30. dec 2020.

Mala antologija uvreda znanja, nauke i zdravog razuma 2020.

Ovogodišnja antologija obiluje pseudonaučnim obmanama, zabludama, budalaštinama i lažima koje se rasipaju po medijima u Srbiji, kao i po (mahom) belom svetu. I to komotno i izdašno, kao što stoka rasipa balegu po livadi

Na kraju godine se svode računi, dele pokloni, sabiraju utisci i oduzima od alkohola. I ovu mrsku, nakaradnu, odurnu i đavo-je-odneo 2020. godinu nesumnjivo je obeležila epidemija kovida 19.

Ili možda nije? Zato što jedna trećina građana Srbije ne veruje da koronavirus uopšte postoji, prema istraživanju BCBP.

Ili, prema istraživanju GLOBSEC, 34 odsto stanovnika Srbije smatra da je u pitanju „lažna bolest“.

Dok u najpopularnije teorije zavere o koronavirusu danas veruje čak 41 odsto građana Srbije, prema istraživanju BiEPAG iz Graca.

A što je sve neopevano zabrinjavajuće.

U sledećoj godini, pa i u nedostatku otvorenih teretana, trenirajmo i kritičko mišljenje i medijsku pismenost, kao poslednji domaći zadatak u godini na izmaku. Naša planeta i njena budućnost, kao i naše fizičko i mentalno zdravlje biće nam zahvalni

Dakle, u proseku, najmanje svaka treća osoba koju vidimo na ulici, u našoj firmi ili u školi, u javnom prevozu, prodavnici ili dragstoru, u kafiću ili restoranu, smatra da je epidemija kovida 19 belosvetska zavera, izmišljotina, prevara ili laž. Pa neka dragi sugrađani onda ne nose maske! Smrtonosni su virusi, ali su smrtonosni i Sapijensi. Pakao su drugi ljudi, rekao bi Žan-Pol Sartr.

Međutim, nije to ništa novo. Naprotiv, prodavaca magle, konspirologa, nadrilekara, iscelitelja, prevaranata, opskuranata, mistika, manipulatora i utešnih zabluda bilo je od kada je čovečanstva.

I zato, umesto novogodišnjeg poklona, evo jedne moguće antologije uvreda znanja, nauke i zdravog razuma. To jest, nužno nepotpune antologije pseudonaučnih obmana, zabluda, budalaština i laži koje se rasipaju po medijima u Srbiji, kao i po (mahom) belom svetu. I to komotno i izdašno, kao što stoka rasipa balegu po livadi.

Jer, pseudonauka je po definiciji jedna „lažna vest“ ili dezinformacija. U pitanju je nauka koja to nije (a pretvara se da jeste), baš kao što su i medijske dezinformacije vesti koje to nisu (a pretvaraju se da jesu). I onda, razmislimo zajedno, za koliko od ovih lažnih nauka kao stvarnih lažnih vesti smo bili čuli u našim medijima? Obmane i zavere oko koronavirusa samo su trenutno najopasniji vrh ledenog brega ili prirodni nastavak naših dugotrajnih i nerazboritih zabluda. A neka dragi čitaoci i još draže čitateljke, tada sami provere i sopstvenu kritičku oštricu, te naučnu i medijsku pismenost. Na koliko od ovih pseudonaučnih trabunjanja jesmo naseli, odnosno poverovali medijima koji ih komotno prenose?

1. Lažna astronomija i prirodne nauke

Na početku, u medijima imamo pseudonauku u vezi sa astronomijom, ali i fizikom i drugim prirodnim naukama. Po dnevnim listovima i TV emisijama bez naročitog blama istrajavaju astrologija, horoskopi i natalne karte, kao pseudonaučni i neobično lukrativni sistemi verovanja prema kojima nebeska tela i astronomski fenomeni nekako misteriozno utiču na karaktere, sudbine, poslove i zdravlje ljudi.

Tu je i tzv. lunarni efekat, kao lažno i popularno verovanje da postoji izvesna veza između punog Meseca i devijantnog ponašanja ljudskih bića. Dok se medijski pumpaju i strahovi od pomračenja Sunca i/ili Meseca, a čemu smo bili panično svedočili i u avgustu 1999. godine.

Svojevremeno, a posebno krajem Hladnog rata, podjednako popularni bili su i medijski izveštaji o pojavljivanju neidentifikovanih letećih objekata (NLO), odnosno čuvenih letećih tanjira na nebu.

Danas ih mahom prate zablude o tzv. drevnim astronautima, kao vanzemaljskim bićima koja su izgradila piramide i slične drevne građevine, i o čemu komotno svedoče mnogi lažno naučni dokumentarci po kablovskim televizijama.

Uz leteće tanjire i slične levitirajuće escajge, mediji prenose i mnoge priče o raznim i misterioznim krugovima po njivama, kuglastim munjama, te sakaćenjima stoke (sve redom vanzemaljskog porekla), o otmicama od strane vanzemaljaca, o incidentu u Rozvelu (kao navodnoj autopsiji vanzemaljaca), o misterioznoj Oblasti 51, i mnogim drugim i sličnim slučajevima.

Što su sve dokazane prevare, fabrikacije i obmane.

Naravno, i naučno krajnje neutemeljeno, postoje i popularna laprdanja o mogućnosti hladne fuzije, o tome da voda nekako mistično reaguje na muziku, te o putovanju kroz vreme, pa i od strane kriznoštabnog i nadrinaučnog doktora Nestorovića.

Karakteristična pseudonauka je i kreacionizam, odnosno negiranje teorije evolucije putem prirodne selekcije, a koje takođe zadobija medijsku pažnju. Od Jetija do čudovišta iz Loh Nesa, nekritički se izveštava i o pseudonauci kriptozoologije.

Lažna medicina je možda i najopasnija medijska laž od svih, sa pandemijom ili bez nje. Spisak nadrilekarskih praksi, a koje se pseudonaučno kriju pod sintagmama „alternativna“, „komplementarna“, „prirodna“, „tradicionalna kineska“ ili „holistička“ „medicina“, gotovo da je beskrajan

Međutim, kulminacija lažne astronomije i uvrede znanja i zdravog razuma u 21. veku svakako je medijski reklamiran uspon verovanja u ravnu Zemlju. A prema kojem je oblik naše planete ravna ploča ili disk, uprkos dokazima i zdravom razumu.

2. Lažna psihologija

Pseudonauka se po medijima posebno raspojasala u domenu ljudske psihologije. Od nešto ranijih pseudonaučnih koncepata poput arhetipa, kolektivnog nesvesnog, mentaliteta, grupnog uma, hipnoze i bioritma, danas je u medijskom i društvenom usponu tzv. pokret samopomoći. Naime, u okvirima ovog pokreta za lakoverne, i medijski se reklamira vrtoglavi lični, ekonomski i emocionalni napredak pojedinca upotrebom krajnje banalnih, jednostavnih i optimističkih poruka i saveta za bolji život. Prate ga i specifična samopomoćna literatura i razni ljubavni priručnici, po knjižarama lažno prozvani popularnom psihologijom, baš kao i armija tzv. lajfkoučeva. U pitanju su posebno kvarni i slatkorečivi prevaranti koji, za popriličan novac, personalno savetuju pojedince kako da se ponašaju i žive. I sve to bez bilo kakvog znanja i ekspertize, osim sipanja preteranih, neutemeljenih i zgodno zvučećih fraza u stilu Paula Koelja ili onih citata sa Fejsbuka.

U oblast lažne psihologije spadaju i grafologija (procena ličnosti na osnovu rukopisa), ali i (u filmovima, kao i Republici Srbiji) neobično popularni poligraf ili „detektor laži“. Nikakvo naučno utemeljenje nemaju ni tumačenje snova, terapija potisnutih sećanja, niti Roršahov test (interpretacija onih nekakvih mrlja na papiru).

Neretko je krajnje naučno sporno čak i ispitivanje koeficijenta inteligencije (IQ), te medijski popularna zamisao o desnoj i levoj strani mozga (jednoj kao logičnoj i racionalnoj, nasuprot onoj kreativnoj i emocionalnoj).

Najzad i jebiga, lažno je i ono filmski popularno verovanje u tzv. srodnu dušu ili soulmejta. Na svetu ipak ne postoji samo jedna osoba koju valja da pronađemo i sa kojom ćemo tada, mistično i nužno, biti blagosloveni i srećni.

3. Lažna istorija

Postsocijalistička medijska Srbija jeste i svojevrsni majstor pseudoistorije sa pseudoarheologijom. Od četničkih saradnika okupatora i domaćih izdajnika, bez blama smo „proizveli“ lažne antifašiste i borce za slobodu, trenirajući istorijski revizionizam. A od Srba u celini, na osnovu drevne Vinčanske kulture ili pak potpunih izmišljotina – evropski „narod najstariji“.

Dežurni gosti (para)medija u našoj Republici jesu pseudoistoričari koji smatraju o tome da su Srbi otkrili Ameriku i da su antički Grci zapravo Srbi, dok i političari i amaterski genetičari poput Saše Radulovića tvrde kako su „Srbi“ bili prisutni na Balkanu još od, zašto da ne, Ledenog doba.

Zatim, medijski popularnu podvrstu lažne istorije čine i zablude u vezi sa religijom, poput biblijskih proročanstava, priviđanja Bogorodice, pseudoarheologije o Svetom gralu ili Torinskom platnu, uz razna apokaliptičarenja ili smakove sveta. U paraliteraturi, ali i po TV emisijama, komotno cvetaju i arijevske, antisemitske i rasističke pseudoteorije, poput visokotiražnog „Protokola Sionskih mudraca“, odnosno „Vladara iz senke“ medijski viralnog i antivakcinalnog zaveraša Dejana Lučića.

Zatim, lažni arheolozi po medijima laprdaju i o misterijama Stounhendža, ostacima Nojeve barke i Isusovom potomstvu, te raznim kristalnim lobanjama i već spomenutim drevnim vanzemaljcima. Po medijima u zemlji i svetu se pseudonaučno drobi o Atlantidi, Hazarima, pa čak i o tome da je Pol Makartni zapravo mrtav – a Adolf Hitler zapravo živ.

4. Lažna medicina

Ovo je možda i najopasnija medijska laž od svih, sa pandemijom ili bez nje. Spisak nadrilekarskih praksi, a koje se pseudonaučno kriju pod sintagmama „alternativna“, „komplementarna“, „prirodna“, „tradicionalna kineska“ ili „holistička“ „medicina“, gotovo da je beskrajan.

Ajurveda, akupunktura, apiterapija, aromaterapija, autosugestija, Bahove kapi, bioenergija, či i čakre, Ći gong, detoksikacija, dijete i lečenje hranom, energetska terapija, feng šui, gledanje u Sunce, herbalna medicina, homeopatija, isceljenje molitvom, kiropraktika, klistiranje, koloidno srebro, kristaloterapija, kvantna medicina, magnetna terapija, makrobiotika, muzikoterapija, naturopatija, pozitivno razmišljanje, refleksologija, reiki, Su đok, šijacu, pa i urinoterapija, i mnoge druge nadrilekarske prakse, po pravilu su neproverene, nedokazane, rizične i potencijalno opasne po zdravlje.

Sve ove šarlatanske terapije zasnivaju se na konzumiranju određene „prirodne“ namirnice ili preparata (a koji mogu da imaju i nuspojave, te da stupaju u opasnu interakciju sa lekovima), odnosno na nenaučnom verovanju u nekakvu misterioznu „silu“ ili „energiju“.

Dežurni gosti (para)medija u našoj Republici jesu pseudoistoričari koji smatraju o tome da su Srbi otkrili Ameriku i da su antički Grci zapravo Srbi, dok i političari i amaterski genetičari poput Saše Radulovića tvrde kako su „Srbi“ bili prisutni na Balkanu još od, zašto da ne, Ledenog doba

Nalik na melanezijsku „manu“ od koje tada zavise život i smrt, zdravlje i bolest. A koja nikada i nigde nije primećena niti izmerena, već predstavlja jedno banalno, parareligijsko i primitivno verovanje suprotstavljeno medicini zasnovanoj na dokazima.

Da, čovek se travkama, korenjem, bajanjem i molitvom zaista „lečio“ i isceljivao hiljadama godina. Ali je hiljadama godina verovao i da se Sunce okreće oko Zemlje, baš kao i živeo bez struje, kanalizacije i protočne vode.

Najzad, „potpuno prirodni“ (a nimalo bezopasni) jesu i otrovne pečurke, antraks ili – koronavirusi. Šarlatanske metode lečenja se krajnje neodgovorno koliko i izdašno promovišu po specijalizovanim časopisima i TV emisijama u Srbiji. Posebno pred smrtonosnim izazovom tekuće epidemije, o čemu je ovaj sociolog i kolumnista, i na ovom mestu, već pisao.

5. Teorije zavere

S tim u vezi, lažnu medicinu neretko prate i teorije zavere, posebno one o vakcinaciji kao metodu nadziranja čovečanstva, odnosno QAnon teorije zavere o „Dubokoj državi“ kao tek najnovijoj verziji zavere i prateće moralne panike zbog satanističkog ritualnog zlostavljanja. U pseudomedicinske teorije zavere spadaju i one da su bolesti poput AIDS ili kovida 19 namerno proizvedene, da je fluorizacija vode iz vodovoda opasna, da mobilni telefoni uopšte, ili samo 5G tehnologija, opasno „zrače“ i tako dalje.

Naravno, popularne su i stare, loše zlomisli o zaverama Jevreja, masona, iluminata, Rokfelera, homoseksualaca i sličnih reptilijanaca (prema kojoj svetom vladaju vanzemaljska bića u obliku gmizavaca ili reptila). U domaćim medijima se učestalo zaveraši o Novom svetskom poretku i raznim tajnim društvima, Trilateralnim komisijama, Bilderberg grupama, Rotari klubovima itd. koji rade na uništenju sveta uopšte, a Srbije posebno.

Medijski su dobro poznate i teorije zavere o terorističkim napadima 11. septembra, atentatu na Džona Kenedija, smrti princeze Dajane ili sletanju na Mesec. Među posebno zadrtim i odvratnim teorijama zavere, kao verzijama lažne istorije, nalaze se i negiranje Holokausta ili pak genocida u Srebrenici, Jasenovcu i slično u medijima na prostoru bivše Jugoslavije.

A konspirološki se negiraju i klimatske promene. Šta je onda još jedan zaveraški prdež mozga u nizu, poput onog o koronavirusu koji je namerno stvoren u laboratoriji, i o čemu smo takođe bili pisali?

6. Misticizam

Srednji vek je možda iza nas u smislu politike i ekonomije, ali ga masovni mediji opet čine neobično vitalnim i živim. Ko zna, možda Mi nikada i nismo bili moderni, kako je to 1991. pisao antropolog Bruno Latur? Dakle, možda su iza nas klasična alhemija, isterivanje đavola, prizivanja kiše, žrtvovanja ljudi i lov na veštice, ali mediji opet prenose podjednako mistične budalaštine o nekakvoj vančulnoj percepciji, auri ili astralnom telu, zar ne?

Dok volimo da verujemo i u isceliteljske moći kućnih ljubimaca, Bermudski trougao je medijski živ i zdrav, tu su i tarot karte kao nešto navodno bitno, pa i telekineza i telepatija. Mediji i dalje komotno izveštavaju o mističnim iskustvima na ivici smrti, vantelesnim iskustvima, crnoj i beloj i vlaškoj magiji, viskovima, rašljama i vudu lutkama, nekakvoj kabali i vaskolikoj karmi.

Postoje i reklamiraju se njuejdžerske i mistične prakse bosonogog hodanja po vatri, ležanja na krevetu od eksera, jogi letenja, nekakvog kanalisanja, pa i klasičnog okultizma, prekognicije i predviđanja budućih događaja. Zahvaljujući kovidu 19, i Nostradamus i baba Vanga medijski su popularniji nego ikad.

Predviđanje budućnosti možda se televizijski više ne obavlja putem klasične hiromantije ili gledanja u dlan, kristalnu kuglu ili pileće iznutrice, koliko putem – laptopa. Ali, kako ono beše, princip je isti, ostalo su nijanse?

Medijski popularni su i savremeni šamanizam, paganizam i druidizam, sa pratećim halucinogenima kao otvaračima svesti i trećih oka. Danas se pseudonaučno drobi i laprda i o nekakvom zakonu sličnosti i zakonu zaraze, pa i misterioznoj ženskoj intuiciji, što je sve samo još jedna verzija priprostog misticizma i veštičarenja. Veruju li naši mediji još uvek u vile i duhove i zašto?

7. Marketinške prevare

Laži, zablude i prevare u medijima nisu rezervisane samo za TV emisije i novinske tekstove, već i za – reklame. U domenu marketinga imamo bezbroj proizvoda, preparata i praksi koje su krajnje prevarne i kvarne.

A najčešće se preteruje ili otvoreno obmanjuje u vezi sa dodacima ishrani koji se tada vešto predstavljaju kao lekovi. Ili sa vitaminom C i ostalim šumećim tabletama u lečenju prehlade, te famoznom jačanju imuniteta. Preteruje se i nenaučno se reklamiraju i zdravstvene i ekonomske koristi od tzv. organske hrane, ali i ceđenih sokova i biljnih čajeva.

Zatim, nutkaju se i razni i krajnje bespotrebni jonizatori vazduha ili aparati za filtraciju vode, uz brojne zablude i prevare u vezi sa kozmetikom ili ulepšavanjem, pa lažne metode za brzo čitanje, tzv. neurolingvističko programiranje, preparati i metode koji iznose preterane ili nedokazane tvrdnje za odvikavanje od pušenja, čudotvorne dijete za mršavljenje ili gubitak kilograma, za ubrzavanje metabolizma, sprečavanje gubitka kose, kao i, naravno, afrodizijaci i preparati za erekciju i povećanje penisa. Što sve blage veze sa naukom nema, otprilike kao ni šljiva sa Afrikom (u pitanju je zimzeleni grm), iako se upravo kao nauka reklamira i lažno predstavlja.

8. Popularne zablude i sujeverja

Najzad, mediji u Srbiji, kao i širom planete, šire i mnoge popularne istorijske i svakodnevne zablude, pa i sujeverja, urbane legende ili bapske priče. Na primer, da ne valja puckati zglobovima, a valja spavati najmanje osam sati. Ili o obaveznom broju čaša vode na dan, o opasnosti od plivanja sa punim stomakom ili od čitanja pod slabom svetlošću. Kao i zablude da začinjena hrana izaziva čireve, šećer hiperaktivnost, čokolada bubuljice, a da krastavci smanjuju kesice ispod očiju. Urbane legende o koka-koli medijski su popularne skoro kao, pa, koka-kola.

Brojna su sujeverja u vezi sa promenom vremena, menstruacijom i trudnoćom, kao i famoznom promajom, ali i verovanja o pogubnom uticaju masturbacije, pornografije, pa i nasilnih filmova i video-igrica po razvoj omladinskog tela i uma. I bez mnogo obzira, mediji ohrabruju čak i strahove kao što su triskaidekafobija (strah od broja trinaest), paraskevidekatriafobija (strah od petka 13), te heksakosioiheksekontaheksafobija (strah od broja 666). A neretko se prodaju i razne amajlije, talismani, Tesline purpurne pločice i slične zečje šape i potkovice.

Pseudonauka je po definiciji jedna „lažna vest“ ili dezinformacija. U pitanju je nauka koja to nije (a pretvara se da jeste), baš kao što su i medijske dezinformacije vesti koje to nisu (a pretvaraju se da jesu)

Popularne ljudske i medijske zablude su i da ajkule ne boluju od raka, da bikove iritira crvena boja, da crne rupe usisavaju materiju, da kafa sprečava rast dece, da alkohol isparava tokom kuvanja ili ubija moždane ćelije, da čovek koristi samo 10% mozga, ili da muškarci pomisle na seks svakih sedam sekundi. Nema nikakvih dokaza ni da su homofobi prikriveni homoseksualci, da marihuana „otvara vrata“ težim drogama, da seksualne poze utiču na pol deteta, niti da psi mogu da „namirišu“ strah, a mačke bolest.

U Srbiji je veoma popularna zabluda i da je Albert Ajnštajn bio slab iz matematike, te da mu je u naučnim otkrićima pomagala ovdašnja Mileva Marić. Ali su zablude i da je Arhimed uzviknuo „Eureka“ (ovo je izmišljeno vekovima kasnije), da je Džejms Vat izumeo parnu mašinu (samo je unapredio), a Galilej teleskop (takođe). Apokrifne medijske priče su i da je Bendžamin Frenklin izmislio elektricitet puštajući zmaja po oluji, a Njutn gravitaciju jer mu je jabuka pala na glavu.

S tim u vezi, ni banane ne rastu na drveću (banana je zeljasta cvetna biljka), slepi miševi nisu zaista slepi, nojevi ne zabijaju glavu u pesak, kosa i nokti ne rastu posle smrti, čovek nema pet čula (ima ih više), i ne postoje zone za ukuse na jeziku (a postoji i više od četiri osnovna ukusa). Kama Sutra nije najstariji seksualni priručnik (postoje mnogi stariji, pa i u Evropi), stari Rimljani nisu namerno povraćali nakon gozbi, nema dokaza o tzv. pravilu prve bračne noći za feudalne plemiće, Kineski zid se ne vidi sa Meseca, Napoleon nije bio niskog rasta, a Marija Antoaneta nikada nije rekla „Neka jedu kolače“. Zapravo, u pitanju je jedna od prvih poznatih lažnih vesti, a koju su u 18. veku izmislili protivnici monarhije.

Najzad, ljudi u srednjem veku nisu smatrali da je Zemlja ravna ploča. Međutim, zahvaljujući i masovnim medijima i opskurnim internetima, pojedini ljudi to smatraju danas. Ali kako smo uopšte čuli za sve ove i mnoge druge popularne zablude, lažne nauke, teorije zavere i nadrilekarske prakse? Pa, preko masovnih medija. Gledali smo na televiziji, pročitali u novinama i/ili na internetu. A uzimajući svih ovih par stotina nabrojanih laži, obmana, prevara i pseudonauka, razumni čovek ne može a da se ne zapita – živimo li zaista u Dobu razuma?

Novi početak umesto kraja?

Godinu koja je pred nama nesumnjivo će obeležiti masovna vakcinacija protiv kovida 19. Možemo li se nadati da će mediji biti odgovorniji prema javnom zdravlju svoje publike i građana? Ili će laži, zablude, obmane, sujeverja i bapske priče, kao i pseudonaučnici, nadrilekari i šarlatani, tek onda eksplodirati kao nuklearne pečurke posle kiše ili tokom krize?

Neke nenaučne medijske priče, ili lažne vesti iz nauke, jesu utešne, neke su banalne i duhovite, ali neke su i krajnje opasne i smrtonosne. U sledećoj godini, pa i u nedostatku otvorenih teretana, trenirajmo i kritičko mišljenje i medijsku pismenost, kao poslednji domaći zadatak u godini na izmaku. Naša planeta i njena budućnost, kao i naše fizičko i mentalno zdravlje biće nam zahvalni.

5 komentara za: “Mala antologija uvreda znanja, nauke i zdravog razuma 2020.

  1. Strahinja Kojić

    Sve što ste napisali je tačno osim:
    „Od četničkih saradnika okupatora i domaćih izdajnika, bez blama smo „proizveli“ lažne antifašiste i borce za slobodu, trenirajući istorijski revizionizam.“
    Da li je istorijski revizionizam „proizveo“ nemačku poternicu za Dražom Mihajlovićem ili ju je komunistička lažna istorija sakrivala objavljujući samo onu polovinu poternice na kojoj je Tito?

    31. dec 2020. at 12:05
  2. Душан

    Izašao mi text na twitteru,morao sam da pročitam,jer:“Teorije zavere ne postoje.Postoji samo nedostatak dokaza“je stav moje malenkosti.Izazovno za komentarisanje nakon pažljivog čitanja.Dakle,probaću što konciznije-Zamerka,što u čorbu o teorijama zavere autor protinje stvari koje to nisu i fino felšuje da se iskaže stav ad personam,recimo o Raduloviću,koji nije jedina i najglasnija budala koja priča o tome.Imate nešto baš protiv njega?Ili relativizacija Holokaust,Srebrenica,Jasenovac-gde nema mesta teorijama zavere.Klizav teren,nikako pseudoistorijski ili „zaverenički“kao i relativizacija,znak jednakosti između ustaša i četnika itd.
    Holokaust-je termin za jevrejski narod,ZLOČIN u srebrenici je jeziv,ali nije genocid,a SISTEM LOGORA Jasenovac(nije bio samo jedan logor tamo)je postojao isključivo za unništenje,redom,srpskog,jevrejskog pa romskog naroda(popis stanovništva iz tadašnje hrvatske je jasan).Apostrofiranjem Jasenovca,se malo skree pažnja sa svih zločina u NDH,najmonstruoznije tvorevine u WWII.Tu stavljam tačku,na tzv.nacionalno,jer je ostalo sasvim ok,nasmejao sam se i uživao u tekstu.
    Antivakserski Aneks* Ni tu nema teorije zavere,samo nedostatka dokaza.Mediji(pogotovo srpski)su poludeli,pa narod konstruiše o nečemu što tek treba(možda)da se desi.Kako stoje stvari ja se sigurno neću vakcinisati.Izvori poverenja su mi g.Belojević,sticajem okolnosti kućni prijatelj,majka lekar(pedijatar),supruga farmaceut,kuma molekularni biolog,tetka med.sestra na neurohirurgiji i nekoliko prijatelja i poznanika stomatologa.Nisam antivaxer,ali neću da budem deo experimenta koji je u toku.Da,virus postoji i da opasan je-ali vakcina nije potvrđena,jer virus mutira, i neželjena dejstva nisu istražena do kraja.
    Nauka je sumnja.Pa istraživanje,pa eksperiment,pa njegova potvrda,pa onda aksiom.Do novog problema,nove sumnje,pa ukrug…
    Oduižo sam,ali text je inspirativan.Da,nema teorija zavere.Samo nedostatak dokaza.

    31. dec 2020. at 14:25
  3. Dule

    Baš me zanima zašto autor smatra da je ono što on kaze aksiom a sve što drugi kažu čista budalaštinama, negde naucnih dokaza za sve što on tvrdi kaže da je dokazano.

    03. jan 2021. at 18:33
  4. Vlada

    Naravno uzmete par gluposti i onda mesate sa realnim stvarima. Pa onda malo negirate Hriscanstvo. Savetovao bih vam da pogledate od kad se kod nas, a i u zapadnoj evropi meri vreme za pocetak. Ili je za vas i to teorija zavere? Lecenje hranom i pokretom je za vas takodje teorija zavere, najbolje uzeti lek i sve je reseno. Kako samo malo znate, a koliko mrznje imate. Ako komentar ne objavite, kakva koincidencija slucajnosti vas sajt se bas zove cenzolovka.

    05. jan 2021. at 13:25
  5. Branka

    Kuku Aleksej, crni Aleksej, da nisi „smanuo“ želudac kad si tako nervozan!?

    05. jan 2021. at 18:57

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend