Firma već ima pravila o korišćenju dipfejka, a ovo je korak napred, dodaju iz nje.
Uz oglase, koji se odnose na politiku, izbore ili socijalna pitanja, od januara će morati da bude i obaveštenje ako su slika ili video digitalno izmenjeni.
Svetskom politikom upravljaće zajednički tim ljudi i fekčera sistema veštačke inteligencije.
Meta u saopštenju navodi da će se time menjati nečije reči, slike ili snimci stvarnih događaja ili će se prikazivati ljudi koji ne postoje.
Korisnici će biti obavešteni ukoliko je reklama digitalno promenjena.
Iz kompanije Meta su za BBC rekli da će ova informacija pratiti oglase, ali ne i na koji način.
Oglašivači ne moraju da naglašavaju ukoliko su napravljene male promene, kao što je izmena boje ili veličina fotografije, „osim ako su takve promene posledične ili materijalne po tvrdnje ili problem pokrenut u oglasu“.
Meta već ima smernice o korišćenju dipfejkova u video snimcima, namenjene za sve korisnike, ne samo za oglašivače.
Kompjuterski generisane kopije će se uklanjati ukoliko mogu da „navedu gledaoca da poveruje da ljudi u video zapisima izgovaraju reči koje nisu rekli“.
Nova pravila zahtevaju da se označe oglasi, koji se odnose na politiku, izbore ili socijalna pitanja, a sadrže bilo kakvu digitalnu izmenu, bilo da ju je uradio čovek ili veštačka inteligencija, pre nego što se objave na Fejsbuku ili Instagramu.
Druga Metina društvena platforma, Treds, primenjuje ista pravila kao Instagram.
Iz nje kažu da će „odbacivati reklame i kažnjavati oglašivače“, ukoliko ne naglase da su objave digitalno izmenjene.
Slična pravila nedavno je najavio i Gugl.
TikTok ne dozvoljava politička oglašavanja.
U nekim od najvećih svetskih demokratija poput Indije, Indonezije, Amerike i Velike Britanije, 2024. godine se održavaju opšti izbori.
Sledeće godine glasaće i stanovnici Rusije, Južne Afrike i Evropske unije.
Dipfejk, gde se veštačka inteligencija koristi kako bi se promenilo šta neko kaže ili radi u video snimcima, zabrinjava mnoge političare.
Fotografija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, na kojoj se lažno prikazuje da je uhapšen, objavljena je u martu na društvenim mrežama.
Slika je napravljena pomoću alata veštačke inteligencije.
Istog meseca pojavio se na društvenim platformama i lažni video u kojem Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik govori da će se predati Rusiji.
Pre nekoliko meseci utvrđeno je da, snimak Džozefa Bajdena američkog predsednika za koji se tvrdilo da je lažan, ipak jeste autentičan.
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Tatjana Lazarević, Kossev: Udaraju tamo gde je najslabije, u medije koje i kosovska i srpska vlast targetiraju kao vinovnike zla
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.