23. dec 2022.

Inicijativa Demostata – u školski sistem uvesti predmet medijska pismenost

Demostat je pokrenuo inicijativu da se u školski sistem u Srbiji uvede predmet medijska pismenost, kao vid odbrane od lažnih vesti, dezinformacija i manipulacije informacijama, koje postaju sve veći problem u srpskom društvu, kao i širom sveta. 

Foto: Pixabay

U narednom periodu, Demostat će objaviti Strategiju o medijskom opismenjavanju, na kojoj rade novinari, psiholozi, sociolozi, a u kojoj će, između ostalog, biti iznete smernice za prepoznavanje lažnih vesti i odbranu od dezinformacija.

Programski direktor Demostata, Zoran Panović, rekao je da je uvođenje predmeta medijska pismenost u škole u Srbiji urgentno.

Panović je, međutim, napomenuo da će u Srbiji biti problem pronaći nastavni kadar za taj predmet.

„Ako isključimo propagandiste, koji neće moći da predaju medijsku pismenost, biće veliki problem sa kadrom. Ministarstvo prosvete treba da vidi kako bi sa tim izašlo na kraj. Ali mislim da je ovo jedna od suštinski bitinijih inicijativa”, rekao je Panović.

On je naveo da je stanje u medijima i u javnom prostoru takvo da ponekad ni profesionalci i novinari sa velikim iskustvom ne mogu najbolje da se snađu u mreži proizvodnje medijskih sadržaja i da je često potrebna ozbiljna ekspertiza da se utvrdi šta je tačno, a šta nije.

Kao jedan od primera pomenuo je izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel o sporazumima iz Minska, navodeći da mnogi novinari i građani nisu u trenutku mogli da utvrde o čemu se tačno radi, da li je to zaista rečeno, u kom kontekstu i kako je interpretirano.

„Kompletna medijska javnost je to tumačila u skladu sa svojim šablonima, u skladu sa tim kako je ko već izgradio svoj vrednosno-ideološki i geopolitički koordinatni sistem”, rekao je Panović i dodao da je Demostat počeo da nudi usluge profesionalnog tumačenja informacija, bez oslanjanja na šablone, ideološke ili vrednosne stavove.

On dodaje da su građani Srbije podložni dezinformacijama i lažnim vestima, koje nisu novi fenomen, ali da postoji novi trend koji se javlja sa tehnološkim razvojem medija, ali i sve složenijom geopolitičkom situacijom.

„To se naslanja na naše stare sklonosti ka tumačenju realnosti na jedan sasvim neobičan način, to se u stručnoj teoriji naziva konspirativna epistemologija, a u životu sklonost ka teorijama zavera i donošenju odluka na osnovu njih”, naveo je Panović na današnjoj konferenciji za medije u okviru projekta „Odbana od dezinformacija”.

Ističe i da postoji propagandni uticaj sa raznih strana, ali da i kozumenti traže medije koji će potvrditi njihov stav, nezavisno od toga da li je tačan ili pogrešan.

Novinarka i analitičarka Demostata Ivana Petronijević Terzić prenela je na konferenciji za medije rezultate Demostatovog istraživanja percepcije fenomena lažnih vesti u Srbiji, koje je pokazalo da građani znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su motivi i kanali za njihovo širenje, ali da nisu uvek sposobni da ih prepoznaju.

Građani smatraju da su političari najistaknutiji akteri kreiranja lažnih vesti, a da to čine kako bi skrenuli pažnju građana sa velikih problema ili kako bi uz pomoć obmana kreirali javno mnjenje po pitanju krupnih političkih odluka.

Ispitanici veruju i da je Srbija visoko na lestvici zemalja u kojima se lažne vesti neometano šire, ali imaju problem da ih prepoznaju kada sa njima dođu u kontakt, navodi Petronijević Terzić.

Smatraju i da klasični mediji brzo gube na uticaju, posebno kod mlađe populacije, koja ih više gotovo i ne uzima u obzir, dok stariji građani po inerciji imaju više poverenja u klasične medije.

Ispitanici smatraju da se protiv lažnih vesti treba boriti uz pomoć profesionalnih medija, kažnjavanjem zloupotreba, obrazovanjem, kritičkim promišljanjem i uz lični oprez, rekla je Petronijević Terzić.

Navodi i da ispitanici veruju da bi u školama trebalo da se uči o medijskoj pismenosti.

„Odbrana od dezinformacija” je projekat Atlantskog saveta Srbije, pod pokrovliteljsvom Odeljenja za javnu diplomatiju NATO, a u partnerstvu sa Demostatom.

Predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović rekao je na konferenciji da se Atlantski savet Srbije već dve godine bavi odbranom od dezinformacija, koje nisu nov fenomen, ali su s pojavom interneta i društvenih mreža postale dosta ozbiljniji problem.

Živulović je rekao da je vrlo teško odbraniti se od dezinformacija jer je očigledno da razne grupacije na svoj način pokušavaju da ubede ogromnu masu korisnika u ispravnost onoga što žele da plasiraju i da taj postupak nije za potcenjivanje.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend