Televizija Informer konkurisala za beogradsku dozvolu 
Lokalne vesti kao spanać – zdrave su ali ih izbegavamo 
Imperija „kruševačkog Berluskonija“: SNS-u dao milione za nekretninu, pokupovao više od 10 medija, a u biznis „ubacio“ i sina 
Srpsko oružje u Ukrajini: Ono što se od zapadnih medija ne može sakriti, za domaće se predstavlja – kao laž 
Novinarke sve više meta lažnih snimaka kreiranih pomoću veštačke inteligencije, među njima i pornografskih 
Mnogo je tekstova napisano, konferencija održano i apela poslato kako bi se održalo, učinilo boljim, jačim i nezavisnijim profesionalno novinarstvo i mediji koji tačno, istinito i pravovremeno informišu.
Državno oglašavanje samo po sebi nije nužno problematično, ali postaje rizik za medijski pluralizam i slobodu medija ukoliko nije jasno definirano i kada je prakticirano bez jasnih kriterija i transparentnosti procesa. Štoviše, zahtjeva posebnu regulaciju i mehanizme javnog nazora budući da je nerijetko jedan od ključnih izvora prihoda za medije, pogotovo na ekonomski slabijim tržištima i u trenutku kada se tradicionalni poslovni model medija urušavaju pod dominacijom digitalnih platformi.
Fokusiranje na prihode od publike, razvijanje inovativnih formi oglašavanja i što raznovrsniji izvori zarade, tako bi u najkraćem mogla da se opiše formula za uspešnu transformaciju medijskog poslovanja u digitalnom dobu.
Televizije Pink i Hepi otpisale su Srpskoj radikalnoj stranci dug od ukupno oko 100 miliona dinara. Dugovi koje stranke ostavljaju iza sebe u kampanjama nisu retkost, a istraživanje CINS-a pokazuje da uspostavljeni sistem finansiranja ne sprečava moguće zloupotrebe.
Tokom prošle godine, izdavači šest novina - Informera, Alo-a, Srpskog telegrafa, Kurira, Večernjih novosti i Politike - dobili su ugovore vredne više od 1,3 miliona evra na tenderima za oglašavanje i lokalnim medijskim konkursima. Istovremeno, reč je o medijima koji su samo na naslovnim stranama 2023. objavili najmanje 1.154 manipulativna naslova.
Više od godinu dana REM nije podnosio prijave protiv televizija zbog mogućeg kršenja Zakona o oglašavanju, čime im je omogućio da bez ikakvih posledica zarađuju milione evra. Predsednica Saveta ovog tela za CINS kaže da budemo bez brige jer sada rade redovno, a za taj prekid – nikom ništa.
Trideset i dve evropske medijske organizacije podnele su danas tužbu protiv Gugla, tražeći odštetu od oko 2,1 milijardu evra, objavio je Politiko.
Radio televizija Srbije prošle godine je za reklamu i štampu dala više desetina miliona dinara, a najveći deo otišao je provladinim medijima. Medijski stručnjaci kažu da ništa nije slučajno i da reč o razrađenoj strategiji.
Radio televizija Srbije (RTS) je, prema podacima Portala javnih nabavki, prošle godine potrošila nešto više od 77.8 miliona dinara sa PDV-om za usluge oglašavanja, objavilo je juče Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Radio televizija Srbije je, prema podacima Portala javnih nabavki, prošle godine potrošila nešto više od 77.8 miliona dinara sa pdv-om za usluge oglašavanja. Od toga 36 miliona dinara otišlo je na reklamiranje u štampanim i onlajn medijima, dok je 41.8 miliona dinara plaćeno reklamiranje na bilbordima i banderašicama.
Na troškove reklame i propagande Srpska napredna stranka je u 2022. godini, kako je objavila Državna revizorska institucija, dala ukupno 1,43 milijarde dinara, što je oko 12 miliona evra. Godinu dana ranije u ovu svrhu izdvojen je tek 25. deo ovog iznosa, odnosno 56 miliona dinara, što je manje od pola miliona evra.
Evropska unija će, za sada, prestati da se reklamira na društvenoj mreži Iks, ranije poznatoj kao Tviter, pozivajući se na „alarmantno povećanje količine“ govora mržnje i dezinformacija na toj platformi u vlasništvu Ilona Maska, saopštila je Evropska komisija, a prenosi Si-En-En (CNN).
Dok se evropski regulatori trude da trajno zabrane bihevioralno oglašavanje na društvenim mrežama, pre svega na Fejsbuku i Instagramu, građani Srbije i pored istih prava kao u EU, suočeni su sa nepostojanjem efikasnog pravnog mehanizma i ponašnjem kompanije Meta da ta prava u praksi i ostvare.
Kompanija SBB odgovorila je generalnom direktoru RTS-a Draganu Bujoševiću nakon što je javni servis odbio da emituje reklamu SBB-a.
Američka kompanija Meta zahtevaće da politički oglašivači naznače ako koriste veštačku inteligenciju ili se služe digitalnom manipulacijom u reklamama na Fejsbuku i Instagramu.
Nakon pisanja CINS-a da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već godinu dana nije podnelo nijednu prekršajnu prijavu protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom zbog sumnji u kršenje Zakona o oglašavanju omogućavajući im tako da prihoduju milione, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić tvrdi da je sve pod kontrolom.
Televizije sa nacionalnom frekvencijom već godinu dana bez ikakvih posledica mogu da zarađuju milione evra emitujući više reklama nego što je zakonom dozvoljeno. Istraživanje CINS-a pokazuje kako sistem, koji bi trebalo da ih spreči u tome, ne funkcioniše.
Javni medijski servis RTS zabranio je objavu promotivnih spotova kompanije SBB, saopštila je ta kompanija. Pored kršenja zakona, takvim odlukama se nanosi šteta i samom RTS-u i svim građanima Srbije, zbog čega je SBB dopisom tražio i hitnu reakciju direktora i Upravnog odbora Javnog servisa, ali oni danima ne odgovaraju, navodi se u saopštenju SBB-a.
Radio televizija Srbije, prema tvrdnjama SBB-a, cenzurisala je bez objašnjanja reklamiranje ove kompanije, a uprkos brojnim zahtevima za obrazloženje datog poteza, javni servis još uvek se ne oglašava.
Javni medijski servis RTS je zabranio objavu promotivnih spotova kompanije SBB i pokazao da je dostigao vrhunac cenzorskog postupanja, odbijajući da emituje reklame iz marketinške kampanje “Kad imaš izbor, biraš SBB”, saopštila je danas ta kompanija.
