U logici postoji i logička greška koja se naziva „Reductio ad Hitlerum“ („Svođenje na Hitlera“, za one sa jeftinijim latinskim ulaznicama). U pitanju je česta praksa da se nečije ponašanje ili stavovi dovode u (in)direktnu vezu sa Hitlerovim, i zbog toga moralno diskvalifikuju.
Mediologija
07. avg 2023.
Zavera vetra
Dok se šut i iščupano drveće po Novom Sadu i Vojvodini još nisu ni raščistili, pojavljuju se teorije zavere o nedavnim olujama. Kao otrovne pečurke ili toksični narativi posle kiše.
Mediologija
04. jun 2023.
Simulacija života
Na početku kultnog filma Matriks (1999), protagonista Neo (Kijanu Rivs) sakriva novac u knjigu neobičnog naslova – Simulacija i simulakrum. Nimalo slučajno.
Scena
22. maj 2023.
Mihal i ja
Mihal Ramač je preminuo u subotu, u svom domu u Petrovaradinu. Posle kraće i teške bolesti, kako o tome pišu novine. Za prijatelje „Miša“, odnosno „Mižo“ na rusinskom, bio je legendarno ime, novinarska i urednička veličina. I veliki pesnik, književnik, prevodilac i intelektualac.
Etika
08. maj 2023.
Albanci sa drveća
Albanofobija u Srbiji još nije umrla, a ka’će ne znamo. I što je krajnje neobičan osećaj straha, prezira i mržnje prema Albancima, bar za državu i društvo koji formalno žele Kosovo sa većinskim albanskim stanovništvom u svom sastavu, zar ne? Ili to, po starom-lošem običaju, Srbija želi Kosovo – ali bez kosovskih Albanaca u istom?
Pritisci i napadi
09. nov 2022.
Jednodušna osuda pretnji smrću novinarima Danasa: Kolumnisti koji su pomenuti u pretnjama redakciji
Kolumnisti Danasa koji su imenom i prezimenom pomenuti u pretnjama upućenim ovoj redakciji, u kojima je između ostalog rečeno da će završiti kao francuski list Šarli Ebdo, kažu da ovo nije prvi put da im se preti zbog sadržaja njihovih kolumni.
Mediologija
31. okt 2022.
Fusnota o fusnotama
Ovo su tačno i okruglo 500. Fusnote ovog sociologa i kolumniste. To jest, ovo je moja 500. redovna kolumna u Danasovom dodatku Nedelja. Malo li je na ovu skupoću?
Mediologija
20. sep 2022.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Mudri državnici, hrabre vođe, lažni doktorati, odvažni uzbunjivači, kvarni preletači, devastacija prirodne sredine, kriminal i korupcija takođe imaju formu mitova, bajki, legendi i basni, te jednog holivudskog filma. Neke od ovih priča su čista propaganda ili lažne vesti, a neke su važne istraživačke priče u interesu javnosti. Ali, zajedničko im je da su sve to – dobre priče o herojima i antiherojima, dobrim momcima i zlikovcima. I što zatim utiče na naše moralne kompase
Mediologija
11. avg 2022.
Medijska babaroga (2): O jednoj moralnoj panici i invaziji s Marsa
Da li su to masovni mediji „novi bogovi” kojima se klanjamo kao svemoćnima? Krajnje je vreme da prestanemo sa tom odurnom praksom preterivanja. Posebna ironija i slepilo je u tome što se katastrofička laprdanja o opasnosti medija najčešće prenose – putem medija! Svaki zaludni analitičar koji seiri nad zlikovačkim medijima će to najčešće učiniti u TV studiju. Da li se i ti osećaš zloupotrebljeno, draga čitateljko?
Mediologija
28. jun 2022.
Medijska babaroga: Da li su masovni mediji zaista toliko uticajni?
Koja je omiljena babaroga neobaveštenih društvenih naučnika, i laika koji se tako osećaju? Masovni mediji. „Uticaj medija (na)...“ je istraživačka hipoteza, ali i izanđala frazetina koja se koristi za objašnjenje ama baš svega skarednog u društvu. Od uspona desnice na političkoj sceni Srbije, preko nečuvene cene malina na lokalnoj pijaci, sve do coktanja zbog one male sa trećeg sprata pošto je minđušom probušila pupak (kako je samo nije sramota). I, ko je kriv? Krivi su mediji, zar ne?
Mediologija
13. maj 2022.
Čemu još TV debata?
Tresli se izbori, rodio se Vučić. Usput nam se dogodilo i previše nijansi ekstremne desnice, ali i jedna odvažna leva koalicija u popularno zelenoj boji. Evrovizijskim vokabularom, i šta ćemo sad? Jer, naša skaradna sociopolitička stvarnost je ostala jedna te ista. S druge strane, pustinja ovdašnje medijske stvarnosti je u predizborno doba bila (oprezno) otvorenija prema kandidatima opozicije, simulirajući demokratiju, te iluziju slobode govora i izražavanja u našoj Republici ili javnoj stvari (Res publica). Pa smo posvedočili sporadičnim gostovanjima i onih opozicionih kandidata na prorežimskim i ružičastim medijima, kao i po narajcanim TV debatama – iako sa (ne)opravdanim izostankom Aleksandra Vučića lično.
Mediologija
12. apr 2022.
Kratka istorija propagande (4): Svi smo mi propagandisti i svi smo mi žrtve propagande
Svet je oduvek bio krcat propagandom. Propagandna mašinerija vlasti Aleksandra Vučića nije ništa novo, već nešto veoma drevno, antičko, srednjovekovno ili krajnje staromodno. Ona je pravilo, a ne izuzetak. Dok stvarni izuzetak, istorijsku novotariju predstavlja nezavisno ili objektivno novinarstvo. I zato ga moramo čuvati kao malo slobode na dlanu
Mediologija
11. feb 2022.
Kratka istorija propagande (3): Rađanje modernog društva i medija iz blata cenzure, sujeverja i huškanja
Informaciona revolucija i društvene mreže u – 16. veku. Ugledni filozof kao kreator najpoznatije lažne vesti u istoriji. Crkveni temelji propagande. Veštičji čekić i teorije zavere. Pornografija koja podstiče pismenost. Eksplozija ratne propagande. Markiz de Sad kao mučenik slobode govora
Mediologija
27. dec 2021.
Kratka istorija propagande (2): Deder hleba, igara, tabloida i – rata
Sve je bilo dozvoljeno i u antičkoj propagandi. I tada su tabloidno krivili i senzacionalistički klevetali za kukavičluk, razvrat, glupavost... Šta se promenilo i zašto ništa? Da li smo odmakli odatle i zašto nismo? I da li smo ikada postali moderni?
Mediologija
30. nov 2021.
Kratka istorija propagande (1): Od zida u pećini do zida na Fejsbuku
Tabloidi i tabloidne televizije besramno hvale uspehe vlasti i još besramnije napadaju pojedine opozicione lidere, susede, Evropu i Zapad. Vučić se propagandistički predstavlja kao borac, spasilac, pobednik, žrtva, marljivac, asketa, student, štreber, poliglota, enolog, ljubitelj domaće kuhinje... Ali nije to ništa novo. Propagandisti su oduvek nastojali da nam prodaju nešto, od zubne paste do – rata. Nasušna potreba da se rukovodi stavovima, ponašanjima i osećanjima stanovništva matora je koliko i svaka organizovana politička zajednica
Mediologija
24. sep 2021.
Antinauka, nenauka i pseudonauka: Tri jahača medijske apokalipse
Priprema za antinaučno odbacivanje kovida 19, maski i vakcinacije je – dugo trajala. Od Alana Čumaka i Trećeg oka, te lečenja krvnog pritiska dodirivanjem televizora, do Ruskog travara i lečenja pozitivnim mislima na Jutjubu, stigli smo dotle da budemo lideri po broju umrlih, ne samo od korone. Mediji su se istakli, šireći široko prihvaćen stav: dosta nam je nauke, činjenica i znanja, mi znamo najbolje. A nemamo pojma
Etika
31. avg 2021.
Rijaliti gladijatori ponovo na nacionalnim televizijama: Ludilo i haos kako bi se zaboravilo na bedu i siromaštvo
„Bomba” za mozak ili lek za stres, fikcija ili realan život, promocija nasilja ili beg od teških tema? Kako god shvatili rijalitije, oni intrigiraju javnost i krše sve etičke i medijske norme. Zahvaljujući REM-u, tuče, pretnje ubistvom, vitlanje pištoljem prolaze nekažnjeno, te vlasnici Hepija i Pinka mogu da nastave da zarađuju na brutalnosti. Oni ponovo najavljuju rijalitije, dok u skupštinskoj proceduri od 2019. čeka zahtev za ograničavanje njihovog emitovanja, koji koči i Ministarstvo kulture i informisanja
Mediologija
23. avg 2021.
Дезинформация ili: Odakle teorije zavere u medijima? Iz Rusije (s ljubavlju)
Ruska tajna služba je podmetnula lažnu vest o tome kako je sida stvorena u američkoj laboratoriji. Istoričari su to dokazali, ruski obaveštajci priznali, ali to nije smetalo da se ta teorija zavere širom sveta zapati i doživljava kao nepobitna činjenica. Isto kao i glasine o tome da je koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji, a u koje komotno veruje veliki deo stanovnika Srbije
Mediologija
16. avg 2021.
Zašto verujemo lažima?
Zašto ljudi veruju u neistine, zavere, glasine, izmišljotine, pa i u gole laži i nage budalaštine?
Mediologija
31. maj 2021.
Medijske veze i uzroci: Umro Šekspir, pa šta?
U kakvoj vezi (ni)su vakcine, Vilijam Šekspir i Nikolas Kejdž?