11. jan 2016.

Odustao sam, kaže osnivač Pajrat Beja

Peter sundePiter Sunde: „Internet je danas sranje. Pokvario se. Verovatno je oduvek bio pokvaren, samo je sad gori nego ikad.“

Moj razgovor sa Piterom Sundeom , jednim od osnivača i portparola Pajrat Beja, nije započeo optimistično. Postoji dobar razlog za to: u poslednjih nekoliko meseci, savremena kultura daunlouda pokazuje znake teškog poraza u borbi za internet.

Prošlog meseca bili smo svedoci gašenja Demonii-ja. Bio je to najveći treker torenata na internetu, zaslužan za preko 50 miliona trekera godišnje. Uz to, MPAA je zatvorio YIFY iPopcorn Time. Zatim je stigla vest da je Dutch Release Team, zajednica za aploud, postigla vansudski sporazum sa grupom za borbu protiv piraterije BREIN.

Iako deluje kao da torenti i dalje vode ovu bitku, Sunde tvrdi da je realnost mnogo izvesnija: „Već smo izgubili.“

Daleke 2003. godine, Piter Sunde je, zajedno sa Fredrikom Neijom i Gotfridom Svartholmom, osnovao The Pirate Bay, sajt koji će postati najveći i najpoznatiji sajt sa deljenje fajlova na svetu. Trojica osnivača su 2009. godine bili osuđeni za „pomaganje drugima u povredi autorskih prava“ na veoma kontroverznom suđenju.

Sunde je 2014. godine završio u zatvoru, a pušten je godinu dana kasnije. Posle vremena provedenog iza rešetaka, počeo je da bloguje o centralizaciji moći Evropske unije; učestvovao je na izborima za Evropski parlament kao kandidat Finske piratske partije; i osnovao je Flattr, sistem mikro donacije za tvorce softvera.

Želeo sam sa Sundeom da popričam o tome u kakvom se stanju trenutno nalazi slobodni i otvoreni internet, ali se razgovor brzo pretvorio u ideološku raspravu o društvu i kapitalizmu —gde, prema Sundeu, zapravo leži pravi problem.

Intervju koji sledi je prošao redakturu radi jasnoće i konciznosti.

VICE: Hej, Piter, planirao sam da te pitam da li se stvari kreću nabolje, ali si mi prilično nedvosmisleno dao do znanja da nije tako.

Peter Sunde: Ne, ne vidim da se dešava išta dobro. Suviše je lako zadovoljiti ljude.

Uzmite na primer zakon o neutralnosti interneta u Evropi. Grozan je, ali ljudi su srećni i u fazonu: „Mogao bi biti i gori.“ To apsolutno nije pravi stav. Fejsbuk uvodi internet u Afriku i siromašne zemlje, ali pružaju samo ograničen pristup svojim uslugama i zarađuju na siromašnima. I dobijaju vladine grantove za to, jer imaju dobar PR.

Finska je zapravo pre nekog vremena proglasila internet ljudskim pravom. To je bilo pametno od Finske. Ali to je otprilike jedina pozitivna stvar koju sam video da je uradila bilo koja zemlja na svetu u vezi sa internetom.

Dakle, u koliko je tačno lošem stanju otvoren internet?

Mi prosto nemamo otvoren internet. Nemamo otvoren internet već neko duže vreme. Dakle, ne možemo baš da pričamo o otvorenom internetu zato što on više ne postoji. Problem je što niko ništa ne sprečava. Sve vreme gubimo privilegije i prava. Nigde ne dobijamo ništa. Trend se kreće samo u jednom pravcu: ka zatvorenijem i kontrolisanijem internetu. To vrši veliki uticaj na naše društvo. Jer oni su danas jedno te isto. Ako imate represivniji internet, imate i represivnije društvo. Dakle, trebalo bi više na to da se usredsredimo.

Ali mi i dalje internet doživljavamo kao da je nekakav novi Divlji zapad, a još nismo u lancima i nije nas briga, jer će sve ionako na kraju ispasti dobro. Ali nije tako. Nikad još nismo doživeli ovu količinu centralizacije, ekstremne nejednakosti, ekstremnog kapitalizma ni u jednom sistemu do sada. Ali prema marketingu koji rade ljudi kao što je Mark Zuckerberg i kompanije kao što su Gugl, sve što rade samo pomaže otvorenom internetu, širenju demokratije, i tako dalje. Istovremeno, oni su kapitalistički monopolisti. To vam je kao da verujete neprijatelju da će učiniti neko dobro delo. Sve je stvarno bizarno.

Da li je mnogim ljudima, zato što internet ne doživljavaju kao stvaran ili kao fizički entitet, manje stalo do njegove dobrobiti?

Mi smo, znate, odrasli sa svešću o važnosti stvari kao što su telefonska linija ili televizija. Dakle, kad bismo počeli da se ophodimo prema svojim televizijskim linijama ili TV kanalima kao što se ophodimo prema internetu, ljudi bi se zaista uznemirili. Kad bi vam neko rekao, ne možete da zovete prijatelja, vi biste odmah shvatili da se nešto veoma loše dešava. Vi razumete svoja prava. Ali ljudi nemaju isti odnos prema internetu. Kad vam neko kaže da ne možete da koristite Skajp za to i to, vi to ne doživljavate lično. Samim tim što je virtuelno, odjednom nije usmereno ka vama. Ne vidite da vas neko špijunira, ne vidite da se nešto cenzuriše, ne vidite kad neko briše stvari iz rezultata pretrage na Guglu. Mislim da je u tome najveći problem, privući ljudima pažnju. Ne vide probleme, pa ne osećaju povezanost sa njima.

I ja bih radije da ne brinem o tome. Veoma je teško uraditi nešto po tom pitanju a ne postati paranoik opsednut zaverama. A ne želite to da postanete. I onda radije odustajete. Mislim da ljudi tako razmišljaju.

Od čega si ti to tačno odustao?

Odustao sam od ideje da možemo da dobijemo ovu bitku za internet.

Situacija se neće promeniti, jer ljude očigledno ne zanima da to poprave. Ili ne možemo da nateramo ljude da im bude dovoljno bitno. Možda je mešavina tih stvari, ali nalazimo se u takvoj situaciji, tako da je uzalud raditi bilo šta po tom pitanju.

Nekako smo postali Crni vitez iz Svetoga grala Montija Pajtona . Ostalo nam je možda pola glave, ali se i dalje borimo, i dalje mislimo da imamo šanse da dobijemo ovu bitku.

Šta, dakle, ljudi mogu da urade da bi to promenili?

Ništa.

Ništa?

Ne, mislim da smo stigli u tu poziciju. Mislim da je stvarno važno da ljudi to shvate. Izgubili smo ovu bitku. Priznajte poraz i postarajte se da vam sledeći put bude jasno zašto ste izgubili i postarajte se da se to ne ponovi kad ponovo budemo pokušavali da dobijemo rat.

7115796723_0b4d41bcfc_zU redu, za šta se vodi taj rat i šta treba da uradimo da bismo ga dobili?

Kao prvo, da bismo dobili rat, mislim da moramo da razumemo za šta se borimo a meni je jasno da imamo posla sa ideološkim pitanjem: ekstremni kapitalizam koji vlada, ekstremno lobiranje koje vlada i centralizacija moći. Internet je samo delić jedne veće slagalice.

A druga stvar u vezi sa aktivizmom je da morate da dobijete zamajac, pažnju i tome slično. U tome smo bili stvarno loši. Zaustavili smo ACTA-u, ali ona se samo vratila pod drugim imenom. Do tog trenutka smo na to potrošili sve resurse i pažnju javnosti.

Razlog zašto je stvaran svet toliko velika meta za mene jeste zato što internet podražava stvaran svet. I na internetu pokušavamo da rekonstruišemo kapitalističko društvo u kom živimo. Tako da internet uglavnom služi kao gorivo za kapitalističku vatru, pretvara se da je nešto što će povezati svet, a zapravo udovoljava kapitalističkim ciljevima.

Pogledajte samo sve te velike kompanije na svetu, sve su zasnovane na internetu. Pogledajte šta prodaju: ništa. Fejsbuk nema proizvod. Airbnb, najveći lanac hotela na svetu ne poseduje hotele. Uber, najveća taksi kompanija na svetu, ne poseduje taksije.

Broj zaposlenih u ovim kompanijama je manji nego ikad, a zarada je, za razliku od toga, veća. Epl i Gugl su nadaleko prestigli naftne kompanije. Minecraft je prodat za 2,6 milijardi dolara, a WhatsApp za nekih 19 milijardi. To su sulude svote novca ni za šta. Zato su internet i kapitalizam u tolikoj ljubavi.

Rekao si mi da je internet pokvaren, da je oduvek bio pokvaren. Šta misliš pod tim i da li je ekstremni kapitalizam kriv za to?

Stvar je u tome da je internet stvarno glup. Radi jednostavno, na jednostavan način, i ne podleže nikakvoj cenzuri. Ako nema jednog kabla, saobraćaj usmeravate na neko drugo mesto. Ali zahvaljujući centralizaciji interneta, mnogo je teže izbeći (moguću) cenzuru ili tehnologiju nadzora. Takođe, zato što je internet američki izum, oni ga i dalje kontrolišu i ICANN zapravo može da natera da se cenzuriše ili isključi glavni domen bilo koje zemlje. Za mene je to zaista pokvarena konstrukcija.

Ali oduvek je bio pokvaren, samo nam nije bilo bitno, zato što je uvek bilo tih nekoliko dobrih ljudi zbog kojih se ništa loše nije događalo. Međutim, mislim da je to veoma pogrešna ideja. Bolje je dozvoliti da se što pre dese loše stvari kako bismo mogli da ih popravimo i budemo sigurni da se one neće ponoviti. Samo odugovlačimo taj neizbežni potpuni krah, što nam nimalo ne pomaže.

Dakle, treba samo da dozvolimo da se sve sruši i izgori, pokupimo sačuvane delove i krenemo ispočetka?

Jeste, sa naglaskom na velikom ratu protiv ekstremnog kapitalizma. Ja nisam mogao da glasam, ali sam se nadao da će Sara Pelin pobediti na prošlim američkim izborima. Nadam se da će Donald Tramp pobediti na ovogodišnjim izborima. Jer tako će sjebati zemlju mnogo brže nego da pobedi neki manje loš predsednik. Naš čitav svet je toliko opsednut novcem, novcem, novcem. To je najveći problem. Zato se sve sjebe. To je meta koju moramo da popravimo. Moramo da se potrudimo da nađemo neki drugi cilj u životu.

„Mi prosto nemamo otvoren internet. Nemamo otvoren internet već neko duže vreme.“

Uz malo sreće, tehnologija će nam podariti robote koji će zauzeti sva radna mesta, što će dovesti do masovne nezaposlenosti, od oko 60 odsto. Ljudi će biti veoma nesrećni. To će biti sjajno, zato što ćemo tada konačno doživeti težak pad kapitalizma. Biće potrebno mnogo straha, prolivene krvi i izgubljenih života dok ne dođemo do toga, ali mislim da je to jedina pozitivna stvar koju vidim, da ćemo doživeti potpuni krah sistema u budućnosti. Uz malo sreće, što je brže moguće. Radije bih da imam 50 godina kad se sistem sruši nego 85.

Sve to zvuči kao neka vrsta marksističke revolucije: potpuni krah kapitalističkog sistema.

E, pa ja se totalno slažem s tim. Ja sam socijalista. Znam da Marksov komunizam pre nije funkcionisao, ali mislim da ćemo u budućnosti imati mogućnost totalnog komunizma i ravnopravnog pristupa svemu za svakoga. Većina ljudi koje upoznam, bez obzira da li su komunisti ili kapitalisti, slažu se sa mnom oko ovoga, jer razumeju potencijal.

Postoji li, dakle, neka konkretna stvar na koju treba da se usredsredimo? Ili treba da stremimo novom načinu razmišljanja? Novoj ideologiji?

Mislim da cilj treba da nam bude da je internet isti kao društvo. Ljudi će možda shvatiti da nije dobro da svi naši podaci i fajlovi budu na Guglu, Fejbuku i serverima kompanija. Sve to najpre mora da se predoči političkim vrhu, naravno. Ali prestanite da se postavljate prema internetu kao da je on nešto drugačije i počnite da se usredsređujete na to kako želite da vaše društvo izgleda. Moramo prvo da popravimo društvo, pre nego što dođemo do toga da popravimo internet. To je jedino rešenje.

 Foto: Flickr / SHARE Conference 

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend