Svedok istorije

Sve se o listu „Politika“ manje više zna, pa nije lako povodom rođendana najstarijeg dnevnog lista na Balkanu „iskopati“ nešto nepoznato ili manje poznato

Među takvim manje poznatim detaljima iz 112 godina postojanja „Politike“ svakako je odgovor Davorina-Darka Ribnikara književniku Matiji Bećkoviću.

Pisac je, naime, baš u „Politici“ svojevremeno napisao sledeće: „U najuspelije izume srpske heraldike, s pravom se ubraja zaglavlje ‘Politike’. Ne zna se ko je autor, a zna se da je, to, bio neki Rus, emigrant čije ime ne bismo smeli zaboraviti.“

Na taj Bećkovićev tekst Darko Ribnikar je reagovao ovako: „Ovakvo Bećkovićevo ’otkriće’ može da zainteresuje neobaveštenog dobronamernog čitaoca navodeći ga na pogrešan zaključak. Obrađeni, pojedinačno, ručno, u drvetu, osam slova imena „POLITIKA” čiji tip dotle nije bio poznat u grafici, izvorno su autorsko delo Vladislava F. Ribnikara. On je vlasnik tih slova kao i novina ’Politika’ koju je osnovao daleke 1904. Idejna koncepcija glave lista zaokružena je konačnim izborom sadržine pravougaonika s imenima četiri Ribnikara, smeštenom u desni ugao prve stranice ‘Politike’, posle smrti mog oca Vladislava Sl. Ribnikara, 1. 12. 1955.“

U Višem sudu, u Beogradu, nalazi se Ugovor P-41/1997. koji je „Politika” AD potpisala s porodicom Ribnikar. U članu 2. tog ugovora piše da su Ribnikari jedini zakonski naslednici nosilaca intelektualnih prava u okviru kojih je idejna koncepcija glave lista „Politika”.

Član 4. potvrđuje „da je list ‘Politika’ u kontinuitetu nastavio da koristi koncepciju glave lista kao originalnu duhovnu tvorevinu osnivača, dok član 10. glasi da se „Politika” obavezuje da idejnu koncepciju glave lista neće menjati. Nažalost, idejna koncepcija lista, grubo je narušena na Dan „Politike”, 25. januara 2007. Treće slovo „L“ u imenu lista „Politika” ne odgovara autorskom delu osnivača i vlasnika – Vladislava F. Ribnikara.

S naslovne strane lista „Politika“, iz desnog ugla, izbačen je pravougaonik s imenima četiri Ribnikara. Ovu samovoljnu odluku, doneo je i sproveo tadašnji generalni direktor Srđan Janićijević, inače, zet Matije Bećkovića. Dakle, vlasnik, osnivač i direktor novog dnevnog lista, lično je kreirao izgled slova budućeg imena lista, s jasnom namerom da „Politiku“ već na prvi pogled učini prepoznatljivom i suštinski različitom u odnosu na ostalu štampu tog vremena. Takva vizionarska procena Vladislava F. Ribnikara značaja ugleda glave lista, doprinela je rađanju i građenju svojevrsnog prepoznatljivog „Politikinog“ identiteta.

Razumljiva je ovakva reakcija Darka Ribnikara, ne samo što je želeo da ukaže na neistinu, već i da, s pravom, odbrani ono što je Srbiji u nasleđe ostavila ova porodica.

Franjo Ribnikar iz rodne Slovenije u Srbiju dolazi 1896. godine sa suprugom Milicom. Lekarsku karijeru započeo je u Trsteniku gde mu se rađaju sinovi Vladislav i Slobodan. Najmlađi Davorin-Darko rođen je u Svilajncu gde je Franjo prešao da radi.

Najstariji sin dr Franje Ribnikara, Vladislav Ribnikar školovao se u Jagodini i Beogradu. Posle završenih studija u Beogradu, školovanje nastavlja u Francuskoj i Nemačkoj. Kada su 1903. zbačeni s prestola Obrenovići, Vladislav se vraća u Beograd. Ni punu godinu po povratku, 25. januara 1904. pokreće, odnosno osniva dnevni list „Politika“, a ujedno je i njen prvi urednik. I na tom mestu ostaje do 1914, odnosno do odlaska u rat.

Rezervni kapetan po činu junački se borio. Teških rana dopao je u okolini Pecke, odnosno u bici za planinski vrh Ražanj. Iz bolesničkog kreveta, u improvizovanoj poljskoj bolnici u Pecki izdiktirao je pismo bratu Darku u kojem mu kaže da je ranjen, ali da se ne sekira i ne brine. U to vreme Darko je vojevao kod Bele Crkve. I on je bio rezervni oficir, po činu kapetan. A onda je sudbina učinila nešto što samo ona ume da učini.

Dok je Vladislavljevo pismo putovalo Rađevinom, ranjen je i Darko. Samo pet stotina metara dalje od mesta gde mu je i brat Vladislav teško pogođen. Naime, treći dan, kada je doznao da mu je stariji brat Vladislav smrtno ranjen na Petrinoj steni, kapetan Darko Ribnikar napustio je Belu Crkvu sa desetinom svojih vojnika i stignao do pod Petrinu stenu, gde ga je u selu Šljivovi, sa severne strane Petrine stene, presekao rafal. Sutradan je kapetan Darko Ribnikar opojan i sahranjen sa leve strane zapadnih crkvenih dveri, gde mu lepo isklesan i ispisan spomen-beleg i danas stoji u gvozdenoj ogradi. Kapetan prve klase, Vladislav Ribnikar, junak i heroj borbi na Petrinoj steni, umro je treći dan potom i ne znajući da mu je mlađi brat Darko poginuo na petsto metara podno njegovog položaja na Petrasu i da je već sahranjen u Beloj Crkvi.

Posle Drugog svetskog rata kapetan Vladislav Ribnikar, osnivač, prvi urednik lista „Politika“ i junak borbi na Petrinoj steni, ekshumiran je i premešten u porodičnu grobnicu u Beogradu, istog dana kada i njegov brat Darko.

Vladislaljeva supruga Milka, posle pogibije braće Ribnikar 1914. godine, postala je stub „Politike“. I tako je bilo sve do 1. septembra 1919. godine, kada na mesto direktora dolazi Slobodan Ribnikar, treći brat. I Slobodan je bio lekar i učesnik ratovaod 1912. do 1918. godine.

Pet godina je Slobodan bio direktor „Politike“. Umro je 1924. godine. Na mestu direktora nasledio ga je najstariji sin Vladislav. Imala je „Politika“ tada za sobom već nekoliko ratova, a čekao ju je još jedan. I sve je preživela. I ne samo preživela, već i svedočila o njima. 0 njima, ali io svemu ostalom. Iz celog sveta. Što i danas čini.