12. dec 2022.

Mališić i Bodrožić: Zašto je novinarstvo obesmišljeno

Živimo u prividu slobode govora i slobodnog novinarstva, čak i onda kad govoriš ili pišeš sve ono što misliš, smatra zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić, dok predsednik NUNS Željko Bodrožić ukazuje da su i oni koji govore slobodno, limitirani činjenicom da njihove reči ne dopiru do dve trećine ljudi.

Kako je objasnio u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, vlast je uspela da podeli medijsku scenu, da svojim medijima okupira većinu građana i onemogući im dodir sa medijima koji se kritički odnose prema Aleksandru Vučiću.

”Mi novinari smo desetkovani, ostarili smo, pokvarili se u mnogo slučajeva, nemamo empatije između sebe i potpuno smo finansijski urušeni”, napomenuo je Bodrožić.

U razgovoru s Tamarom Skrozza, on je primetio da su mnoge kolege, zahvaljujući okolnostima, ogorčene, da su izgubile volju i da većina samo čeka penziju.

Bodrožić problem vidi i u tome što ove okolnosti predugo traju i zato razume neke koji su posle 20 ili 25 godina odustali od prave borbe.

”Pitanje je i gde je ta prava borba i ko su ti pravi, naročito u ovom miksu svega i svačega, i posle stotine razočarenja koja smo imali, ne samo u ljude iz naše branše”, rekao je predsednik NUNS.

S druge strane, Vesna Mališić napominje da su mediji odsečeni od mogućnosti da praktikuju slobodno novinarstvo u punom kapacitetu, ono što je njegovo pravo značenje i svrha.

U izjavi FoNetu, ona je to ilustrovala činjenicom da jedan profesionalni medij ne može da dođe do informacija iz institucija, da su telefoni nedostupni, ili da se niko ne javlja.

Takođe, kao problem ona navodi i izostanak reakcije na ono što se u medijima objavljuje.

”Onog trenutka kad napravite najstrašniju istraživačku priču i ona bude kao glas vapijućeg u pustinji, a da od toga ne bude ništa i nema nikakvog odjeka – to je smrt novinarstva”, upozorila je Mališić.

Istovremeno, ona je predočila da je novinarstvo obesmišljeno u trenutku kada je upotrebljeno za političku agitaciju, pri čemu je najveći deo novinara prešao u drugu profesiju ”koja je možda PR, možda propaganda, a možda su to neke nove forme”.

”Slobodno i profesionalno novinarstvo živi u malim oazama, a sve što je veliko, sa ogromnim uticajem, to je pokrila politika”, smatra Mališić.

Jednodnevno zamračenje ekrana N1 i Nova S, Bodrožić vidi kao potez koji je najviše stresa i straha doneo gledaocima koji i inače poštuju te televizije i koji su pomislili ”gotovo je, šta ću sad”, dok se vlast nije mnogo potresla.

On podseća da je do sada preživeo ”sramotno mali” broj manjih, lokalnih medija koji su radili tokom devedesetih, uveren da je to rezultat Vučićeve vlasti.

”Na duge staze, bojim se za opstanak ne samo medija, već bilo čega normalnog ovde”, naglasio je Bodrožić i precizirao da je društvo dopustilo da ga ”Vučić i ekipa pojedu i sada se svi nadaju nekom čudu, a čuda ne postoje”.

S druge strane, Mališić ocenjuje da je zamračenje ekrana pokazalo da mora da postoji medijska pluralnost, nešto drugo i drugačije.

”Umesto da na svim televizijama postojei i jedna i druga strana, imamo patološku situaciju da imaš da pogledaš Hapi i Pink, i recimo, N1 i Novu S, i onda se negde nađeš između toga”, objasnila je ona i upitala ”a gde si ti, gde je tvoja duša, gde je tvoje mišljenje, gde je tvoja ideja o tome šta je normalno društvo“.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend