“ u koji smo se zatvorili.

„Kako na društvenim mrežama pratimo ljude, organizacije, pokrete koji su bliski našem vrednosnom sistemu, lakše je poverovati u ono što do nas dođe preko ‘naših ljudi’. Svaka poruka koja dođe preko nekog koga poznajemo, kome verujemo i sa kim imamo izgrađeni neki lični odnos – ima veću snagu od one koja dolazi putem tradicionalnih medija“, kaže Mirkovićeva.

Uvek su nam prihvatljivije informacije koje su u skladu sa našim uverenjima – skeptici onda lako upadnu u stanje panike, dok optimisti vide rešenje problema i pozitivnije gledaju na situaciju, navodi naša sagovornica.

„U vremenu post-istine, ljudima je lakše da usvoje kao apsolutnu istinu ono što je kompatibilno njihovim vrednostima i u skladu sa njihovim emocijama“, dodaje Mirkovićeva.

Zato je važno da svi koji su zabrinuti ili uplašeni zbog koronavirusa dobiju tačne informacije iz relevantnih izvora – lakše ćemo se snaći u svemu , ukazuje Mirkovićeva.

Ana Mirković objašnjava da se na društvenim mrežama stalno ažuriraju oglasi, pa leti viđamo oglase za kupaće kostime, a zimi opremu za skijanje. U tome ona ne vidi ništa nelogično.

Zaista nema nelogičnosti, jer se nama plasiraju reklame za one stvari za kojima inače tragamo na internetu, a algoritmi rade svoje.

To što se Fejsbuk, koji živi od oglasa, odrekao nesumnjivo lepog kolača za raznorazne lekovite ili „lekovite“ preparate za koronavirus, a ima ih i dalje protiv prehlade, kašlja, gripa, proširenih vena, najbolje govori o ozbiljnosti situacije.

Ali, i o mogućnosti da se iz nekih centara utiče na ono što na internetu vidimo verujući da se slobodno krećemo i istražujemo.

Infodemija se, dakle, može staviti pod kontrolu, što otvara pitanje da li je stalno pod kontrolom.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend