21. apr 2016.

Kristijan Mir: Stanje u srpskim medijima pogoršano od dolaska Vučića

christian mihr

Izvršni direktor Reportera bez granica za Cenzolovku kaže da je skok Srbije na Indeksu medijskih sloboda u svetu samo statistički efekat činjenice da su medijske slobode i u drugim državama u padu

To što je Srbija u najnovijem „Indeksu medijskih sloboda u svetu“ napredovala za osam mesta u odnosu na 2014. godinu posledica je toga što su mnoge zemlje pale na toj lestvici, a situacija u Srbiji je zapravo pogoršana od dolaska Vučića na mesto premijera 2014. godine, kaže za Cenzolovku Kristijan Mir (Christian Mihr), izvršni direktor Reportera bez granica, organizacije koja već 14 godina ocenjuje uslove u kojima rade novinari u 180 zemalja.

Dok se Srbija, s jedne strane, pomerila sa 67. na 59. mesto pa statistički prednjači u regionu po medijskim slobodama, u „Indeksu medijskih sloboda u svetu“ istovremeno se navodi da su medijske slobode ugrožene i položaj novinara otežan naročito od maja 2014. godine.

Kako ocenjuju Reporteri, oni koji su najviše kritički orijentisani prema vlasti meta su javnih napada, novinari se suočavaju sa finansijskim i uredničkim pritiscima, a usvojeni zakoni koji štite slobodu informisanja nikada nisu sprovedeni u potpunosti.

Ovom kontradiktornošću u samom izveštaju iznenađeni su i mnogi srpski novinari koji kažu da indeks nije odraz realnosti, te da su mediji u Srbiji u katastrofalnom stanju.

Njihovo mišljenje deli i sam Kristijan Mir, koji za Cenzolovku navodi da je blagi napredak na tabeli zaista samo statistički efekat.

Cenzolovka: Kako objašnjavate ove kontradiktorne podatke u samom izveštaju? Kako je moguće da se Srbija popela na lestvici, dok se, s druge strane, uočava pogoršanje uslova u kojima rade novinari, kao i pad kvaliteta izveštavanja?

Mir: Viši rang Srbije u ovogodišnjem „Indeksu medijskih sloboda u svetu“ treba da se razume isključivo u odnosu na kretanja indeksa drugih zemalja: ocena Srbije (koja u odnosu na ocene drugih zemalja određuje njen rang) praktično je ostala nepromenjena, sa razlikom od samo 0,06 u odnosu na prethodnu godinu. Drugim rečima, rang Srbije je veći samo utoliko što je indeks nekih drugih zemalja opao. Ovaj statistički efekat je pojačan i činjenicom da se ocene tih zemalja veoma malo razlikuju, što znači da male promene u ocenama mogu imati veliki uticaj na rangiranje.

Cenzolovka: Od novinara u regionu (Hrvatska, Bosna i Hercegovina) često se može čuti mišljenje da je situacija u Srbiji gora nego u susednim zemljama, osim u Makedoniji. S druge strane, Srbija je u ovogodišnjem indeksu ispred svojih suseda. Kako to objašnjavate i gde vidite mesto Srbije u regionu u odnosu na ostale kada je reč o medijima?

Mir: Sudeći prema našem „Indeksu medijskih sloboda u svetu“, situacija u Srbiji je u velikoj meri ostala nepromenjena tokom 2014. i 2015. godine. Drugim rečima, u tako lošoj situaciji kakva jeste, čini se da su 2014. godine već počeli problemi sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji danas.

Neke susedne zemlje, s druge strane, zabeležile su znatno pogoršanje tokom 2015. godine. U Hrvatskoj je prethodna godina obeležena brutalnim napadom na istraživačkog novinara i dopisnika RWB-a Željka Peratovića, javnim spaljivanjem lutke u liku hrvatskog novinara Anta Tomića tokom karnevala, kao i policijskim nasiljem prema izveštačima koji su pratili izbegličku krizu na granici.

U Bosni i Hercegovini je kao najnegativnije ocenjeno usvajanje novog zakona o javnom redu i miru u Republici Srpskoj. Zakon kriminalizuje postavljanje onih sadržaja na društvene mreže koji „remete društveni poredak“, što potencijalno može da omogući zakonska ograničenja slobode govora na društvenim mrežama i podstakne klimu autocenzure.

Cenzolovka: U nedelju, 24. aprila, u Srbiji će biti održani parlamentarni i lokalni izbori. Da li mislite da bi srpski režim mogao da zloupotrebi ovaj izveštaj za odbranu svoje medijske politike kao „dokaz“ da je Srbija, pod premijerom Vučićem, zapravo demokratska zemlja u kojoj nema cenzure ni pritiska na novinare?

Mir: Ukoliko bi režim interpretirao rezultate ovogodišnjeg „Indeksa“ na taj način, to bi bilo besramno izvrtanje činjenica. Politički pritisak, klevetničke kampanje usmerene protiv novinara i optužbe o „stranim plaćenicima“ predstavljaju teške povrede medijskih sloboda i pokazuju da aktuelna vlast ima ozbiljan problem da prihvati medije kao nezavisne aktere jednog pluralističkog društva.

Povezane priče:

Reporteri bez granica: Top-lista nadrealista

Vlast u Srbiji guši kritiku

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend