Danica Vučenić: Nezavisni mediji se ovde tretiraju kao kovid 19

Na to je uticala vlast koja je društvo konstantno delila, obraćajući se samo svom biračkom telu, dok ih drugi nisu zanimali, a sada se zahteva obostrano poverenje i usaglašeno delovanje društva i države, ali to ne može da se postigne za dva dana.

Profesionalni mediji ovde su neprijateljski tretirani godinama, kao izraslina na telu države i društva koju što pre treba odstraniti, kao kovid 19 u ovoj pandemiji, a zapravo se pokušava odstraniti zdravo tkivo.

Ovako je novinarka Danica Vučenić, u ovonedeljnom razgovoru za rubriku Intervju na mreži, prokomentarisala poziciju medija u trenutnoj krizi u zemlji.

„Medijski sistem i mediji su u kriznim situacijama poput poplava, požara, pa i epidemija, od životnog značaja za građane i građanke. Ta dilema koju postavljaju populisti – da li je bitnija sloboda ili bezbednost – jeste lažna dilema jer se onda zarad bezbednosti pokušava ukinuti sloboda, a samo je dobro informisano društvo sa profesionalnim medijima – bezbedno. Demokratske procedure, slobodno pravosuđe i slobodni mediji nisu protivne bezbednosti“, ističe Vučenić.

Očito je, dodaje, da se vanredno stanje pokušava zloupotrebiti, a ono što je naročito brine jeste to što danas nemamo odgovore na pitanja koliko će sve ovo trajati i kakav je plan za kasnije, „da li se vraćamo u februar ili idemo negde napred“.

Ona smatra da u Srbiji danas vlada jedno sveopšte nepoverenje, budući da su građani godinama bombardovani lažnim vestima, a gotovo svakodnevno donošenje novih mera dodatno ih zbunjuje.

„Nema kontinuiteta ni u čemu, ni u merama, ni u načinu komunikacije, ona je nekonzistentna i skandalozna. Zatrpani smo nekim bljutavim emocijama, konferencije predugo traju, pitanja je malo, novinari koji tamo odlaze unapred ne veruju da će čuti istinu bez obzira na to imaju li poverenja u doktore, pritom ova vlast nikako ne može da prizna sopstvenu grešku, neće da kaže ‘izvinite’“, kaže ona.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), podseća, prvo je primetilo iskorak u vidu „ustremljivanja struke na struku“ – da se i medicinska struka, što se moglo videti na primeru prijave novinarke Ane Lalić od strane Kliničkog centra Vojvodine, prema medijima sada ponaša na način sličan vlasti.

„To je sad iskorak, ali s druge strane i nije jer ste i ranije imali sukobe unutar struke, konstantnu proizvodnju neprijatelja i žrtava, konstantno sukob koji proizvodi vlast. Struka se plaši za posao, lekari ne smeju da govore. Sem ona dva čoveka iz Paraćina, nijedan lekar nije smeo imenom i prezimenom da kaže da im nedostaje maska. Ni ispod otvorenog pisma upućenom Milosavu Bojiću (direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“) ne stoje imena i prezimena, potpisani su kao ‘Kolektiv’“, kaže Vučenić za naš portal.

Kroz vanredno stanje se, ocenjuje ona, prolazi zastrašivanjem, a sve dojučerašnje podele u društvu sada samo više dolazi do izražaja.

„Ja ne razumem zašto je potrebno to zastrašivanje, u zemljama regiona ne vidim da se neka vlast tako odnosi prema građanima. Već smo izmaltretirani menjanjem načina života, opasnošću od virusa, pa sad imate i dodatno maltretiranje, svakodnevne konferencije, nastupi premijerke i predsednika, SMS poruke Kriznog štaba“, komentariše ona.

Bez obzira na povlačenje Zaključka Vlade o centralizovanju informacija, Vučenić smatra da su one centralizovane i bez njega.

„Uloga lokalnih medija u ovom vanrednom stanju je potpuno obesmišljena. Možda je toga bilo i ranije, ali ja se ne sećam da su lokalni novinari nekad izveštavali, a da nemaju nijednu informaciju. Oni stoje ispred doma zdravlja i ne mogu ništa da saznaju, već moraju da čekaju konferenciju u 15 časova kako bi saznali šta se dešava u njihovom gradu, a lokalni mediji bi u ovoj priči morali da budu najznačajniji“, poručuje ona.

Bez obzira na to što, kako kaže, ova vlast, kao i sve autokratske vlasti, zataškava informacije, ona veruje da će, kada epidemija prođe,   građani „sve saznati“.

„Ako je u Srbiji nešto razvijeno, to je istraživačko novinarstvo, i sigurna sam da ćemo sve ovo što se sada krije, sve slabe tačke za koje se u drugim državama saznaje ‘u hodu’, saznati naknadno“, zaključuje naša sagovornica.