Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Bezdušna ružičasta jutra: Televizije se naslađuju brutalnostima koje mame gledaoce – REM ih još hvali 
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije 
Za negativne vesti nisu krivi i odgovorni samo mrski novinari ili kvarni mediji. Krivi smo i mi sami. Sapijensi su i genetski ili evoluciono biološki poslagani tako da mnogo više pažnje obraćaju na negativne stvari, a ne na one pozitivne, odnosno na pozitivne informacije.
Neuko, kukavičko i nerazborito otkazivanje, brisanje ili cenzura, mahom zbog preosetljivih pahuljica ili narajcanih influensera sa Tvitera, dovodi do toga da samo trpamo naslage naše rasističke, nacionalističke i seksističke stvarnosti pod tepih, jednostavnim potezom usisivača najnovije medijske kulture otkazivanja. Dok među nama ostaje činjenica da ne vonja toliko Pepe le Tvor, koliko bazdi – patrijarhat. Baš kao što podjednako smrdi i – cenzura
Očarani idejom o sveopštem medijskom opismenjavanju, koje će nas naučiti kako da razlikujemo istinu od laži u svemoćnim tabloidima i televizijama, na sveprisutnim fejsbucima i tviterima, zaboravljamo da to nije nimalo jednostavno izvesti bez – znanja, bez činjenica. Naša urođena sumnjičavost bez njih je samo još jedna laička i plemenska pristrasnost, predrasuda, stereotip ili teorija zavere
Na internetima ili u Dobu sarkazma, jednostavno postaje sve teže razlikovati stvarnost i zajebanciju. Zvuči zastrašujuće? Možda zato što jeste
Ovogodišnja antologija obiluje pseudonaučnim obmanama, zabludama, budalaštinama i lažima koje se rasipaju po medijima u Srbiji, kao i po (mahom) belom svetu. I to komotno i izdašno, kao što stoka rasipa balegu po livadi
O izdašnoj i nimalo naivnoj prodaji magle i opasnom širenju nadrilekarstva, šarlatanstva i vaskolikog zaveraštva po novinama, televizijama i internetima od strane dežurnih antivakcinaša i konspirologa, samozvanih prirodnih lekara i takozvanih ruskih doktora, raznih ravnozemljaša, čajologa, gutača sirove hrane, lajfkoučeva, jogi letača, klistiraša i sličnih travara sa alufolijom na glavi
Za slobodu govora se vredi boriti, živeti, pa i umirati. U pitanju jeste pravo ili sloboda koja je fundamentalna, neotuđiva i univerzalna poput ljudskih prava, odnosno poput prava na život, slobodu i potragu za srećom. Sloboda govora je najbolji protivotrov i zaklon protiv tiranije
Sveprisutne lažne vesti jesu vrhunski društveni izazov našeg doba, kao i trajna boljka našeg mozga. Ali šta ako one postanu zgodni izgovor za – cenzuru? Da li to cenzurom svega što etiketiramo kao babarogu lažnih vesti zapravo cenzurišemo i sve što se ne uklapa u dominantni politički, ideološki (neoliberalni) i ekonomski (kapitalistički) narativ? I da li to belosvetskim i domaćim autokratama omogućujemo da pod krinkom borbe protiv dezinformacija progone svaku kritičku misao ili istraživački uradak?
Pojavljuje se jedna problematična i nekritička praksa brisanja i zabranjivanja ama baš svega što (čak i fiktivno) zamiriše, zavonja ili zabazdi na nekakvu društvenu nepravdu i nejednakost. U liberalnim medijima poput Njujork tajmsa i mnogih drugih, ova kultura za opasnu i zloslutnu nuspojavu ima gušenje svakog slobodnog dijaloga, te razmene drugačijeg i uopšte kritičkog mišljenja
Razmislimo o statistički orijentisanim naslovima u Srbiji kao što su: „Srpska ekonomija u top 10 ekonomija Evrope“, „Srbija druga najsrećnija zemlja u regionu“, „Istraživanja pokazala: Srbi pošteniji od Hrvata“ ... U pitanju je ozbiljno i temeljno zagađenje medijskog prostora smećem nesuvislih podataka i neplauzibilnih rang-lista. Radi se o statistikama koje u prvi mah deluju suvislo, a zapravo ne prolaze ni najbanalnije testove suvislosti i zdravog razuma
Da bismo adekvatno konzumirali statističke informacije iz medija, potrebno je više znanja i odgovornosti novinara, ali i mnogo više matematičke, naučne i statističke pismenosti među samim građanima, koji padaju ničice pred brojevima i procentima kao pred faraonima
Živeći u svojim dobro filtriranim balonima, u čemu nam uveliko pomažu i šatro pametni algoritmi Gugla, Jutjuba ili Fejsbuka, u potrazi za informacijama koje se slažu sa našim mišljenjem, gubimo šansu da čujemo drugačije stavove i ne uviđamo činjenice koje nam ne idu u prilog. I vremenom gubimo dobro, funkcionalno, demokratsko i slobodno društvo koje komunicira među sobom
Bila Gejtsa bez blama, te izdašno lišeno zdravog razuma, zaveraši i antivakseri medijski ubijaju, satanizuju i pretvaraju u dežurnu babarogu i đavola našeg doba. Optužuju ga da usred pandemije (koju je sam proizveo), i putem vakcine (koju je sam stvorio), implantira nekakve čipove u tela stanovništva planete. I sve to kako bi „pratio“ i „nadzirao“ ili čak „kontrolisao“ čovečanstvo, a posebno Petre Petroviće sa uplatnica i zabrinute Slavice sa Tvitera. Sve to je bolno nepošteno i žalosno nepravedno: radi se o najvećem filantropu u istoriji, koji je uložio 40 milijardi dolara u društveni razvoj i javno zdravlje
Odakle potiče to sveprisutno mišljenje neopterećeno činjenicama, odnosno vaskoliko antivakcinaštvo, nadrilekarstvo i zaveraštvo, a koji se po javnosti, fejsbucima i vajberima naših građana izlivaju izdašno poput septičke jame? Zašto smo tako iracionalno skloni dezinformacijama?
U vremenu ozbiljne i globalne krize javnog zdravlja činjenice su važnije, a laži opasnije nego ikad. Radi se o hiljadama i hiljadama ljudi koji će, na osnovu verovanja pokupljenih sa društvenih mreža ili tabloida da je ovo „veštački“ i „geopolitički“ proizvedena pandemija, komotno šetati unaokolo, kijati, kašljati i nedezinfikovano pipati, jer „ima ko o tome vodi računa“. I tako će samo širiti zarazu.
O utešnim nadrilekarskim i zaveraškim pričama u medijima i na društvenim mrežama, o epidemiji lažnih informacija opasnih po zdravlje i pojedinaca i društva, o mentalnim zarazama, kao i o šatro uravnoteženom novinarstvu
Maštarija je svake autokratije da proizvede pristojne i moralne građane koji uredno plaćaju porez, ne švrljaju u braku, nikada ne gaze travu i uredno čekaju zeleno na pešačkom... i nikad ne kritikuju vlast. Kinezi su otišli korak dalje uz pomoć veštačke inteligencije, koristeći logiku Fejsbuka. Jer, ako već toliko lajkujemo jedni druge, zašto to ne bi činile država i partija?
Prepolovljen broj siromašnih. Ljudi nikad nisu bili pametniji niti tolerantniji. Nikad manje ratova i njihovih žrtava. Sve manje bluda i nemorala... Lažne vesti!? Ma daj!? Bolje nego ikad??? Odgovore potražite u šokantnoj novogodišnjoj analizi Alekseja Kišjuhasa
Godina je 1898. i Pariz je ponovo u nemirima. Reč je o „aferi Drajfus“ ili prosto i jednostavno „Aferi“, za Francuze.
Svet koji nosimo u našim glavama nije precizna replika stvarnosti. Naša očekivanja i procene događaja iskrivljeni su medijskim sadržajima kojima smo izloženi... Zato, oduprimo se medijskim konstrukcijama rizika i opasnosti, i „dobrim pričama“ o pretećem zlu i naopakosti. Koji dolaze od strane migranata, opozicionara, društvenih mreža ili paklenih temperatura kao najnovijih snaga haosa i bezumlja.
