08. feb 2021.

Akcija stadion

Film oskarovca Dušana Vukotića „Akcija stadion“ iz 1977. godine opisuje istinit događaj iz okupiranog Zagreba koji se desio na početku Drugog svetskog rata. Tada je je više od 4.000 srednjoškolaca izrazilo protest zbog pokušaja ustaša da ih po rasnoj i nacionalnoj osnovi razdvoje, što na kraju rezultira paljenjem drvene konstrukcije maksimirskog stadiona.

Voleo sam taj film po scenariju Slavka Goldštajna, u kojem je tadašnja skojevska omladina učinila tako radikalan potez. Svaki put kada sam gledao divljanje tzv. navijača na stadionima, pomišljao sam na radikalne gestove koji bi mogli da preseku negativnu spiralu nasilja. Poslednji put to je bilo nakon skandiranja i pretnji Brankici Stanković pominjanjem sudbine Slavka Ćuruvije, i bacanja njene lutke na južnoj tribini Partizanovog stadiona zbog serijala „Insajder“ posvećenog navijačima nakon ubistva Brisa Tatona. Javno sam tražio da se isprazne tribine i da najveći sponzori ne finansiraju aktivnosti klubova koji se ne distanciraju od takvog ponašanja. Zbog toga me je žestoko napao tadašnji trener KK Partizan Duško Vujošević rečima da sugerišem da „ispada da postoji spona između klubova i kriminala. (…) Ne prave navijači histeriju nego B92“. Da se dalje ne ponavljam, više o tome sam pisao u Dnevniku krajem jula prošle godine.

Te 2009. takao sam u osinje gnezdo baš kao što je ovih dana, tokom brojnih hapšenja, koleginica Biljana Stepanović podsetila na tviteru kako je imala slične revolucionarne ideje koje su se po nju loše završile:

Neoprezno davno napišem da treba zatvoriti FK Zvezdu i Partizan, poslati im finansijske forenzičare, napuniti zatvor, pa sve iz početka.

A pare koje im država daje, uložiti u Kolarac.
Kakvi su se napadi i pretnje sručili na mene, ko nikad u životu.
Može li to sad, da čujemo🤓

Sve što se ovih dana događa sa hapšenjem tzv. navijača ima svoju dugačku predistoriju kojom se bavio Insajder i B92 i zbog čega smo platili visoku cenu. Drago mi je da smo prokrčili put mnogim istraživačkim novinarima koji se sada temeljno bave onim što se događalo na tribinama i u tajnim stadionskim prostorijama.

Sećam se koliko smo omraze navukli na sebe samo zato što smo radili pionirski posao, sa sporadičnom podrškom delova vlasti kojima nije bilo u interesu da se zameraju huliganima na tribinama. Primećujem da i sada postoji mnogo strasti i svrstavanja u rovove kada se tim povodom oglase novinari poput Jelene Zorić, koja je ono što se događa hrabro okarakterisala kao „najozbiljniji udar na organizovani kriminal otkada je SNS na vlasti“.

Izgleda da je morala da se dogodi „Akcija stadion“ da bi se ovo goruće pitanje postavilo visoko na agendu ovdašnjih prioriteta. Nadam se da neće biti kratkog daha.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend