Mediji kao brza hrana

Više je razloga za pobedu zabave nad takozvanim ozbiljnim sadržajima koji se bave temama od značaja za naš život.

– Prvi se tiče pitanja kakav je prosečni čovek u Srbiji, ima li on, u situaciji teške zaostalosti i krajnje siromašnog društva u kome je 60 odsto ljudi funkcionalno nepismeno, karakteristike građanina, osobe koja je dobro informisana o temama koje su bitne pa je u stanju da odlučuje o važnim pitanjima, između ostalih i šta očekuje od medija? Ili beži u ispraznu zabavu kao u brzu hranu koja mu prividno puni stomak ali od koje se razboleva pa i umire.

Velika aktuelna tema je antiintelektualizam srpskih medija u drugoj deceniji 21. veka. Od novinara se danas sve manje očekuje da bude intelektualac. Svaki komercijalni žurnalizam je, po pravilu, antiintelektualan.

– Drugi se odnosi na usvojene vrednosti i etiku domaćih medija. Šta je njihov cilj? Kvalitetno informisanje građana ili tiraž, rejting u bazenu sa mnogo gladnih riba, a premalo hrane. Borba na život i smrt ne ostavlja prostor pitanjima o kvalitetu ponuđene robe informacije.

– Treći je pitanje opšte medijske (ne)pismenosti gde je tek manjina u stanju da bude kritična prema vestima koje im se plasiraju. Kritični potrošači medijskih sadržaja preduslov su razvijenog slobodnog društva. Nekritični, koji beže na farme i u kuće velike braće sa opskurnim temama i neuglednim, primitivnim stanarima, zatvaraju sebe u tamnice iz kojih retko ima izlaza. A jedini izlaz je obrazovanje.

– Četvrti postavlja pitanje obrazovanja, pismenosti i hrabrosti novinara da uspostave kao sveti profesionalni cilj traganje za istinom. Kako, kada su bedno plaćeni, pritisnuti strahom od gubitka posla i pretnjama političara i vlasnika medija. Sami sebe uspešno cenzurišu.

Velika aktuelna tema je antiintelektualizam srpskih medija u drugoj deceniji 21. veka. Od novinara se danas sve manje očekuje da bude intelektualac. Svaki komercijalni žurnalizam je, po pravilu, antiintelektualan.

Sedamdesetih je počeo prvi veliki posleratni talas vulgarizacije kulture, a naročito medija oličen u šundu. Danas je na medijskoj sceni sveprisutan antiintelektualizam kao najvidljiviji aspekt „demokratije“ ili bolje rečeno populizma. Antiintelektualizam je izuzetno snažan pokret najvidljiviji u vlasti, biznisu, medijima, pa i u kulturi. Ovo je vreme vladavine mediokriteta.

Znanje više nije moć. Naprotiv. Pa je zato formula hleba i igara (zabave radi zabave) toliko uspešna.