Apelacioni sud osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića zbog paljenja kuće novinara na četiri godine zatvora 
Milan Jovanović: Zadovoljan sam presudom, nadam se da će ona biti opomena svim bahatim političarima 
Judita Popović: Kvalitetan program i do sada za REM bio poslednja rupa na svirali 
Šta mediji mogu da nauče od onlajn marketinga: Od sadržaja koji generišu korisnici do pripovedanja 
Srđan Škoro: Deset godina pakla zbog slučajnog prelistavanja štampe 
Svet koji nosimo u našim glavama nije precizna replika stvarnosti. Naša očekivanja i procene događaja iskrivljeni su medijskim sadržajima kojima smo izloženi... Zato, oduprimo se medijskim konstrukcijama rizika i opasnosti, i „dobrim pričama“ o pretećem zlu i naopakosti. Koji dolaze od strane migranata, opozicionara, društvenih mreža ili paklenih temperatura kao najnovijih snaga haosa i bezumlja.
Bivši glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti Ratko Dmitrović obrušio se, uz niz pogrdnih reči, putem svog tviter naloga, na Alekseja Kišjuhasa, kolumnistu Danasa i univerzitetskog profesora, što je izazvalo osudu u stručnoj i široj javnosti.
Aleluja, i to smo dočekali u državčetu Srbiji: scenu stvarnog ili simuliranog oralnog seksa u rijaliti programu uživo.
Šta se to, dođavola, dogodilo sa našim jezikom?
Ako ćemo da govorimo o jednom ciničnom, rezigniranom, apatičnom ili čak nihilističkom odnosu građana Srbije prema medijima, takvom stanju zaista najviše doprinosi jedna relativizacija ili brisanje razlike između istine i laži, izveštavanja i propagande. U pitanju je prevarna ideja prema kojoj svaki medij ima svoju pristrasnu političku agendu, da nekome pripada, pa su jedni „Vučićevi“, a drugi „Đilasovi i Šolakovi“ (ili pak „CIA“). A u takvoj kvarnoj dihotomizaciji na gubitku je – istina. Koja se, zlo i naopako, „gubi u prevodu“ i rastače na subatomske čestice koje je tada nemoguće uhvatiti, ocenjuje u intervjuu za Cenzolovku sociolog dr Aleksej Kišjuhas, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i redovni kolumnista lista Danas.
Sve je snažniji otpor upotrebi termina „lažne vesti“, koji je popularnost stekao zahvaljujući Trampovom obračunu sa medijima. I pre Trampa, to su uspešno radili političari u Srbiji, koji i danas proizvode lažne vesti, razarajući poverenje u kritičke medije. Možda su lažne vesti korisne za političare, ali su posledice po naše društvo i demokratiju već razorne
Neka mi dragi čitaoci i još draže čitateljke dopuste jedan pogled u ogledalo. Od 22 godine koje danas zajedno proslavljamo, ja za Danas pišem punih 13 godina.
Krajem novembra ’98, malo više od mesec dana nakon potpisivanja sporazuma Milošević-Holbruk kojim je izbegnuto bombardovanje i uspostavljano krhko primirje na Kosovu, izgledalo je da kriza polako ide ka smirivanju.
Zamislimo da je Volter imao nalog na Fejsbuku. Da su enciklopedisti Dalamber i Didro pisali blogove. Ili pak pravili edukativne video-klipove kao popularni „jutjuberi“ sa mnoštvom „pretplatnika“ („sabskrajbera“).
Dnevni list „Danas“ je napunio 21. godinu. Malo li je na ovu skupoću? Punoletan je tako da čak i u puritanskoj i trezvenjačkoj Americi može da uđe u dragstor i kupi si pivo da proslavi.
Tridesetog oktobra 1938. godine, američki radio CBS emitovao je izvesnu radio dramu "Invazija s Marsa".
"EKSKLUZIVNO OTKRIVAMO: ISIS napada Beograd!", "NA TAČIJEVOM SPISKU ZA HAPŠENJE BAR 300 SRBA! Nastavlja se strašno albansko nasilje na Kosovu i Metohiji!", "BEOGRADSKI PAR IZ PAKLA: Sipali ljudima drogu u piće, pa ih pljačkali i SILOVALI",
Ekstremni govor prisutan je u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji, a njegova jedina namera je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti, zaključak je istraživanja "Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji".
Ne treba čitati, gledati i slušati vesti. Kako vesti u novinama, tako i vesti na radiju, televiziji i internetu. Ovo deluje kao jeretički i vanumni stav, posebno za jednu kolumnu u dnevnoj novini, ali tako je.
