Ko ovo piše, čovek ili mašina: Veštačka inteligencija i novinarstvo

Čuveni komentator nemačkog lista naveliko je pisao tekstove pomoću veštačke inteligencije i sada je stavljen na led. Koliko daleko smeju da idu mediji kada koriste ovu alatku?

„Veštačka inteligencija je za našu redakciju alat koji pomaže da uprostimo i poboljšamo pojedine korake u redakcijskom radu. Međutim, ona definitivno nije sredstvo koje sme da preuzme srž našeg rada.“

Tu rečenicu je proteklog vikenda objavio berlinski list Tagesšpigel. Išla je ruku pod ruku sa drastičnom odlukom – njihov najpoznatiji komentator do daljeg neće pisati za ovaj dnevnik, piše Dojče vele.

Jer, Štefan-Andreas Kasdorf (67), bivši izdavač i glavni urednik, nije svojeručno pisao tekstove već je to delom činila veštačka inteligencija (VI). „Napravio sam ogromnu grešku, naštetio ovoj kući i sebi“, naveo je Kasdorf, uz izvinjenje.

Traju detaljne provere, a dok se ne završe, nekoliko tekstova ovog autora uklonjeno je sa internet-stranice.

Slučaj je podgrejao debatu o VI u medijima. Samo par dana ranije je Frankfurter algemajne cajtung objavio autorski tekst premijera Tiringije Marija Fojta koji je napisan uz pomoć VI. U tom listu tvrde da za to nisu znali pre objave.

Kad VI formira javno mnjenje

Vera Kacenberger, profesorka digitalnog novinarstva na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da posebno slučaj Kasdorfa potkopava poverenje u novinarstvo.

Tu, navodi, VI nije korišćena kao podrška da se dobiju ideje ili pri istraživanju, već je korišćena za suštinu novinarskog rada.

„Publika može doživeti kao prevaru kad se koristi VI za sastavljanje komentara i to bez da se to otkrije“, navodi ona u odgovorima za DW.

Dodaje da je to „opasno“ jer upravo komentari, kolumne i debatni članci imaju važnost u demokratiji i „nude orijentir“ u „sve kompleksnijem svetu“.

„Kad VI generiše komentare, onda direktno interveniše u formiranje javnog mnjenja“, dodaje Kacenberger, a to je opasno – jer ona nema vrednosti, politički stav, osećaj odgovornosti.

Pozitivno u celoj priči je, dodaje ova ekspertkinja, što redakcije očito ozbiljno uzimaju svoje pravilnike i reaguju kada saznaju za kršenje.

„Kočijaški lobi“ protiv „automobila“

Uredništvo Tagesšpigela podsetilo je na interne smernice prema kojima novinarski sudovi, vrednovanje informacija, analiza i jezičko oblikovanje tekstova ne smeju da se prepuste u ruke VI.

No, u branši ima i radikalno drugačijih mišljenja – neki nemaju ništa protiv tekstova napisanih uz pomoć VI čak i kad nisu obeleženi kao takvi. Tako je Matijas Depfner, šef uticajne izdavačke kuće Špringer, kritikovao FAZ zbog uklanjanja teksta premijera Tiringije.

To jest, Depfner je zadao VI zadatak da kritikuje FAZ i ona je napisala da je u pitanju odbijanje novih tehnologija i „očajnički pokušaj kočijaškog lobija da zabrani automobil“.

Iz FAZ-a su odgovorili Depfneru da je koristio VI jer svojom „prirodnom inteligencijom ne dobacuje dalje“.

Kuda dalje?

Nemački Savet za štampu je 2024. proširilo kodeks, navodeći da je odgovornost za sve sadržaje uvek na redakciji, čak i kad ih generiše VI.

Pa ipak Savet ne nalazi da je obavezno označiti tekstove koje je generisala VI. Kažu, kada proveravaju eventualne žalbe, nevažno je kojim alatom je nastao tekst.

Ali, i to ima granice. U martu je Savet osudio portal Biznis insajder koji pripada Špringeru zbog teksta o iskustvu majke malog deteta koja radi od kuće. Potpisana autorka postoji, ali je tekst napisala VI.

Vera Kacenberger misli da stvari hitno moraju da se razjasne. Za mnoge novinare je VI već odomaćena alatka, kao internet-pretraživač ili provera pravopisa.

„Time se mute granice dozvoljene podrške i autorskog doprinosa VI koji mora da se označi“, smatra ona.

Kacenberger studente uči da VI koriste kao alatku, a ne zamenu za sebe i razmišljanje. A medijima preporučuje da uče iz grešaka, budu transparentni i da se ne zanose da je moguće obrisati VI gumicom.

„Veštačka inteligencija je došla da ostane.“