03. sep 2020.

Uzbudljive priče o istraživačkom novinarstvu: Oni su žrtvovali svoj komfor da razotkriju korupciju i nepočinstva

Upoznajte svet građana koji su zajedno sa istraživačkim novinarima kopali po dokumentima, intervjuisali izvore, frustrirali se i slavili tokom istraživanja – sve to na festivalu dokumentarnog filma Beldocs, na kome će biti prikazano pet filmova o najtežoj i najvažnijoj formi novinarstva

Iz filma Kolektiv (foto: Jutjub snimak ekrana)

Trinaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koji se u „hibridnom formatu“ odigrava u Beogradu od 3. do 10. septembra, ovog puta sadrži i program posvećen istraživačkom novinarstvu.

Program je nazvan „I kao integritet“ i gledaocima će prikazati više filmova koji mogu da im pomognu da razumeju prirodu najteže i najvažnije forme novinarstva, te da posete svetove građana koji su žrtvovali svoj komfor da razotkriju korupciju i nepočinstva, ali i da zajedno sa istraživačkim novinarima kopaju po dokumentima, intervjuišu izvore, frustriraju se i slave zajedno sa njima.

Kolektiv: Film za novinare i Zlatibora Lončara

Od svih filmova na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu Beldocs koji imaju veze sa istraživačkim novinarstvom, verovatno je „najistraživačkiji“ film „Kolektiv“.

Priča počinje stravičnom nesrećom – požar u noćnom klubu „Kolektiv“ u Bukureštu odneo je dvadeset sedmoro mladih i kada su neki od 180 povređenih počeli da umiru po bolnicama od povreda koje nisu bile opasne po život, jedan lekar se obratio istraživačkim novinarima. Otkrio im je zapanjujući koruptivni mehanizam u zdravstvu i zajedno su se bacili na posao.

Ovaj zaplet, neodoljiv čak i nenovinarima, iznenada se usložnjava kada novi ministar zdravstva postaje Vlad Vojkulesku, inače bankar iz Beča, koji je kao aktivista organizovao mrežu za šverc lekova za onkološke pacijente u Rumuniji, prkoseći sistemu koji im nije dozvoljavao da dođu do terapije.

Novi ministar poziva autora ovog filma, nagrađivanog Aleksandra Nanaua, da ga prati u pokušaju da reformiše zdravstveni sistem. Ekipa zatim prati uzbunjivače, žrtve požara, javne funkcionere i same novinare u uzbudljivoj priči o istraživačkom novinarstvu i njegovom uticaju na svet.

Rumunija, za neupućene, ima jedno od najrazvijenijih istraživačkih novinarstava na svetu i, sada već tradiciju aktivne saradnje građana sa istraživačkim novinarima na razotkrivanju korupcije i u borbi za interese običnih ljudi pred državom, kriminalom i velikim biznisom.

Nakon što je, kao sportski novinar, istraživanjima oterao na sud i robiju nekoliko političara, a bar dvojicu ministara prisilio da podnesu ostavke, glavni novinarski junak filma – Katalin Tolontan – sa istom ekipom izveo je ovaj projekat koji se naziva i „jednim od najvećih novinarskih istraživanja u istoriji Rumunije“.

Svaka novinarka i svaki novinar u Srbiji treba da vidi ovaj film, a mogao bi i Zlatibor Lončar, što da ne.

Belingket: Misterija pada aviona Malezija erlajnsa

Iako reč „revolucionarno“ valja zaobilaziti u svetlu propagandne pošasti koja troši snažne izraze da uznemiri zamrle mozgove kupaca šampona, Belingket u svetu istraživačkog novinarstva zaista jeste neka vrsta revolucije.

To je organizacija koja je toliko uspešno istražila pad aviona „Malezija erlajnsa“ na čuvenom letu MH17, koristeći ekspertsko znanje iz fizike i balistike, ali i programiranje i neverovatno bogatstvo otvorenih izvora svakakvog znanja i podataka na internetu, da se danas verovatno samo zbog njih Rusija brani pred sudovima zbog obaranja putničkog aviona.

I druge organizacije, doduše ne baš mnogobrojne, objavljivale su ovakva otkrića, ali – u Belingketu su svi volonteri i nema profesionalnih novinara. Oni su svi – „građanski novinari“.

Uvrežena esnafska odbrana od građanskog novinarstva počiva pre svega na tvrdnji o nepoznavanju profesionalnih standarda i tehnika kod amatera, odnosno nepostojanju obaveze da se poštuju. Belingket je pokazao da nije veliki problem za naučnike da nauče i slede pravila novinarstva, ali da je obrnuto prilično neizvodljivo. Bilo bi čarobno da eksperti za sve i svašta, od prava do medicine, kojima su se kredibilni novinari Srbije obratili za pomoć i bili odbijeni uz izvinjenje zbog „nezameranja“ državi, gledaju film o profesionalcima koji znaju da su i – građani.

Film „Belingket“ govori o nastanku organizacije, njenoj prirodi, uspesima i neverovatnom svetu dobro plaćenih stručnjaka koji su odlučili da svoje slobodno vreme i znanje posvete opštem dobru i javnom interesu na spektakularno efikasan način.

XY Čelsi: Intimni svet heroine

Čelsi Mening je u zatvor otišla kao momak osuđen za izdaju na 35 godina robije zbog davanja 750.000 tajnih vojnih dokumenata Vikiliksu, a izašla sedam godina kasnije na uslovni otpust kao devojka, za neke herojska uzbunjivačica, za druge izdajnica Sjedinjenih Država.

„XY Čelsi“ je film koji je prati od izlaska iz zatvora u pokušaju da zabeleži preplitanje posledica njenih postupaka sa onim što je ostalo od njene privatnosti i bez kompromisa pušta Čelsi da bude to što jeste – autsajderka, bundžija, komplikovana osoba koja pokušava da izgradi bilo kakav život u intenzivno neobičnim okolnostima.

Autor filma je od Čelsi dobio gotovo neograničen pristup i slobodu u radu i tako nas poveo u intimni svet jedne od najneobičnijih sudbina na svetu. A to se ne događa tako često.

Ovo se nije dogodilo: Otmica sina predsednika Slovačke

Film „Ovo se nije dogodilo“ Barbare Bereznakove, slovačke autorke, prati momke koji su bili mali kada se u povoju slovačke nezavisnosti i demokratije odigrala otmica sina predsednika države, koji je kasnije pronađen u Austriji, isprebijan do besvesti.

Istraga je stigla sve do tadašnjeg premijera, kada je Oskar F., svedok otmice, progovorio pred istražiteljima. Ubrzo je morao da beži iz zemlje, samo da bi njegov drug, jedna od retkih veza sa Slovačkom, bio ubijen u eksploziji bombe. Ovaj niz nerazjašnjenih zločina, u samom temelju današnje Slovačke sa mafijaškom organizacijom pod zaštitom države (poznato, je l’ da?) pratićemo u ovom filmu kroz pokušaj momaka – koji su bili deca kada se sve odigralo – da razumeju kako je njihova zemlja postala tako korumpirana i kriminalizovana, kako su se kriminal i vlast tako temeljno isprepletali i kako je sve to uticalo na njihove živote. Uprkos ranijem premijeru koji je zatvorio slučaj rekavši svojim saradnicima: „Ovo se nije dogodilo“.

Radijska tišina: Heroina slobode govora

Na kraju, tu je Karmen Aristegui. Meksička novinarka koja otkriva skandal koji ozbiljno narušava reputaciju tek izabranog predsednika države, nakon čega je njena radio-stanica otpušta, a 200.000 građana izlazi na ulice Meksiko Sitija da protestuje zbog sudbine svoje heroine slobode govora.

U filmu Julijane Fanjul može se nakratko živeti sa borkinjom za slobodu medija, istinu i protiv korupcije, i dobiti odgovor na pitanje zašto je Karmen još uvek živa u zemlji u kojoj je u poslednjih 20 godina ubijeno ili je nestalo više od 100 medijskih radnika.

„Radijska tišina“ je film o ženi koja odbija da bude korumpirana, poražena ili uplašena i o Meksiku koji se bori sa nezabeleženim kriminalitetom i zastrašujućom korupcijom, ali iz ugla novinara i medija i aktivista koji se bore za njihovu slobodu i gole živote pred naoružanim kartelima i korumpiranim elitama.

Ukratko, drage kolege, hajdemo na Beldocs broj 13.


* Autor je direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend