18. jan 2021.

Ana Matić, advokatica Milana Jovanovića: Dokazi nedvosmisleno terete okrivljene. Očekujem presudu u februaru

Advokatica Milana Jovanovića, novinara kome je u decembru 2018. spaljena kuća, Ana Matić, smatra da je zahtev odbrane bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića za izuzeće sudije samo predstava za javnost, da je sudija Slavko Žugić proces vodio besprekorno, te da očekuje da će uskoro pravda biti zadovoljena

Milan Jovanović i Ana Matić (foto: privatna arhiva)

„Moje ubeđenje da će pravda biti zadovoljena, koliko je to uopšte moguće, nije bazirano na čistom optimizmu, već na dokazima koji jasno i nedvosmisleno terete okrivljene. Nadam se da će sud prilikom presuđenja pravilno oceniti te dokaze, te da će obrazloženje presude biti takvo da ne ostavlja prostor za ukidanje presude po žalbama“, kaže u intervjuu za Cenzolovku Ana Matić, advokatica novinara Milana Jovanovića.

Ana Matić u intervjuu analizira ceo proces utvrđivanja odgovornosti za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin, gde su okrivljeni bivši predsednik Opštine Dragoljub Simonović, kao nalogodavac, i još trojica organizatora i izvršilaca – Vladimir Mihailović, Igor Novaković i Aleksandar Marinković.

Pitamo je za utisak da su tempo suđenja odredili okrivljeni Dragoljub Simonović i advokati odbrane. Da je otezanje prisutno od prvog ročišta na kome se nije pojavio Simonović jer mu navodno nije uručen poziv, do čestih odlaganja ročišta, naročito u poslednja tri meseca, dva puta čak zbog Simonovićeve zubobolje.

Cenzolovka: Utisak je da se do sada nije čulo gotovo ništa od osude Simonovića na sudu, a stalno smo prisustvovali vređanju žrtava, tužioca, sudije i novinara. Kako biste ocenili tok suđenja?

Izmenjena odbrana okrivljenih je neuverljiva i sračunata na umanjenje krivice. U istrazi su dali svoje iskaze u prisustvu branioca, a kasnije nisu dali nikakvo logično objašnjenje zbog čega menjaju odbranu

Ana Matić: Ovo suđenje bi izgledalo potpuno drugačije da nije bilo tonskog snimanja, zainteresovane javnosti i da je predmet vodio neki manje iskusan sudija. Sudija Slavko Žugić je jedan od najiskusnijih sudija u Drugom osnovnom sudu u Beogradu i na svakom pretresu bio je potpuno koncentrisan i upućen u svaki detalj predmeta.

Međutim, ovaj sudija tako radi i kad su neki „obični“ predmeti u pitanju, što je, moram da kažem, postalo retkost u našem pravosuđu, jer je jedan broj sudija potpuno nezainteresovan, spor u radu, i sami traže svaki mogući razlog da se suđenje odloži.

Ovde nijedan pretres nije odložen zbog nedolaska sudije ili nekog drugog razloga koji bi se mogao upisati u krivicu suda. Suđeno je besprekorno i ničija procesna prava nisu bila uskraćena.

Sam tok suđenja je za mene bio relativno iznenađujući, jer sam pretpostavljala da će se odbrana fokusirati na to da svoje klijente odbrani od optužbe, tj. da pruže odgovarajuće dokaze da oni nisu izvršili delo koje im se stavlja na teret.

Međutim, takva odbrana nije pružena, već se od pripremnog ročišta dokazivanje usmerava na ličnost Milana Jovanovića, u smislu da li je on novinar ili nije, da li je Žig info medijska organizacija ili nije, da li se Žig info bavi reketiranjem privrednika, kao i na slične teme koje nikakve veze nemaju sa optužbom.

Naravno, sud je odbio sve te dokazne predloge, ali i dalje ostaje nejasno šta je odbrana nameravala da postigne s tim predlozima. I da Milan nije novinar i da Žig info nije medijska organizacija, opet niko nema pravo da pali nečiju kuću, a da za to ne odgovara pred sudom.

Zahtevi za izuzeće sudije i tužioca su predstava za javnost

Cenzolovka: Utisak javnosti je da je ceo sudski postupak samo dodatno traumatizovao žrtve i da advokati okrivljenih, zahvaljujući svojoj brojnosti, uspešno usporavaju i opstruiraju suđenje. Da li se ovaj proces suočava sa opasnošću da ne bude doveden do kraja? Da li je takav scenario moguć?

Matić: Po mom mišljenju, takav scenario nije moguć. Dok su okrivljeni dostupni sudu i zdravstveno sposobni da prate tok suđenja, nema nikakve opasnosti da proces ne bude doveden do kraja.

Cenzolovka: Advokati odbrane su u jednom trenutku tražili izuzimanje zamenika tužioca i tužioca, odnosno celog Drugog opštinskog javnog tužilaštva. Sada su tražili promenu sudije. Da li smatrate da su ovakvi njihovi zahtevi bili procesno ili pravno opravdani? Ili su isključivo u funkciji opstrukcije?

Predlozi za izuzeće sudije i tužioca bili su samo predstava za javnost. Nije postojalo nikakvo opravdanje za zahtev za izuzeće

Matić: Ovakvi predlozi su bili samo predstava za javnost. Nije postojalo nikakvo opravdanje za zahtev za izuzeće, jer je Zakonik o krivičnom postupku jasan i kaže da se izuzeće može tražiti kada postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Zamenik javnog tužioca nije na pretresu, ali ni tokom istrage, pružio ni najmanji osnov za bilo kakvu sumnju u njegov zakonit rad. Naravno, kao i kod svakog zahteva za izuzeće, uvek postoji i neki mali dobitak u vidu odloženog pretresa.

Cenzolovka: Kakva bi poruka bila da se suđenje, na primer zbog odlaska sudije u penziju, vrati na početak i šta bi to značilo za pravni sistem u Srbiji i slične postupke u kojima su novinari žrtve?

Matić: Moramo biti realni, suđenja u našoj državi često traju po pet, deset godina, a često i duže, bez ikakvog problema. U svim tim postupcima, žrtve ili često i njihovi naslednici, ne dobijaju nikakvu satisfakciju dugi niz godina.

Najbolji primer za to je suđenje u predmetu „Slavko Ćuruvija“. Ovde imamo suđenje privedeno kraju u prvom stepenu, a tek predstoji žalbeni postupak, koji nekad može da traje i duže nego prvostepeni.

BEKSTVO MARINKOVIĆA VELIKI PROPUST

Cenzolovka: Koliko bi suđenje još moglo da traje?

Matić: Mislim da će u februaru prvostepena presuda biti doneta. Po mom mišljenju više nema prostora za odlaganja. Presudiće se Simonoviću, Mihailoviću i Aleksandru Marinkoviću, kome se sudi u odsustvu.

Može da se dogodi da Igoru Novakoviću bude presuđeno u izdvojenom postupku i, ukoliko se to dogodi, taj postupak ne treba zanemariti, jer je praktično Novaković optužen da je veza između naručilaca i neposrednih izvršilaca. Međutim, nadam se da će uskoro ponovo biti spojen radi donošenja jedne presude.

Mislim da je veliki propust nastao bekstvom Marinkovića. Njegovo prisustvo je moralo biti ojačano nekom merom, kao što je mera zabrane napuštanja prebivališta ili slično, jer se radi o osuđivanom licu koje ima više postupaka.

Tragično je kad policija čeka da im se javi koga da uhapse

Cenzolovka: Da li bi suđenje visokom funkcioneru SNS, recimo, bilo moguće da predsednik Srbije i vladajuće stranke Aleksandar Vučić, pod pritiskom domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija, nije Simonovića „pustio niz vodu“, za razliku od brojnih drugih stranačkih saradnika koji nisu odgovarali? Šta je po vama bilo presudno?

Matić: Nažalost, mislim da ste potpuno u pravu. Na dan kad je na međunarodnoj konferenciji u Davosu predsednik saopštio da su krivci pronađeni, odmah je došlo do hapšenja. U ovom našem slučaju možemo na neki način da budemo za to i „zahvalni“, ali tragično je kada policija čeka da im se javi koga da uhapse.

Cenzolovka: Smatrate li da, s obzirom na sve što je do sada izvedeno u vidu dokaza, sudija već ima napisanu presudu u glavi? Kakvu? Da li bi nešto moglo da utiče na neki spektakularan obrt?

Matić: Dokazni postupak je okončan 11. januara. Sada se prelazi na iznošenje završnih reči i posle toga sledi objavljivanje presude. Očekujem da će sve to biti završeno do početka februara.

Inače sam uverena da svaki sudija kad okonča dokazni postupak ima presudu u glavi i da su završne reči neki relikt prošlosti koje nemaju nikakav uticaj na sudsku odluku, već da služe isto kao neka predstava, najviše za samog okrivljenog koji je uvek u nadi da će se na kraju, nekom dobrom rečenicom njegov položaj poboljšati.

Spektakularni obrti su ipak rezervisani za film, gde na kraju ulazi krunski svedok i optužnica se odbacuje.

Okrivljeni nisu dali nijedno logično objašnjenje za promenu priznanja

Cenzolovka: Mnogo je vremena potrošeno na iznošenje raznih veštačenja. Da li je i ko je od veštaka koji su svedočili bio ključan za buduću presudu?

Matić: Za buduću presudu su ključna sva veštačenja koja su dokazala da je imovinska šteta naneta. Tačna visina štete je, po mom mišljenju, nebitna, jer ne postoji u Krivičnom zakoniku, kod ovog krivičnog dela, da je visina štete opredeljena u nekom konkretnom iznosu, jer se za teži oblik dela šteta definiše kao „šteta velikih razmera“.

U konkretnom slučaju, po mom mišljenju postoji teži oblik dela, jer je Milanu i Jeli nastala šteta velikih razmera, jer im je izgorelo sve što su u životu stekli.

Pretpostavljala sam da će se odbrana fokusirati na to da svoje klijente odbrani od optužbe… Međutim, takva odbrana nije pružena, već se od pripremnog ročišta dokazivanje usmerava na ličnost Milana Jovanovića

Cenzolovka: 25. januara će biti dve godine kako je uhapšen Dragoljub Simonović, ali je pušten posle mesec dana pritvora. Da li je to njegovo puštanje na slobodu uzrok sadašnje neizvesnosti suđenja? Šta bi bilo drugačije da je ostao u pritvoru?

Matić: Bez obzira na to koliko sam kao punomoćnik oštećenih u ovom predmetu profesionalno zainteresovana da se predmet što pre okonča, kao advokat nikad ne mogu da podržavam beskonačno trajanje pritvora. Pritvor je najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog na suđenju, pritvor nije i ne može biti kazna i sud je dužan da ga svede na najmanju moguću meru.

Cenzolovka: Da li je optužnica ostala čvrsta posle negiranja svih optuženih da su počinili to što im se stavlja na teret? Svi su, nakon puštanja Simonovića iz pritvora, promenili svoje iskaze i tvrde da su Simonovića optužili pod pritiskom tužioca. Koliko će to uticati na presudu?

Matić: Njihova izmenjena odbrana je neuverljiva i sračunata na umanjenje krivice. U istrazi su dali svoje iskaze u prisustvu branioca, a kasnije nisu dali nikakvo logično objašnjenje zbog čega menjaju odbranu.

Cenzolovka: Šta za vas kao advokata znači ovaj proces i da li se po nečemu izdvaja od drugih slučajeva koje ste imali u praksi?

Matić: S obzirom na to da sam u studentskim danima i sama bila novinar političke rubrike lista Danas, veoma mi je značajno da sve slobodne profesije, kao što su i novinari, ali i advokati, nikada ne budu žrtve ovako strašnih događaja.

NIJE BILO SPOLJNIH PRITISAKA U OVOM PROCESU

Cenzolovka: Sudski sistem u Srbiji nije nezavisan i na to nas upozoravaju iz EU i brojne ugledne međunarodne organizacije koje se bave ocenjivanjem pravosuđa u Evropi i svetu. Da li smatrate da je ovaj proces vođen bez spoljnih pritisaka?

Matić: Ovaj konkretan proces je, po mom mišljenju, vođen bez ikakvog spoljnog uticaja. Međutim, stanje u pravosuđu je alarmantno, to možemo da vidimo najbolje mi koji se svakodnevno susrećemo sa sudom i tužilaštvom. Ne postoji nikakva pravna sigurnost, niti postoji predvidljivost i izvesnost sudskih odluka.

Moram da pomenem i stanje u parničnom odeljenju Trećeg osnovnog suda, gde od podnošenja tužbe do prvog ročišta najčešće protekne više od godinu dana, a onda se ročišta zakazuju u razmacima od po devet i više meseci, kao i u građanskom drugostepenom odeljenju Višeg suda u Beogradu, gde je tek počelo da se odlučuje o žalbama s početka 2019. godine.

Dakle, to su veoma bitne teme o kojima ova država mora da razmišlja i da preduzme konkretne korake tako što će povećati broj sudija u ovim sudovima i obezbediti odgovarajuće mehanizme za praćenje efikasnosti. S druge strane, političare zanima samo teorijska borba sa nekom korupcijom, nekim zamišljenim neprijateljem i slično, dok su obični građani prepušteni uglavnom na nemilost beskonačnom parničenju i potpuno neefikasnom, a preskupom izvršnom postupku.

U 2020. godini Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU. Savet ministara EU zaključio je da je potrebno da dođe do napretka u oblastima demokratije, nezavisnosti pravosuđa, slobode izražavanja i medija, što je samo potvrda da je i Evropa konačno uočila da se život odvija na dnevnom nivou, a ne u nekim Eksel tablicama koje su do sada pregledali i tvrdili da postoji neki napredak.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend