04. mar 2021.

Fridom Haus o medijima u Srbiji: Pritisci, politička kontrola i uticaj SNS-a

Srbija je pala za dva mesta na globalnoj listi sloboda i demokratije međunarodne organizacije Fridom Haus tokom 2020. godine u odnosu na godinu pre toga, te je i ovog puta ocenjena kao „delimično slobodna zemlja“. 

Takvi su i mediji u Srbiji, koji su se i u prethodnom periodu, prema oceni ove organizacije, suočavali sa pritiscima i političkom kontrolom, a novinari sa fizičkim napadima i kampanjama. Jedan od ključnih događaja u godini za nama, zahvaljujući kome je između ostalog Srbija i „pala“ za dva mesta, bili su prošlogodišnji protesti zbog najava ponovnog policijskog časa, kada se policija preteranom upotrebom sile – pendrecima i suzavcem – obračunavala sa demonstrantima, posmatračima i novinarima.

Iz Fridom Hausa podsećaju da je najmanje desetoro novinara bilo napadnuto od strane policije, ali i demonstranata, tokom julskih protesta prošle godine.

Osim ovih incidenata, prethodnu godinu je, prema njihovoj oceni, obeležila i kriza usled koronavirusa kada je vlast pokušala da ograniči protok informacija tako da samo krizni štab može da iznosi podatke o zaraženima, umrlima i situaciji u bolnicama.

U izveštaju se posebno ističe i uticaj koji na medije ima država, ali i najveća vladajuća partija.

„SNS je proširio svoj uticaj na medije što kroz državne kompanije, što kroz niz privatnih medija koji zavise od finansija iz države, a taj uticaj je iskoristio da ojača političku poziciju i diskredituje rivale, smanjujući konkurentnost opozicionih stranaka.(…) Mnoge privatne medije „drže“ oni koji podržavaju SNS. Neki privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom i popularni tabloidi redovno učestvuju u prljavim kampanjama protiv političara iz opozicije i drugih koji se percepiraju kao protivnici vlade“, kaže se u izveštaju ove organizacije.

Mnoge druge stvari su ostale uglavnom nepromenjene u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, poput netransparentnosti medijskog vlasništva, ali i pritisaka od strane političara ili vlasnika koji su povezani s političarima. Novinarima se i dalje preti tužbama, krivičnim prijavama i slično, a sve to dovodi i do autocenzure. Ipak, tu se lista pritisaka ne završava:

„Novinari su se suočavali sa fizičkim napadima, prljavim kampanjama, poreskim inspekcijama i drugim vrstama pritiska“, navode i podsećaju na podatke NUNS-a prema kojima je tokom prvih osam meseci 2020. godine zabeleženo 28 fizičkih napada i 33 slučajeva zastrašivanja novinara.

Podseća se i da su se 2020. godine u zemlji održali parlamentarni izbori, a tokom kampanje se mediji nisu „proslavili“, jer su uglavnom, prema oceni Fridom Hausa, bili pristrasni.

U izveštaju se spominje i nedostatak nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije, a navodi se i da je Rusija optuživana za pokušaje da utiče na politiku u Srbiji kroz državne medije i niz malih proruskih stranaka, novinskih redakcija i civilnih udruženja u Srbiji.

Ni u ostalim segmentima Srbija ne stoji bolje, pa su tako kao ogromni problemi u izveštaju identifikovani i politički pritisci na pravosuđe, odsustvo borbe protiv korupcije, kao i povezanost vlasti i kriminala.

O svemu tome čitajte detaljnije na sajtu KRIK-a.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend