Da li će novinarstvo sačuvati profesionalizam i empatiju, ili postati epizoda serije „Black Mirror“? Koliko novinara će zameniti roboti? Medijska pismenost će se promeniti zajedno sa medijima, a nove etičke dileme postati svakodnevnica.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju mali potencijal da se odupru negativnim efektima lažnih vesti i dezinformacija, što je uglavnom posledica stanja u slobodi medija i obrazovanja, navodi se u izveštaju Instituta za otvoreno društvo u Sofiji.
Očarani idejom o sveopštem medijskom opismenjavanju, koje će nas naučiti kako da razlikujemo istinu od laži u svemoćnim tabloidima i televizijama, na sveprisutnim fejsbucima i tviterima, zaboravljamo da to nije nimalo jednostavno izvesti bez – znanja, bez činjenica. Naša urođena sumnjičavost bez njih je samo još jedna laička i plemenska pristrasnost, predrasuda, stereotip ili teorija zavere
Jedan sam od retkih koji bezbednost novinara povezuje sa medijskom pismenošću.
Novinarka Jovana Gligorijević izjavila je u Novom danu da nam je svima potrebna medijska pismenost. "Igrom slučaja jedna od stvari koje radim jeste i obuka za prosvetne radnike, pošto nam je uvedena kao izborni predmet medijska pismenost u škole. Svima nam je potrebna, ne samo deci, nego svima. Koliko puta smo se i mi 'navukli' na neke naslove, koliko puta nam se desilo da sami promašimo naslov... Mehanizam je takav da vesti u Srbiji moraju da se čitaju između redova", kaže ona.
Možete početi već od najranije dobi, kaže Kari Kivinen. Zapravo, svakako bi trebalo: "Bajke uvek mogu dobro poslužiti. Na primer, nešto na temu lukave lije koja uvek slatkorečivo prevari druge životinje. To i nije baš loša metafora za određenu vrstu političara, zar ne?"
Na internetima ili u Dobu sarkazma, jednostavno postaje sve teže razlikovati stvarnost i zajebanciju. Zvuči zastrašujuće? Možda zato što jeste
U novoj epizodi podkasta „Saznaj i razaznaj“ Branko Čečen i Stefan Janjić razgovaraju o brojevima, matematici i ekonomiji: U kakvom su odnosu medijska i statistička pismenost? Zbog čega toliko teško razumevamo vesti o stranim ulaganjima, bruto društvenom proizvodu, uvozu i izvozu? Kako se manipuliše velikim brojevima, a kako malim? Iako nam decimale, procenti i teorija verovatnoće često stvaraju glavobolju, razumevanje brojeva i njihovih odnosa čini nas otpornijima na političku i marketinšku propagandu.
U odnosu na 2018. godinu, kada je započeta kampanja medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo”, značajno je porastao broj građana koji sa decom bira šta gleda, tj. ograničava im medijske sadržaje i s decom razgovara o tome šta prate u medijima, saopštili su iz UNICEF-a.
Ministarstvo kulture i informisanja je, zahvaljujući pomoći Evropske unije, napravilo „Priručnik za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje namenjen nastavnicima i stručnim saradnicima”, koji će olakšati njihov rad i ojačati kapacitete za unapređenje medijske pismenosti kod dece školskog uzrasta, saopšteno je danas iz Delegacije EU.
Savet za štampu je objavio Leksikon medijske pismenosti, koji sadrži pojmove kao što su „fejk njuz”, „seksting”, „trolovanje”, „novinarska patka” i druge ali predstavlja i osnovne koncepte medijske pismenosti.
Ovogodišnja antologija obiluje pseudonaučnim obmanama, zabludama, budalaštinama i lažima koje se rasipaju po medijima u Srbiji, kao i po (mahom) belom svetu. I to komotno i izdašno, kao što stoka rasipa balegu po livadi
Savet za štampu je objavio Leksikon medijske pismenosti, koji sadrži pojmove kao što su „fejk njuz”, „seksting”, „trolovanje”, „novinarska patka” i druge ali predstavlja i osnovne koncepte medijske pismenosti.
Javno mnjenje, posebno ono koje zna malo o medijskoj pismenosti, jako je podložno lažnim vestima, teorijama zavere, pogotovo u situacijama kada su ljudi, kao što je to sada slučaj sa pandemijom korona virusa, uplašeni za svoju egzistenciju, rekla je urednica portala Medija i reform centra u Nišu Tamara Milojević.
Trećina stanovnika naše zemlje ne veruje u postojanje kovida 19, odnosno smatra da je to „lažna“ bolest. Do ovih poražavajućih zaključaka došla su dva nezavisna i odvojena istraživanja čiji su rezultati objavljeni prošle sedmice
Prošlo je vreme u kojem je bilo dovoljno doći na predavanje i ispričati lekciju, već sada decu treba naučiti da sadržaje do kojih dolaze iskoriste na najbolji način, ocenjeno je u vebinaru "Digitalni buntovnik" na kojem je predstavljen „Priručnik za medijsku pismenost“.
Sloboda izražavanja na internetu mora ima neke granice, kao što je ima i sloboda govora, rekli su učesnici današnjeg onlajn panela Sloboda izražavanja na internetu: Zajednički izazov za Srbiju i EU, koji je organizovao Centar za evropske politike (CEP).
Moramo odmah zajedno početi da radimo na razvoju kulture medijske pismenosti u našim društvima i izgraditi otpornost na dezinformacije, rekla je zamenica generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Tanja Miščević na otvaranju internet seminara o dezinformacijama na Zapadnom Balkanu, koji je održan u sredu i četvrtak u Sarajevu.
Globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti biće obeležena i u Srbiji od 27. do 31. oktobra onlajn konferencijom pod nazivom „Ovako stoje stvari: Opiranje dezinfodemiji”. Domaćini su Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru zajedničkog programa Nova pismenost.
Novinarstvo se tako razvijalo da je moralo da završi u fejk njuzu, ocenio je večeras sociolog i novinar Slobodan Reljić, navodeći da fotografija postaje sve savršenija i "ubistvenija za zdrav razum", zbog čega medijska pismenost posebno u tom segmentu dobija na značaju.
