17. dec 2017.

Užas, horor, haos i tamo dole

"EKSKLUZIVNO OTKRIVAMO: ISIS napada Beograd!", "NA TAČIJEVOM SPISKU ZA HAPŠENJE BAR 300 SRBA! Nastavlja se strašno albansko nasilje na Kosovu i Metohiji!", "BEOGRADSKI PAR IZ PAKLA: Sipali ljudima drogu u piće, pa ih pljačkali i SILOVALI",  

„UŽAS KOD OBRENOVCA: Zaklao sina jer nije hteo da ide u starački dom?“, „Najnovija SRPSKA OKLOPNA GRDOSIJA oduzima dah, a njene RAKETE su UBITAČNE“, „PREPLANULA I SVA MOKRA… Karleuša raširila noge u malenom bikiniju, svi blenuli TAMO DOLE! (FOTO)“, „VELIKI VODIČ ZA PAKLENI VIKEND PRED NAMA Kako da se ponašate, gde da idete i šta da radite na PLUS 42“, „(VIDEO) BASTION NATO NE BI IZDRŽAO NI PRVI NALET RUSKE ARMIJE: Ponižavajuće priznanje Pentagona!“, „DRAMATIČNE PRETNJE! Politika u Srbiji se pretvara u horor – PROGRAM OPOZICIJE: UBITI VUČIĆA!“, „ŠIPTARI MASOVNO BEŽE SA KOSOVA! Sa njima nam STIŽU DŽIHADISTI, ZLOČINCI OVK I DILERI DROGE!“, „HOROR U ZEMUNU Čoveku čupali nokte, mučili ga i ŽIVOG ZAPALILI“, „Ako se ostvari PROGNOZA METEOROLOGA za naredne dane, Srbiji na jesen preti KATASTROFA“, „NAPADAJU NAS SMRDIBUBE I IZ KINE Prava najezda tek sledi, a protiv njih NEMA LEKA“, „APOKALIPSA JE NEIZBEŽNA, a Severna Koreja neće biti kriva! EVO ŠTA ĆE ZAISTA UNIŠTITI SVET!“

Ovo su samo neki od realnih ili stvarnih novinskih naslova u Srbiji, a koje je prikupio i analizirao Centar za nove medije „Liber“, samo u periodu od maja do septembra tekuće godine, i u čemu je pripomagao i ovaj sociolog i kolumnista. Tačnije, prikupljeno je ukupno 36.960 medijskih objava iz 16 medija, od čega se pokazalo da je čak 9.436 (ili 25,5 odsto) naslova sadržalo elemente ekstremnog govora, širenja straha, nelagode i paranoje ili širenja netrpeljivosti prema ženama, te prema drugim narodima i narodnostima. I to je ono što je odistinski „alarmantno“ – velikim ili malim slovima, svejedno. Jedno je kada Čerčil najavi „krv, suze i znoj“, a drugo je kada se to radi svakog dana sa naslovnih stranica mnogih medija. Dakle, još jednom, svaka četvrta vest u Srbiji bila je preneta dramatično i formulisana na ekstremni način, a radi se o gotovo 9500 zasebnih komada vesti u šumi ili džungli tog medijskog zla i naopakog. Za samo par meseci, „užas“ je bio u Obrenovcu, Leskovcu, Kruševcu i Boru, na Karaburmi, Novom Beogradu i u Donjem Gajtanu, „horor“ u Vrnjačkoj Banji, Teksasu, Zemunu, Beogradu, Barajevu i Aranđelovcu, u Zabeli i na dnu Tise, a „haos“ u NJujorku, Makedoniji, Portugalu, na Slaviji i na naplatnim rampama.

Drugim rečima, u ogromnom broju vesti u Srbiji imamo ekstremne, dramatične, preterane, vulgarne, brutalne i senzacionalističke narative, uz otvoreno širenje straha, nesigurnosti, nelagode, paranoje i teorija zavere, te brojne instance šovinizma, nacionalizma, mizoginije i seksizma – i to u gotovo svim rubrikama: od politike i društva, do hronike, zabave i vremenske prognoze. Da, čak i u vremenskoj prognozi, čekaju nas „paklene vrućine“, „ekstremno vreme“, „tropske noći“, „alarmantna upozorenja“ i „katastrofa“ zbog, neverovatno, 40 stepeni izvesnog Celzijusa u julu mesecu. Kako to odlično stoji u saopštenju „Libera“, da padnemo sa Marsa i nekom nesrećom krenemo da čitamo vesti u Srbiji, poverovali bismo da smo stigli direktno u „horor“ i „pakao“, zbog „strave“ prema kojoj je „haos“ „jezivo“ blizu. Saznali bismo i da je sve „alarmantno“ jer su na pomolu „katastrofa“, „paklene vrućine“, kao i „zavera“ po kojoj zapadne sile kuju „pakleni plan“ da unište Srbiju.

A u čemu je problem? Zašto da vesti ne budu malčice jezički nakićene i napirlitane, ako će im to povećati čitanost, klikovitost i vidljivost? Kada su već tiraži mali i medijsko tržište još manje, a i novinari moraju od nečega da žive? Pa, problem je. Zato što, sa izuzetkom foto-vesti bikinija, grudi, zadnjice i onoga „tamo dole“, iza ovakvih naslova najčešće ne stoji – ništa. Apsolutno ništa, osim neodgovornog dizanja panike i širenja straha. Na primer, iza naslova o „Tačijevom spisku za hapšenje 300 Srba“ i „strašnog albanskog nasilja na Kosovu“ zapravo je vest o hapšenju jednog jedinog čoveka – izvesnog B. M. (74) iz Mladenovca – a samo se spekuliše o nekakvim tajnim spiskovima za „lov na Srbe“, odnosno na njih još 299. Uostalom, šta ćemo sa „ekskluzivnim“ najavama i prognozama (iz septembra) da će ISIS napasti Beograd? Ili da sa Kosova stižu džihadisti, zločinci i neizostavni dileri droge? Ove i ovakve apokaliptične vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju, već služe jedino tome da šokiraju, uznemire i uplaše, i usput poseju dodatnu mržnju prema kosovskim Albancima, što sve može imati značajne društvene posledice.

Jer, prvo, na ovaj način dolazi do desenzitivizacije javnosti na stvarne pretnje ili na slučajeve nasilja i na nasilje u celini. Kao u Ezopovom „Dečaku koji je vikao vuk“, tada će i stvarna teroristička pretnja biti otpisana kao ekstremni govor ili senzacionalističko preterivanje. Drugo, na ovaj način se stvaraju potpuno iskrivljene percepcije rizika u javnosti – kako od raznih „monstruma“ koji vrebaju iz mraka i „sipaju drogu u piće“, tako i od terorista i džihadista, ali i „Šiptara“ i „ustaša“ koji samo što nisu zapucali. Iako su automobili, slatkiši, alkohol i klizave pločice u kupatilu mnogo rizičniji fenomeni i odneli su više života od aviona, „otrovnih hemikalija“, nuklearnih elektrana, te silovatelja i terorista uzetih zajedno. Sve to dovodi do formulisanja svojevrsne kulture straha i tzv. „sindroma zlog sveta“, tj. pogubnog verovanja da je svet mnogo opasnije i opakije mesto za život nego što to zaista jeste. Treće, takve vesti su objektivno irelevantne i bez eksplanatorne moći, dok uvećavaju logičke pogreške, inhibiraju ispravno zaključivanje, generišu negativne emocije, čine publiku pasivnom i troše vreme i energiju čitalaca. Četvrto, ove vesti mahom služe i kao sredstvo političke propagande i jačanja društvene kohezije pred „nastupajućim“ društvenim sukobima i nemirima, suprotstavljajući „nas“ i „njih“. Većina primećenih narativa otvoreno zvecka oružjem, promoviše etnonacionalistička i šovinistička osećanja, amerikanofobiju i islamofobiju, uz mizoginu objektifikaciju i komodifikaciju žena, što samo dodatno legitimizuje osećanja mržnje i prakse nasilja.

A za dokaze možemo pogledati i u istoriju. Plansko medijsko širenje straha i paranoje je već bilo viđeno u senzacionalističkom i antisemitskom tabloidu „Der Šturmer“ („Jurišnik“) u nacističkoj Nemačkoj. I u tom glasilu su prenošene ekstremne i potpuno izmišljene „ekskluzivne“ vesti o Jevrejima koji siluju mlade Nemice i seksualno zlostavljaju nemačku decu, koji praktikuju ritualna ubistva, koji potajno piju krv hrišćana i koji, naravno, vladaju svetom iz senke. A bile su praćene i erotskim i pornografskim slikama, pa su bile posebno popularne među omladinom i drugim zainteresovanim sugrađanima. Takav ekstremni govor i širenje netrpeljivosti, straha i teorija zavere imali su svoj logični nastavak u izlivima moralne panike i pratećeg nasilja prema Jevrejima, a najzad i u gasnim komorama i krematorijumima (uzgred, vlasnik Šturmera, gaulajter Julijus Štrajher, osuđen je i obešen u Nirnbergu zbog svojih medijskih zlodela). Međutim, ne treba misliti da će ovakvo ekstremno izveštavanje direktno doprineti porastu nasilja, niti da će se ljudi zbog vesti o ISIS-u koji napada Beograd zaista naoružati i zabarikadirati u svojim stanovima. Ne, uticaj ovakvih skaradnih medijskih praksi u Srbiji pre svega je indirektan ili posredan, što taj uticaj ne čini manje opasnim, naprotiv.

Naime, mediji koji izveštavaju na ekstremni način zapravo indirektno ohrabruju ili promovišu određene sociopolitičke i kulturne vrednosti, stavove i poglede na svet. Uticaj medija je značajan u domenu kulture i verovanja velikih grupa, a ne toliko u smislu individualnog ponašanja. Na primer, nasilni filmovi ili video-igrice od nas lično neće napraviti nasilnike, ali oni zato mogu da stvore opšti pogled na svet o sveprisutnom nasilju. Jednostavno, ekstremni govor u medijima „kultiviše“ i gradi stavove koji su konzistentni sa stavovima o svetu tih medija. I ovo se čini i postiže sporo, kumulativno i usmereno u pravcu specifične političke ideologije. Dakle, ekstremizam, brutalnost, preterivanje, senzacionalizam, dramatizovanje, šokantnost i plansko uznemiravanje raznim užasima, monstrumima, hororima, haosima i paklenim vrućinama proizvode klimu ili kulturu straha u Srbiji. Što u određenim okolnostima može da rezultira i masovnom panikom i histerijom, iako je izvesnije da će „samo“ dodatno učvrstiti postojeća etnonacionalistička, patrijarhalna i zaveraška osećanja publike. Putem ekstremnih narativa, javnost u Srbiji se drži u stanju neprekidnog rizika i stanja straha i nelagode. Jer, suštinski, u pitanju nije samo dizanje panike, već i dizanje borbene gotovosti. A to već jeste jedan užas, horor i pakao.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend